18.01.2012.
Општој болници у Кикинди данас је предата нова медицинска опрема вредна 2,5 милиона динара. Куповину гастроскопа,ректоскопа, егк апарата и дефибрилатора са спољним пејсмекером, финансирала је општина Кикинда. Примопредаји апарата присуствовали су председник општине Илија Војиновић, покрајински посланик Саво Добранић, директор Опште болнице др Душан Коларовић и управник ове здравствене установе др Мирко Стоjисављевић:
-Општина ће и убудуће помагати болницу, без обзира што финансирање није у нашој ингеренцији. Сведоци сте да у последње време има прозивки на стање у нашој болници. Стижу од оних који су на локалу били на власти у претходном мандату. Било би паметно да упореде у каквом је стању болница била док су они били на власти, а у каквом је данас- рекао је Војиновић , и додао да ће из локалног буџета ове године болници на располагању бити стављено осам милиона динара. Тим средствима биће придодато још пет милиона динара којим ће ЈП „Дирекција за изградњу града“ финансирати неопходне радове.
Коментаришући злураде дезинфирмације према којима би, наводно, болница требало да се затвори, Војиновић је поновио да о томе нема ни говора, и да управо ова донација говори супротно. Са том констацијом сложио се и директор болнице др Душан Коларовић , и навео да ће захваљујући набављеној опреми, квалитет здравствене заштите бити подигнут на виши ниво:
-Локална самоуправа препознала је проблеме у здравству. У договору са директором, обезбеђена су средства за набавку ових апарата и опреме. Из средстава покрајинског Фонда за капитална улагања, у претходном периоду купљен је криостат вредан седам милиона динара , али и обезбеђен ЦТ апарат у који је уложено око десет милиона динара. Настојаћемо и даље да у договору са управом болнице, обезбедимо недостајућу медицинску опрему - рекао је покрајински посланик Саво Добранић.
У своје лично, али и име пацијената, на вредној медицинској опреми захвалио се др Мирко Стојисављевић, рекавши да је постојећи гастроскоп био „на издасају“:
-Да се којим случајем покварио, не бисмо више могли да радимо. У Немачкој радни век таквог апарата износи између три и пет година, а код нас се експлоатише знатно дуже-казао је др Стојисављевић, и упозорио да је у нашој средини евиденто повећање броја пацијената са
карциномом дигестивног тракта.