Актуелно

Министар културе, Никола Селаковић, потписао је уговоре о конкурсном финансирању за пројекте Народног музеја и Центра за ликовну и примењену уметност ''Терра''. Потписана су четири уговора укупне вредности преко седам милиона динара. Ресорно министарство је у протекле четири године за око 70 пројеката, обезбедило преко 80 милиона динара за Кикинду. Град Кикинда је у поменутом периоду издвојио око 100 милиона динара, док је велику улогу у финансирању кикиндске културе имала и Покрајинска влада. Свечаности у Културном центру присуствовали су градоначелник Кикинде, Никола Лукач, начелник Севернобанатског округа, Мирослав Дучић и Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

'' У протекле четири године Град Кикинда је кроз самосталне и заједничке пројекте са Министарством, уложио око 107 милиона динара у области културе. Потписивањем нових уговора, наставља се развој културе у нашем граду, што нам даје додатан мотив да Кикинда аплицира, али и постане Национална престоница културе. Сигуран сам да ће институције сваку подршку Министарства искортистити на прави начин и подићи како културне, тако и све остале капацитете Кикинде на виши ниво'', рекао је градоначелник.

Министар културе, Никола Селаковић, потписао је у Кикинди уговоре о конкурсном финансирању. Потписана су четири уговора укупне вредности преко седам милиона динара.

''Нарочито је подршка значајна када су у питању конкурси преко градова у фокусу, где је Кикинда у претходне четити године била један стални и лојанли партнер нашег министарства и ми ћемо наставити да будемо добра и снажна подршка управо Кикинди'', истакао је Никола Селаковић, министар културе.

Народни музеј Кикинда је од Министарства културе на основу конкурса за суфинансирање наслеђа добио шест милиона динара. Највећи износ је опредељен за пројекат унапређења депоа. Такође, средства су му припала за историјску збирку, потом за изложбу поводом обележавања 250 година од оснивања Великокикиндског диштрикта, док ће поједини пројекти бити намењени и за организовање радионица. Средства су обезбеђена и за пројекат археолошкх ископавања и истраживања на локалитету у Мокрину.

''Мислимо да ћемо ове године успети да заокружимо целину, да пронађемо све границе локалитета и да покренемо процедуру заштите самог локалитета'', каже Лидија Милашиновић, директорка Народног музеја Кикинда.

Центру за ликовну и примењену уметност ''Терра'', одобрено је више од чети и и по милиона динара. Поред тога, предвиђена је изложба у Српском културном центру ''Милош Црњански'' у Паризу, док је новац обезбеђен и за дигитализацију савременог стваралаштва. Очекује се и реконструкција крова на споменику културе Стара циглана погона 2.

''То је један објекат старе портирнице који ћемо ове године претворити у едукативни мултифункционални објекат са две собе за волонтерски програм'', објашњава Александар Липован, директор ЦЛПУ ''Терра''.
 

Министарство за заштиту животне средине одобрило је средства Граду Кикинди у износу од четири милиона динара, за уклањање дивљих депонија у насељеним местима Иђош и Банатско Велико Село. Пројекат je укупне вредности седам милиона и 200 хиљада динара, док је остатак обезбедио Град Кикинда. Иако су у протеклом периоду значајна средства уложена у решавање овог проблема, неретко се дешавало да се већ након краћег времена после чишћења депонија, на истом месту појаве нова сметлишта. Град је у сарадњи са Министарством за заштиту животне средине, посао уклањања дивљих депонија поверио ЈП "Кикинда", а извођач радова је Екоградња из Зрењанина.

''Могу да кажем да се и те како примети разлика код суграђана како, на који начин и где се одлаже одређена врста отпада. Најтежи посао је искоренити лоше навике, тако да заједнички морамо да радимо и да се трудимо да дивљих депонија буде што мање, јер осим што то шаље ружну слику, опасно је по здравље људи и животну средину'', истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

У наредних пет дана биће завршено чишћење депонија у ова два села, а чишћење у Иђошу подразумева и одношење веће количине отпада са депоније:
''На захтев грађана, одреаговали су Секретаријат и локална самоуправа, а средства за реализацију пројекта смо добили на конкурсу'', додао је Чедо Гверо, в.д. директора ЈП "Кикинда".
Стижу и апели на одговрност из месних зајеница:
''Депонија је очишћена пре око годину дана, али је у међувремену поново настала. Апеловао бих на мештане да буду савесни, да воде рачуна о одлагању отпада'', рекао је Горан Станчул, члан Савета месне заједнице Иђош.
''Депонија у Банатском Великом Селу је недавно очишћена, а на јесен део овог простора ће бити и пошумљен. Овај простор након чишћења изгледа као писта. Ми ћемо и даље апеловати на мештане да поведу рачуна'', надовезала се Мира Пепић Пећанац, председница Савета месне заједнице Банатско Велико Село.
 

Удружење "Ветерани 72. специјалне", у оквиру пројекта "Ветерани за мале хероје", организовали су програм у Културном центру у Кикинди. Циљ пројекта је да се школској омладини, кроз трибину пробуде патриотска осећања и прикажу деца хероји из наше славне историје. Учесници су имали могућност да се упознају са начинима и поступцима у ванредним ситуацијама у којима могу да се нађу. У програму су учествовали Црвени крст из Кикинде, Извиђачки одред Прока - С плави и Ронилачки клуб ''Орка". Учеснике овог догађаја обишао је Младен Богдан, председник Градског парламента.

