Протеклог викенда у Кикинди је, у
организацији локалне самоуправе, одржана најпознатија туристичка манифестација
града на северу Баната - „Дани лудаје“. Измерени су најтежи и најдужи плодови,
направљена је и пита од „банатске банане“, дугачка 101 метар, што ће, по свој
прилици, ући у Гинисову књигу рекорда. За 23 године, колико се слави лудаја у
Кикинди, ова манифестација је прерасла у нешто што се може сматрати заштитним
знаком Кикинде и што наш град издваја на туристичкој мапи Србије. У Одељењу за туризам оцењују да је током
три дана Кикиндом прошетало око 15.000 посетилаца. Према речима Драгослава
Угарчине једног од оснивача и утемељивача ове туристичке променаде,
организовано је у наш град приспело скоро 1.000 посетилаца.
Драгослава Угарчину, сарадника у Одељењу за туризам, питали смо шта то од 30-ак догађаја у тродневном програму, осим мерења лудаја и проглашења победника, заслужује да буде поменуто.
Програм је мењан, од почетка, па на овамо, прилагођаван и прошириван. Трудили смо се да будемо оригинални и покажемо нешто што је карактеристично за наше поднебље. Ипак, издвојио бих део суботњег забавног програма, који се дешавао на Тргу, а то је „Банатски фруштук“. Ту су биле разне ђаконије, онакве какве су од давнина, што су наше баке спремале и које носе неко етно обележје. То је та наша гастро понуда, карактеристична визуелност штанда. Дакле, то је стара војвођанска кухиња. „Фруштук“ траје већ годинама и привлачи огромну пажњу. У њему учествују жене месних заједница наше општине. Прошле године смо имали презентацију кухиње из Мађарске, а ове су нам дошли гости из словеначког места Шентјур, који су нам „парирали“ својом понудом.
Свакако треба поменути и карневал деце са маскама од лудаје и других плодова јесени. Програм привлачи велику пажњу, учесници су бројни, костими предивни и види се да су наставници и родитељи уложили велики труд. Мислим да је овај наш карневал костимиране деце,можда, најбољи у Србији.
У ликовном делу треба поменути изложбу слика мајстора наиве у Савременој галерији Народног музеја. Изложба која потенцира овај плод банатске равнице је компатибилна са овом манифестацијом. Слике мајстора наиве имају своју публику и ради се о неоспорном квалитету учесника ове изложбене поставке.У овој традиционалној изложби која се раније звала „Тиква на слици, слика у срцу“, која је у програму још од 1995. године, учествовали су мајстори наиве попут Павела Цицке, Марци Маркова, покојне Зузане Халупове, а ту су и представници Јагодинске школе, попут Владимира Кепића, и других...Сви они су били гости изложбене поставке посвећене лудаји.
Да ли „Дани лудаје“ као непрофитабилна манифестација могу да допринесу развоју туризма у Кикинди?
Ми нисмо туристички атрактивна зона, али се трудимо да то постанемо. „Дани лудаје“ су, ипак, добили неки комерцијални карактер. Групе и они који долазе у Кикинду оставе овде одређену количину новца. На жалост, нисмо у могуђности да извршимо правилну процену о којој је цифри реч, али је истина да све више људи са стране посећује Кикинду. Добро је што се већ три године, непосредно пред „Дане лудаје“, оглашавамо у Новом Саду и Београду, где костимирани малишани, тамбураши и добошар позивају Новосађане и Београђане да дођу у Кикинду. То је медијски добро пропраћено и наставићемо у том правцу. Уопште, ову нашу манифестацију медији су препознали као веома интересантну и све више људи зна шта се другог викенда у октобру догађа у Кикинди, ево већ 23 године.
Пита за Гиниса је направљена, а која је процедура да се рекорд званично упише?
Ми смо све евидентирали камерама, сваки део производње и печења, као и мерења пите од лудаје дугачке 101 метар. Прикупљену документацију ћемо предати и једна од Гинисових комисија ће је прегледати. Верујемо да ће ово што смо урадили бити довољно да уђемо и у ову књигу која бележи необичне рекорде које постижу људи широм планете. Догодине би требало да правимо још дужу питу и у преговорима смо да пећ у којој је печена рекордерка, остане у Кикинди.