У Сајану су одржане 27. Севернобанатске жетелачке свечаности. Била је то прилика да се представи стари начин кошења жита, али и да млађе генерације науче колико је некада било потребно труда и рада да би се произвео хлеб. Такмичари су се надметали у брзом кошењу жита, трчању по стрњишту, у гурању паорских кола и другим дисциплинама. На традиционалној манифестацији учествовало је седам екипа из Сајана, Сенте, Црне Баре и суседне Мађарске, а програм су обишли градоначелник Кикинде, Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски, Мелита Гомбар, чланица Градског већа, као и Золтан Тот, председник Савета месне заједнице Сајан и заменик покрајинског секретара за пољопривреду.
''Очување обичаја, традиције и културе свих народа на подручју нашег града од велике је важности за свакога од нас, јер је то велико богатство на које смо поносни. Приказати стари начин кошења, заједно направити паорски доручак на њиви, а све то представити млађи, генерациама заиста је од непроцењивог значаја'', рекао је градоначелник.
Свакако је паорски доручак изазвао највећу пажњу, направљен по некадашњем рецепту, са куваним кромпиром, јајима, белом сланином, парадајзом, киселим млеком и циповком:
''Свако наше село има манифестације по којима се препознају, а Севернобанатске жетелачке свечаности су свакако симбол Сајана. Поред тога што на леп начин промовишу старе обичаје, ово је идеална прилика да се и млађе генерације упознају са некадашјим начином живота на северу Баната'', истакла је Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника Кикинде.
Већ 27 година Културно уметничко друштво ''Ади Андре'' у Сајану покушава да сачува од заборава најлепше обичаје и традицију Банаћана:
''Они који су били најсиромашнији, ишли су да косе у надницу у зависности од тога како би се погодили, тада би добијали жито, од ког су правили брашно, од ког су целе године имали хлеб'', додала је Шара Бењоцки, председница Удружења ''Ади Ендре''.
Очување старих обичаја може да буде од велике користи – за почетак само да знамо да ручно прављени хлеб ипак нема цену:
''Веома је важно да очувамо народне обичаје, традицију и да то пренесемо млађим генерацијама, како би виделе како се некада радило и да упореде на који начин се ти послови обављају данас јер ће тако знати више да цене'', надовезао се Золтан Тот, председник Савета месне заједнице Сајан и заменик покрајинског секретара за пољопривреду.
