Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је
пад наталитета у континуитету од 2002. године, а како би се тај тренд променио неопходно
је радити на питањима из
више области, а посебно на решавању материјалног положаја, обезбеђивању дужег породиљског
одсуства, али и на побољшању услова у породилиштима. Врло често се губи из вида да је рађање
друштвена тема и најважнији сегмент у репродукцији једног друштва.
Роде и матичарска служба у Кикинди нису баш имали пуно посла током прошле године. На територији кикиндске општине, у 2008.-ој години рођено је укупно 517 беба, од тог броја, највише их је из Кикинде - 318, док су остали из 9 насељених места.
Према речима матичара Саве Сивчева, сва насељена места већ годинама бележе негативну стопу раста прираштаја. Посебно је то изражено у Банатској Тополи где је рођено само 5 беба, док је 8 мештана умрло. У Мокрину има 64 нова житеља, док је 77 њих умрло током 2008. године. Са местом пребивалишта у Башаиду, пријављено је 36 беба, док је 58 Башаидаца умрло током прошле године. Ни у Руском Селу није сјајно - прошле године имали су само 16 принова, док је 43 мештана умрло. У Банатском Великом Селу и Новим Козарцима рођено је 20, односно 16 беба, док је у оба места умро по 51 становник. У Иђошу и Сајану је рођено 32 деце, по 16 у сваком селу, а умрло је 26, односно 20 житеља. У Наково су роде слетеле 10 пута прошле године, а 37 људи више није међу живима.
Нажалост и
ове бројке поткрепљују демографске пројекције до 2025. године, које указују
да ће Војводина и даље бити подручје негативног природног прираштаја, чак и ако
се нагло повећа ниво рађања.
Недавно је представљена и студија
Покрајинског секретаријата за демографију и социјалну политику "Активирање
локалне самоуправе у популационој политици Војводине" која показује да ни у
једној општини ниво рађања није довољан за замену генерација, због чега се становништво
Војводине сврстава у категорију изразито старих популација у светским оквирима.