28.02.2012.
Промоција списатељског првенца „Жеравица светске кошарке“ славног играча и тренера , рођеног у Новом Милошеву, изазвала је велико интересовање, како је и сам признао, његових Кикинђана, па је свечана сала Народног музеја била пуна спортских пријатеља и поштовалаца Ранка Жеравице. Животну причу о особи која је успела да од банатског блата стигне до оломпијског злата, са уживањем су, поред осталих, пратили председник општине Илија Војиновић и покрајински посланик Саво Добранић:
-Посебно ми је задовољство што у Кикинди могу да поздравим, слободан сам то да кажем, нашег суграђанина Ранка Жеравицу. Као кикиндски гимназијалац, Ранко је своје прве кошаркашке кораке направио управо у овом граду. О Ранку се може данима причати. То препуштам људима који се боље у кошарку разумеју од мене, попут још једног Кикинђанина Милутина Павловића који је приређивач књиге „Жеравица светске кошарке“. Право је задовољство што можемо да угостимо икону српске и светске кошарке- рекао је Војиновић.
Двочасовни програм током којег су се присутнима обратили Братислав Ђорђевић и Милутин Павловић, на чији је наговор књига и настала, и пројекције краћег документарног филма о врсном играчу и кошаркашком педагогу, реч је узео Жеравица признавши да би волео да се налази у згради Гимназије:
-Незаборавне успомене вежу ме за кикиндску Гимназију. Из ње сам изашао као васпитан и образован човек. Недалеко од ње, први пут сам се сусрео са кошаркашком лоптом и са друговима заиграо магичну игру. Била је то љубав на први кош. Најтеже ми је пао долазак у Београд, јер се догодио у тренутку када ми је породица остала без ичега. Тада сам због глади прихватио да тренирам женску екипу Радничког, јер је уз посао тренера ишао и ручак у мензи, из које сам износио хлеб и делио га са другарима- присетио се стручњак који је водио „Црвену звезду“ , „Партизан“, неколико иностраних клубова и репрезентације Југославије и Аргентине. Играчи су га поштовали зато што је младима пружао прилику да играју велике утакмице. Данас му захваљују зато што је од њих направио, не само играче, већ и људе.
-Драго ми је што књига код људи буди различите емоције. Имам материјала за још једну јер сам увек,да бих могао да анализирам, бележио све што сам радио- казао је Жеравица.