Датум 22.09.2011.
Вишемесечном злопаћењу трочлане породице Леринци дошао је крај, јер је локална самоуправа одлучила да им на коришћење уступи кућу у Накову која је у општинском власништву. Супружници Иштван и Емилија и њихов осамнаестогодишњи син Игор, одличан ученик Средње економско трговинске школе, живели су мемљивом кућерку од двадесетак квадрата без струје и воде у улици Стевана Синђелића, надомак Мелиног гробља:
-Када смо из медија сазнали да ова породица живи у нехуманим условима, одлучили смо да им помогнемо. Нажалост, у нашој општини има много породица које су угрожене и којима је потребан социјални стан. Леринци су на коришћење добили кућу у Накову.
Идеја локалне самоуправе јесте да вишечлане социјално угрожене породице покушамо да сместимо у сеоска домаћинства, где би могли да за своје потребе производе храну. Игор ће као и остали ученици из сеоских средина, имати обезбеђен бесплатан аутобуски превоз. Ово је још једна потврда да као социјално одговорна локална самоуправа настојимо да помогнемо свим нашим суграђанима. Кикиндска општина издваја велика средства за социјална давања- каже помоћница председника општине Гордана Булатовић.
Иначе, општински станови додељују се лицима путем конкурса када је неки од њих слободан. Могу да их добију искључиво лица која су у социјалном проблему, а која морају да прикупе потребну документацију. На основу бодовања, конкурсна комисија доноси одлуку коме ће доделити стан. Општина располаже са педесетак социјалних станова, који се додељују на одређено време од пет година.
Ишван, Емилија и Игор, веома су срећни што ће туробну свакодневицу заменити животом који је достојан човеку:
-Пресрећни смо, јер више нећемо морати да страхујемо од бескућника и пијаних хулигана који су неколико пута покушали да нас избаце из ове руине. Кључеве куће у Накову већ смо добили, а у њу ћемо се преселити чим се снађемо за превоз ствари. С прам ове, кућа у Накову је прави дворац. Не можемо да замислимо да ћемо опет живети у кући која ће имати све прозоре, врата и што је најважније струју и воду. Храну коју из Народне кухиње добијамо, морала сам да подгревам на импровизованом шпорету од цигала и металне решетке испод које сам палила ватру- прича Емилија, од чије ливничке плате живе Леринци.
И Игора је веома обрадовала вест о скорашњем пресељењу у Наково. Признаје да му неће тешко пасти што ће морати да у школу путује аутобусом:
-Не знам шта би са нама било да смо овде морали да проведемо зиму. Када су ми недавно млади социјалисти донели уџбенике, па више не морам да учим из туђих, на чему сам им неизмерно захвалан, пожелео сам да добијем нову кућу. Нисам ни слутио да ће ми се жеља испунити. Ганула ме је одлука
ученичких парламената моје школе и Гимназије „Душан Васиљев“ да покрену хуманитарну акцију како би ми помогли. Хвала њима, али и свима који су допринели да родитељи и ја добијемо кућу у Накову. Ако би било могућности, волео бих да након средње школе наставим школовање- каже Игор.