Наши писци: Јован Зивлак, Драган Јовановић-Данилов, Милош Латиновић, др Спасоје Граховац, добитник овогодишње награде општине Кикинда „Душан Васиљев“ Гојко Тешић, Љубомир Теофанов, Стеван Брадић и Радован Влаховић, били су у суботу у Ченеју у Румунији, како би присуствовали „Данима Душана Васиљева“ које Савез Срба у Румунији обележава по десети пут.
Посета Ченеју уприличена је након доделе овогодишње књижевне награде Општине Кикинда, која носи име кикиндског књижевника, како би биле обједињене манифестације у Кикинди и Ченеју.
Представници Савеза Срба у Румунији су тим поводом, заједно са неколицином српских књижевника с оне стране границе и представницима Ченеја, посетили Кикинду два дана раније, 17. јуна. Том приликом представили су се на књижевној вечери приређеној у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“, а посетили су и положили цвеће на гроб Душана Васиљева.
У овом сеоцету, удаљеном 15-ак километара од Жомбоља, према Темишвару, живи око 500 припадника српске националне мањине у Румунији. Највише, око 1.300, било их је на почетку 20.века.
Срби у Ченеју од вајкада живе. Први писани извори о томе досежу још из 1221. године, када је село основано. Наравно, у Ченеј су долазили Срби и касније, у разним сеобама, али су и напуштали ово место, у којем је учитељеовао и књижевник Душан Васиљев, у периоду од 1919. до 1923. године.
Баш у кући, односно у месној школи где је живео и радио наш песник, о чему сведочи и спомен-плоча подигнута 1991. године, одржана је свечаност. Манифестацији су, осим гостију из Србије, прируствовали и генерални конзул Србије у Темишвару Драгомир Раденковић, заступник Срба у румунском парламенту Душан Попов, председник Савеза Срба у Румунији др Славомир Гвозденовић и угледни мештани Ченеја.
Славомир Гвозденовић је тим поводом уручио повељу „Душан Васиљев“ Спасоју Граховцу, у знак признања за књижевну делатност и подршку српској заједници у Румунији.
Присутним је представљен овогодишњи добитник књижевне награде „Душан Васиљев“, Гојко Тешић. Стихове и одломке из својих дела говорили су књижевници из Србије, као и неколицина српских писаца у Румунији.
Присутни су потом посетили кућу Биљане и Владе Ранкова у Ченеју, како би видели једно српско домаћинство, познато и по том што у њему има много етнографских и изузетних музејских предмета, слика, старих алата, апарата и делова намештаја, који сведоче о постојању Срба у овом месту. Ченеј је, иначе, припао Румунији 1924. године, након коначног разграничења са Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца.