Помоћница министра за културу Душица Живковић, задужена за заштиту културне баштине, посетила је у петак Кикинду и обишла „Теру“ на „Погону два“ индустрије грађевинског материјала, где се налази око 1.000 великих експоната од печене глине на отвореном простору.
Како однедавно постоји идеја да се „мањеж“ у кикиндској касарни реконструише и претвори у место где би се драгоцени експонати, настали на досадашњим „Териним“ симпозијумима, чували и били доступни посетиоцима, Живковићева је, заједно са директором „Тере“ мр Слободаном Којићем и замеником председника Општине Милошем Латиновићем, задуженим за културу и медије, обишла и овај највећи објекат у кикиндској касарни, подигнут 1871. године за тренинг и обуку коња.
Она је изјавила да ће држава подржати намеру како би овај део касарне био претворен у музеј.
- Уствари, ову идеју треба посматрати у ширем контексту, који обухвата све оно што представља „Тера“. Овај пројекат ће држава свакако да подржи, као нешто што карактерише овај крај и по чему је Кикинда постала позната у свету скулптуре великих димензија - рекла је Живковићева. Она је додала да је, осим новца за реконструкцију „мањежа“ и његовог претварања у музеј теракоте, веома важно да се помогне и одрживост вајарског симпозијума, утемељеног 1982. године, односно чување и неговање „Тере“, као националног обележја Србије.
Милош Латиновић је рекао да је пројекат претварања „мањежа“ у музеј теракоте у току.
- Са друге стране, овај објекат у касарни који је споменик културе, биће заштићен и спасен од пропадања и што је најважније, поново ће да добије сврху, постаће користан. Војне власти су пре шест месеци дозволиле парцијализацију својих објеката, што ће нам олакшати посао. Касарна је као комплекс у интересу града, али ћемо парцијално решавати, део по део. Ускоро ће уследити мерења, процена вредности, а затим ћемо ући у преговоре са војском - рекао је Латиновић и изразио уверење да ће брзо доћи до решења, бар у овом делу када је у питању „мањеж“. Он није могао да прецизира о којим новчаним средствима је реч, јер се ради о реконструкцији и санацији „мањежа“ и његовог претварања у музеј, што је веома обиман посао и неће га решавати само локална самоуправа, него ће у подухват бити укључена и држава, односно надлежна министарства.
Директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ мр Слободан Којић изразио је задовољство што је коначно почела реализација на коју се дуго чекало - реконструкција „Териног“ атељеа и претварање дела касарнског простора у музеј.
- Логично, сада се намеће питање решавања студентског колеџа, односно едукативног центра, за који постоји велика потреба. То мора да се догоди након реконструкције атељеа и решавања питања смештаја скулптура. Након 29 година од оснивања „Тере“, акумулирали смо изузетно респектабилно знање, које треба да пренесемо, што се, у ствари, захтева од нас. Намеће се потреба да Европи понудимо нешто што нема ниједан едукативни центар, а ми то поседујемо - рекао је Којић.
Иначе, пре две седмице Фонд за капитална улагања Војводине одвојио је 17.100.000 динара, што је први део од предвиђених 26 милиона, за реконструкцију „Териног“ атељеа на „Погону два“ Индустрије грађевинског материјала „Тоза Марковић“.