У Парку пријатељства ''Нарвик'', полагањем венаца на споменик кикиндским интернирцима, обележено је 80 година од страдања наших суграђана у Норвешкој у Другом светском рату. У знак сећања на 46 Кикинђана који су насилно депортовани у озлоглашени логор Беисфјорд, од којих је само седам преживело, венце су положили представници Градске управе Кикинда, Друштва српско-норвешког пријатељства, СУБНОР-а, као и Српских ратних ветерана Кикинда. Догађају су, између осталих, присуствовали начелник Севернобанатског управног округа, Миливој Лињачки, председник Скупштине града Кикинде, Младен Богдан, као и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски, која је том приликом истакла да је пријатељство српског и норвешког народа потписано споразумом о братимљењу Кикинде и Нарвика, још 1975. године, као и да споменик ’’Камене руже’’ симболизује чврстину и нераскидивост пријатељства два народа, које се и данас негује.
Заменица градоначелника додала је да су интернирани Кикинђани прошли кроз страхоту и голготу сурових климатских услова на северу Норвешке у поларном кругу. Захваљујући пожртвованости и племенитости Норвежана, који су ризиковали своје животе и дали све од себе да помогну логорашима, омогућено је бар некима да се врате својим кућама:
¬¬’’Те 1975. године интензивирали су се контакти између српског, односно југословенског народа преко разних активности као што су размене студената, али и ђака кикиндске Гимназије са ученицима из Нарвика, одласка многих наших делегација и уметника, а многи се сећају и доласка младих Норвежана који су боравили током лета учествујући на радним акцијама. Многи наши суграђани су одлазили у Нарвик, засновали породице и тако ојачали ширење српске заједнице у Норвешкој. Не треба да заборавимо велику помоћ Владе Краљевине Норвешке нашој земљи која и данас постоји у виду бесповратне финансијске помоћи пре свега за обнову инфрастуктуре, из области саобраћаја, здравства и културе, а треба поменути и издашне стипендије за хиљаде наших ученика. Нама је циљ да то пријатељство и даље постоји, да се негују лепи односи и трудићемо се да та сарадња буде што садржајнија’’.
Неговање и одржавање културе сећања на страдања наших суграђана најважнији је циљ Друштва српско – норвешког пријатељства:
’’Нажалост, али релација између Норвешке и Србије пољуљана је ратом деведесетих година у некадашњој Југославији и тешко успевамо да је ревитализујемо и вратимо у време пре него што се то све десило. Желимо да вратимо караване пријатељства, братске посете и да развијамо велико пријатељство два народа, као што су српски и норвешки’’, истакао је Тибор Фиреди, секретар Друштва српско-норвешког пријатељства.
У оквиру обележавања, кустос историчар, Милан Пушара, приредио је изложбу фотографија и предавање под називом ’’Страдање на северу’’:
’’Ова година је у знаку два тужна јубилеја као што је Крвави јануар и 80 година од интернирања наших суграђана у норвешке логоре. Изложба је осмишљена како би се освежила култура сећања. На изложби се може видети хронолошки ток од момента одвођења, до живота у логору и до начина како су Кикинђани изгубили своје животе’’.
