Актуелно

Ваздушни напади на СРЈ почели су 24. марта 1999. године и трајали су 78 дана. Према проценама, тада је погинуло између 1.200 и 2.500 људи. У тим тешким данима, Кикинда је дала своје жртве. Дан сећања на жртве НАТО агресије, као и на погинуле и нестале војнике и полицајце у ратовима деведесетих година са подручја нашег града обележен је парастосом, који је одржан у цркви Светог Николе. Након парастоса, венце на спомен плочу „Туга“ са именима 37 настрадалих суграђана, положили су Никола Лукач, градоначелник Кикинде, Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и Младен Богдан, председник градске Скупштине. Венце и цвеће положили су чланови породица, борачких организација, удружења ветерана и политичких странака, припадници војних удружења из других градова. Никола Лукач, градоначелник Кикинде обратио се окупљенима и рекао је да се данас навршило 23 године од почетка најсрамније војне акције у послератној историји човечанства:

„Нато агресор није штедео никог, ни болнице, ни возове, ни колоне избеглица, ни цивилне жртве, ни децу. Данас смо овде да се сетимо ових жртава. Сетимо се данас наших суграђана, који су својим чином положили животе на олтар отаџбине и тим чином постали бесмртни у колективној савести нашег града, који се данас поноси чињеницом да једнако поштује све Кикинђане, жртве свих ратова.“

24. март је Дан сећања у Кикинди, иако време пролази, злочин према нашој земљи никада неће моћи да буде заборављен, рекао Владимир Радојчић председник Скупштине Удружења српских ратних ветерана:

„ Ово је 23. годишњица од бомбардовања и петогодишњица полагања венаца на споменику „Туга“. Мени је као Кикинђанину и члану Удружења ратних ветерана неизмерно драго што смо ми у кругу градова који имају ту могућност да се сете ових дана, ових трагедија нашег народа, испред оваквог споменика. Данас поред парастоса који се служи у Православној цркви, први пут имамо и служење мисе у Католичкој цркви, све ово у помен жртвама ратова деведесетих“.

Обележавањем значајног датума у историји нашег народа у Културном центру Кикинда одржана је и свечана Академија, посвећена 72. бригади за специјалне операције. Такође отворена је и изложба фотографија и докумената „72. Специјална, некад и сад“, аутора Миленка Баљака, пуковника у пензији.

„72. специјална бригада је настала 1992.године и траје и даље. На овој изложби се види њен пут од настајања, уз сећање на зачетке специјалних јединица на простору Србије. На сликама су приказани досадашњи команданти, као и 30 ратних жртава овог састава.

Након ових догађаја у 19:45, када је НАТО 24. марта 1999. године почео ваздушни напад, у храму Светих Козме и Дамјана одржан је парастос жртвама бомбардовања.
 

Едукација тренера у спорту, била је тема данашњег састанка у организацији Града Кикинде, Спортског Савеза Кикинде, у сарадњи са факултетом ТИМС из Новог Сада. Тема састанка је била „Упознавање представника спортских клубова са процесима за стицање звања Оперативни спортски тренер и Спортски оперативни тренер-спортски учитељ.“ Сава Рајковић, професор ТИМС факултета из Новог Сада је објаснио да је за стицање звања Спортски оперативни тренер потребно проћи едукацију од 360 часова.

„Тиме се стиче звање Спортског оперативног тренера у одређеној спортској грани, атлетика, одбојка, кошарка. За рад са децом, испод 16 година, неопходно је да се заврши други курс, то је четврти ниво неформалног образовања, који такође траје 360 часова.“

На састанку су присутни имали могућност да сазнају потребне информације о Закону о спорту и обавезама спортских удружења и тренера, на чега је нарочито указала Драгана Пецарски, спортска инспекторка Града Кикинде:

„Када сам почела да радим као спортска инспекторка, наишла сам на низ неправилности. У граду поједини људи који немају доказ о стручности, када је спорт у питању баве се спортским радом, што је, евидентно проблем. Они нису едуковани, нису стручни. Град је то препознао и зато смо покренули овакву врсту едукације, у сарадњи са факултетом за спорт и психологију ТИМС. Јако је битно да сви спортски стручњаци имају адекватну стручну спрему, будући да би им при изласку на терен могле бити изрицане казне и мере“, закључила је Пецарски.
 

Контигент у виду напитака и хране, који је донирала организација Банке хране Војводине за социјално угрожене, данас је стигао у Центар за пружање услуга социјалне заштите Кикинда и до Народне кухиње Црвеног крста.

„Желела бих да се захвалим Банци хране Војводине, од којих смо добили материјал, који се користи у исхрани. Ми ћемо то искористити за наше кулинарске радионице. Ми са нашим корисницима правимо слатке и слане колаче, а добро ће нам доћи и за припрему топлих напитака, које свакога јутра правимо нашим корисницима“, рекла је Слађана Косаренко Станаћев,  дефектолог у Центру. Црвени крст у Кикинди сада први пут сарађује са овом хуманитарном организацијом, али се, како је навела Данијела Бјељац, секретарка организације, надају да ће се сарадња наставити.

„Ово је изузетна донација Банке хране Војводине. Наиме добили смо допунске артикле хране за кориснике Народне кухиње. Ради се о донацији несквика за децу, кашице и сокиће и мајонез. Управо пред ускрашње празнике, ето имаћемо могућност да обрадујемо све кориснике Народне кухиње, на чему се срдачно захваљујем“, закључила је Бјељац.

