Актуелно

Брачни пар Стеван (50) и Жељка Јаконић (50), до сада нису тражили никакву помоћ, иако живе веома оскудно, са двоје тешко болесне деце. Син Јован (23) је оболео од церебралне парализе. До пре четири године могао је да се креће, а сада је везан за постељу. Потпуно је непокретан. Уз њега неко стално мора да буде. Кћерка Јелена (26) готово је слепа. Одумире јој очни нерв и чека је потпуни мрак. Штићеница је „Наше куће“, установе за особе ометене у развоју. Стеван је до пре годину дана радио у ливници. Потом је добио отказ. Жељка никада није била запослена. Морала је да се стара о деци. Живе од 36.000 динара, колико месечно добију за болесну децу на име туђе неге и помоћи.
Мајске и јунске поплаве готово су им потпуно уништиле кућу у Кикинди, у улици Лазе Костића 64. Вода је продрла чак и у просторију у којој лежи Јован. Зидови су натопљени водом и свуда осећа се мирис влаге. У кући су почеле да расту самоникле гљиве.
Тада су се Жељка и Стеван први пут обратили за помоћ. Најпре је реаговала локална самоуправа, омогућивши да кућа у први мах буде заштићена. Други поплавни талас средином јуна није могао да буде заустављен.
С обзиром да су имали у дворишту изграђене темеље довољне за мању кућу, почели су да је подижу. Јавили су се донатори-приватна предузећа и људи добре воље. Неко је обезбедио шљунак и песак, неко прозор, врата... Реаговала је и локална самоуправа из Фонда солидарнисти. Још мало, и кућица ће бити стављена под кров. Недостаје, међутим, нешто цигала, а објекат би требало да се и омалтерише, за чега Јаконићи немају средстава.
Кажу, требало би им и нешто плочица за купатило, новца за санитарије, а и мајсторе-зидаре требало би исплатити, иако су веома стрпљиви, знајући у каквој су тешкој ситуацији Јаконићи. Желели би да се до зиме преселе јер са болесном децом не могу да дочекају мразеве у влагом натопљеној набијачи. Кажу, добро би им дошао сваки вид помоћи.