''Град Кикинда ће увек подржати активности које су везане за подизање патриотског духа код младих. Ветерани 72. специјалне су препознати као удружење које јако добро ради, а Кикинда је један од десет градова у којима ће бити организована ова трибина. Ово је лепа прилика да се млади упознају и са разним ситуацијама, које нису везане за ратна дејства, а које могу да им послуже како би знали да се понашају приликом елементарних непогода и других ванредних ситуација'', објаснио је Богдан.

Удружење "Ветерани 72. специјалне" је формирано 2012. године, у циљу неговања традиције и помоћи породицама погинулих и рањених бораца, као и бившим припадницима:

''Кроз трибине са школском омладином, настојимо да обрађујемо одређене теме, јер смо уочили да су деца заинтересована и желе да чују више о нашој историји. Такође, уз помоћ Извиђачког одреда, ватрогасаца и Црвеног крста желимо децу да научимо како да реагују у различитим ванредним ситуацијама'', рекао је Срђан Хаџић, председник Удружења "Ветерани 72. специјалне".
 

У Градској кући одржан je састанак поводом кандидатуре Кикинде за Националну престоницу културе 2027. године, на којем су присуствовали представници локалне самоуправе и установа културе у нашем граду. Национална престоница културе је пројекат који је покренуло Министарство културе, захваљујући Новом Саду који је носио титулу Европске престонице културе 2022. године и дао пример за развој културних и уметничких капацитета у другим градовима Србије. Састанку су присуствовали градоначелник Кикинде, Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

''Кикинда је позната и као град културе, по институцијама, манифестацијама и догађајима које вреди посетити и због којих вреди доћи у наш град,. У пројекту "Кикинда 2027" смо видели неку развојну шансу, и да титула Националне престонице културе буде круна свих пројеката везаних за унапређење живота у нашем граду. Титула Националне престонице културе за Кикинду није само прилика да се истакне културно благо нашег града, већ и да се подстакне даљи развој и унапређење културних потенцијала, што ће утицати и на његову атрактивност за живот, посете и инвестиције'', рекао је градоначелник.

Циљ је да се покаже како култура, када се стави у средиште пажње једне општине или града, може да буде покретач укупног развоја једног места:

''Кикинда, тиме што је одабрала баш 2027. када је и ЕКСПО изложба, прави једну фантастичну децентрализацију културе'', додао је Немања Миленковић, директор Фондације "Нови Сад европска престоница културе".

Народни музеј из нашег града недавно је проглашен за "Музеј године", од стране Националног комитета ИЦОМ Србија:

''Велико нам је задовољство што су суграђани јако добро реаговали на ову награду и што су поносни на њу. У знак захвалности за ту подршку, до краја јуна биће бесплатан улаз у Музеј, а у суботу ћемо радити дуже, до 23 сата, када ћемо у дворишту направити једно лепо дружење'', рекла је Лидија Милашиновић, директорица Народног музеја.
 

Председница Покрајинске владе, Маја Гојковић, обишла је, заједно са покрајинским секретаром за енергетику, грађевинарство и саобраћај Бојаном Врањковићем и директором Управе за капитална улагања Милошем Малетићем, као и покрајинском посланицом Станиславом Хрњак, начелником Севернобанатског управног округа Мирославом Дучићем, Дијаном Јакшић Киурски, заменицом градоначелника, помоћником градоначелника Светиславом Вукмирицом, чланом Градског већа задуженог за комуналну инфраструктуру Небојшом Јовановим и директором ЈП Кикинда Чедом Гвером радове на реконструкцији атмосферске канализације у Моравском сливу, којим ће вишедеценијски проблем мештана у том делу града бити решен. Покрајина је за радове, који би требало да буду завршени у наредних 180 дана, обезбедила 180 милиона динара, док је Град Кикинда учествовао са 22 милиона динара. Укупна дужина предвиђене реконструкције атмосферске канализације износи око три и по хиљаде метара.

''Три улице, након извођења ових важних радова, добиће нови квалитет живота људи који ту живе. Више неће бити проблема након обилних киша који је био евидетан јер се вода нагомилавала, улазила у куће и задржавала се у двориштима. Такође, радује ме завршетак пројекта изградње Фабрике воде у Кикинди, упоредним завршетком замене комплетног водоводног система у граду, као и почетак изградње мини постројења за пречишћавање воде за пиће у кикиндским селима, врло важног пројекта који је подржала и Покрајина'', истакла је Маја Гојковић, председница Владе Војводине.

Становницима Моравског слива, односно у улицама Стерије Поповића, Ивана Јакшића и Моравске требало би да буде решен вишедеценијски проблем одвођења атмосферске воде. Услед обилних падавина, поготово летњих месеци, мештани у поменутом делу града имали су великих проблема:

''Грађани су нам се обраћали и ми смо озбиљно приступили решењу овог проблема, прво је требало урадити пројектно - техничку документацију, то смо завршили, а најважније је било доћи до средстава. Ту смо наишли на велико разумевање и помоћ Покрајине која је учествовала са 180 милиона док је Град Кикинда обезебедио додатна 22 милиона динара'', каже Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника Кикинде.