Банка храна Војводине је хуманитарна организација основана са циљем да допринесе смањењу сиромаштва и да се укључи у борбу против глади.
 

Данашњем потписивању уговора између ПУ „Драгољуб Удицки“ и „Гусала“ присуствовали су, у својству представника града Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника са сарадницима као и представници ПУ и АДЗНМ. Град Кикинда подржава корисну и квалитетну сарадњу између ПУ „Драгољуб Удицки“ и АДЗНМ „Гусле“ која ће произићи из данашњег потписивања, рекла је Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и додала:

„Оно што нас посебно радује је ова лепа идеја о формирању Градског дечјег хора. Нешто што Кикинди недостаје и што нам је свакако потребно. Повезивање културне и васпитно образовне институције, кроз њихове потенцијале је прави начин да дође до реализације ове идеје.“

Уговор о сарадњи има за циљ, како је навела директорица ПУ „Драгољуб Удицки“ Кристина Дрљић да се помогне деци, како би већ у том најранијем узрасту могла да пронађу оно што би волела да раде:

„Да ли је то певање, свирање, фолклорно играње, наша је намера да деца кроз музичко ангажовање уживају и да им, можда једног дана, баш тај избор помогне да постану познати пијанисти, музичари, фолклорни играчи. Вртић је место где долазе мали људи. Ту се уче да певају, играју и уз музику расту. Наши васпитачи, родитељи, стручњаци „Гусала“, Град Кикинда и читав тим људи стоји иза ове замисли, када је формирање Градског дечјег хора у питању, како би најмлађи суграђани изашли на прави пут и пронашли се у свету музике.“

Важан дан за ПУ и за „Гусле“, сложио се и директор „Гусала“, Зоран Петровић, нагласивши да су до сада потписали уговоре са ВШСТОВ, затим протокол о сарадњи са Академијом уметности у Бања Луци, а у припреми је и сарадња са Западним универзитетом у Темишвару.

„Сматрамо да је потписивање уговора о сарадњи са ПУ „Драгољуб Удицки“ од посебног значаја, превасходно за чланство „Гусала“, зато што ћемо бити у могућности да упознамо и родитеље, а и децу тог узраста са онима што „Гусле“ раде, у намери да омасовимо своје најмлађе секције.
Почетак сарадње крунисаћемо и са четири фолклорне ношње, које смо припремили као поклон за васпитаче ПУ „Драгољуб Удицки“.

Како је Петровић додао, намера је да уз Градски дечји хор, који ће водити Ева Арањош Француски и Олга Мандић, у „Гуслама“ буде покренута и музичка играоница, где ће деца имати могућност упознавања са инструментима и стварањем музике, како би се усмеравала ка Музичкој школи и музичком описмењавању. Први пут ће, на обострано задовољство, ове године бити организован и Летњи етно камп, у ком ће учешће узети деца из Предшколске установе. Васпитачи и стручни тим из „Гусала“ заједнички ће радити на одабиру песама, текстова, начина на који ће деца, уз које инструменте певати и играти.
 

Заменом улога наставника и ученика данас је у ОШ „Петар Кочић“ у Накову обележен Дан установе. Школу је посетила Валентина Мицковски, чланица ГВ задужена за културу и образовање, уједно искористивши и прилику да се увери у разноликост свега онога што ова школа, кроз рад и ангажовање запослених пружа својим ђацима.

„Задовољство је проћи кроз ову школу и видети све оно што сам ја данас била у могућности да видим. Оваква прослава Дана школе је врло интересантна, баш зато што на овај начи ђаци стичу и један вид самопоуздања, што је битно за њихово одрастање. Такође, похвалила бих предузетнички дух, који се код ђака, у овој школи на прави начин обликује. То је и посебан вид едукације за све оно што их у пословним трендовима, који су веома окрутни, у овом времену очекује. Школу похађа мањи број ђака, али они постижу завидне резултате на такмичењима, учествују у ванаставним активностима. Сматрам да је баш то врло битно, како би они могли да изађу из те своје зоне комфора и науче се креативности и тимском раду.“

Никола Ђуран, ученик осмог разреда, који је данас преузео улогу наставника, имао је задатак да предаје лекцију „Хладни рат“. Како каже, није било тешко ући у улогу наставника:

„Ако ученици слушају и не ометају наставу, све може да се уради према плану и програму. Градиво није било тешко, за разлику од припрема, али мислим да сам све планирано и реализовао“

Дан школе, као и све друге манифестације у школи организује и планира тим за културу. Овога пута је опредељено да се организује размена улога, а након четири часа, колико траје ова врста активности, планиране су и креативне радионице. Љиљана Јањиловић, директорица школе каже да 75 ученика похађа школу, распоређених у осам одељења. У протеклом периоду, због епидемије и болести, како деце тако и запослених, било је прилично тешко радити:

„Наредни период ће бити посвећен надокнади онога што смо, нажалост, изгубили због болести. Трудимо се да поред тога што надокнађујемо градиво, радимо тако да деци помогнемо да савладају све оно што је планом рада, до краја године обухваћено.“

Почев од школске 2019/2020. године школа се укључила у пилот пројекат Министарства просвете, науке у технолошког развоја. Школске 2021/2022. године активности једносменског рада су реализоване трећу годину у континуитету.“