Grb Kikinde

Актуелно

Будите информисани...

Госпава Орлић и Марко Вуковић, проглашени за почасне грађане Кикинде

Датум: 06.10.2021.

На свечаној седници локалног парламента, уприличеној поводом обележавања 6. октобра, Дана ослобођења у Другом светском рату, за почасне грађане Кикинде проглашени су Госпава Орлић и Марко Вуковић. Признања су им уручена за исказану храброст током борбе за ослобођење у Другом светском рату. У присуству одборника, чланова Градског већа, али и осталих званица, признања им је уручио Никола Лукач, градоначелник Кикинде, а међу првима честитао Олег Ступин, саветник амбасадора Руске Федерације. Лукач је оценио да данашњи дан представља један од најзначијих у историји Кикинде:

- На данашњи дан, 6. октобра 1944. године, ослобођен је наш град. Из година несреће, туге и бола, коначно је дошла слобода. Грађани Кикинде дали су велики допринос ослобођењу од фашистичког зла, борећи се на различите начине против окупатора и њихових сарадника. Њихове жртве никада нећемо заборавити. Морамо се сетити и храбрости Црвене армије која је учествовала у ослобођењу нашег града- саопштио је Лукач и нагласио да је Кикинда, кроз своју историју, увек била град слободарске мисли и демократије:

-Признање за почасног грађанина које додељујемо Госпави Орлић и Марку Вуковићу симболи су захвалности према свима онима који су поднели жртве верујући у будућност без фашизма- додао је Лукач. Почасни грађани Кикинде били су учесници НОБ-а. Вуковић је једини живи учесник борбе за ослобођење Кикинде, док је Орлић била рањена током десанта на Дрвар:

-Немам речи којима бих могао да опишем срећу и захвалност. Хвала градоначелнику и Градској управи , али и СУБНОР-у који ме је предложио. Након полагања венаца, али и после ове свечаности, говорио сам песму коју сам посветио стрељаним борцима. И ја сам био заточен у логору, у Бечкереку- испричао је Вуковић, док се Орлић присетила својих партизанских дана:

-И ја сам веома срећна. Годи свако признање. Мој је живот био трновит. И ја сам била у логору. Рањена сам у десанту на Дрвар. Била сам на Сицилији по храну и помоћ за наше борце. Од тог тренутка, нисам престајала да им помажем. Имам три праунука, четворо унучади, два сина и снаје. Они су мој понос- признала је она.
 

Назад