15.02.2012.
Урош Павлов из Српске Црње, студент прве године Филозофског факултета у Новом Саду, победник је седмог квалификационог такмичења у бесеништву „Беседе у Зоранову част“. Стручни жири у саставу: Желимир Попов, помоћник министра просвете и науке, Милош Ђајић, директор Центра за едукацију ДС, Бранко Љубоја, начелник Општинске управе, Небојша Тепавац, председник ИО ОО ДС, а којим је председавао Зоран Алимпић, члан председништва ДС, није имао дилеме у погледу најбољег беседника. Урошева беседа „Вера у прави пут“ оставила је најјјачи утисак на жири, али и публику која је до последњем места испунила Народно позориште, и са уживањем слушала беседе младих људи којима је узор први демократски премијер, реформатор и визионар др Зоран Ђинђић.У конкуренцији десеторо беседника и беседница из Чоке, Српске Црње, Смедеревске Паланке и нашег града, друго место припало је Кикинђанину Игору Стојиловићу, а треће суграђанину Мариу Бојићу:
-Сматраћу да сам испунио мисију ако свакоме ко изађе из сале, остану у сећању моје речи. Порука моје беседе јесте указивање на то да сви само говоримо о путу др Зорана Ђинђића, а практично стојимо у месту. Циљ је да се покренемо и учинимо нешто како би дошло до напретка-рекао је Урош.
За овогодишњу тему „Беседа у Зоранову част“ изабрана је његов цитат:“Реформе у Србији могу да успеју само ако осећање наде и воље победи над осећањем празног мудровања и цинизма“. Признајући да је са задовољством прихватио да председава жиријем и оцењује беседнике у граду у којем је и потекло ово такмичење, Зоран Алимпић је рекао:
-Ово је најбољи начин да се сетимо др Зорана Ђинђића, човека који је умео својим говорима, речима и метафорама да створи слике у главама свих нас. Својим речима, знањем и трудом он је био покретач друштва. Сећањем на Зорана, указујемо на визију коју је имао- указао је он.
Квалификационо такмичење обележио је и наступ Кристијана Мишкова, ученика трећег разреда Средње техничке школе у Кикинди. Беседом „Тврд орах и љуска која га штити“ , Кристијан је расплакао себе и већи део публике, а жири дубоко гануо:
-На овом такмичењу представљао сам децу без родитељског старања. Намера ми није била да победим, него публици приближим њихов горак живот и разбијем предрасуде, јер нисмо у друштву прихваћени на прави начин. Обично се за нас мисли да смо, најблаже речено, проблематични- казао је Кристијан и наставио:
- Са седам месеци остао сам без родитеља. До 2005. године живео сам у Дечијем селу у Сремским Карловцима, а наредне две у Дому за незбринуту децу у Белој Цркви. Када сам се напокон вратио у родни град, завршио сам у хранитељској породици. Као најрођенијег, прихватили су ме Марија и Лаза Данилов. Много ми је значило што су, како их ословљавам, мама и тата, били присутни док сам покушавао да до краја испричам своју животну причу. Грло ми се стезало, а сузе котрљале низ лице, говорећи да ми недостаје старији брат који је у затвору. Драго ми је што сам као тврд орах, коначно обавијен љуском која ће ме штитити- признао је Кристијан и нагласио да му је његов професор српског језика Јован Јовановић, пуно помогао у припремању за такмичење.
Према оцени жирија, током претходних седам година није се чула драматичнија и емотивнија беседа. Зато су младићу, којег су смождиле емоције, дозволили да узме папир и тешком муком прочита своју беседу.
„Беседе у Зоранову част“ организовали су Демократска странка и Фондација „др Зоран Ђинђић“. Полуфинално такмичење одржаће се 3. марта у Новом Саду, а финале двет даан касније у Београду.