Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, заједно са Дијаном Јакшић Киурски, помоћницом градоначелника, Попесков Душаном, председником Градског парламента и Маријаном Мирков, чланицом Градског већа, уприличио је пријем у свом кабинету за Кнута Фловик Торесена, норвешког писца и историчара из Арендала, поред Нарвика, који је такође и бивши официр норвешких оружаних снага. Ради се о значајном норвешком историчару који се бави ''Крвавим путем" који је изграђен радом интернираних Срба међу којима су и Кикинђани, а у наш град доводи га снимање дела документарног филма о „Крвавом путу" и српско-норвешким односима у продукцији портала ''Војводина уживо". Поред овога, Торесен је познат и као ''Човек који је спасао Грачаницу" пошто је током погрома на Косову и Метохији 2004. године, као командант норвешког КФОР-а, успео да сачува манастир Грачаницу од уништења од стране албанских нападача.
''Ради се о човеку који више жели да сазна о послатим Кикинђанима у логоре у Норвешкој, уз чињеницу да му дугујемо велику захвалнот за све што је учинио за српски народ. Све више смо сведоци тежње да се уради ревизија историје и да се од жртава праве злочинци и обрнуто. Зато је важно да истина изађе на видело. Део документарног филма требало би да помогне да се о Кикинди више сазна и биће посвећен нашим суграђанима који су страдали на северу Норвешке, а на нама је да ниједну жртву не заборавимо'', поручио је градоначелник.
За своју храброст и одважност Торесен је награђен Златном медаљом за храброст ''Милош Обилић" коју му је уручио председник Републике Србије Александар Вучић:
''Дуже од 20 година бавим се истраживањем заробљеника из Другог светског рата који су са ових простора послати у логоре у Норвешкој. У филму ћемо говорити о српским заробљеницима, што ће бити другачија прича јер су се раније заробљеници водили као партизани или Југословени. У норвешким логорима умирало је 80 одсто Срба у страшним условима и томе се мора причати и то се мора знати јер је проценат смртности био већи него у Аушвицу'', истакао је Кнут Фловик Торесен.
Његова истраживања и предавања значајно су утицала да овај део норвешко – српске историје не буде заборављен за млађа поколења:
''Ми смо се упознали са норвешким историчарем почетком снимања нашег документарног филма, а господин Торесен одмах нам је понудио сарадњу. Жеља нам је да испричамо приче које нису добро испричане и да филмом подсетимо све на оно што се десило'', додао је Вања Ђукић, са портала ''Војводина уживо''.
''Након што се филм прикаже, биће јаснија слика националне припадности заробљеника послатих у логоре , што до сада није урађено. Нажалост, нико није говорио о делу историје и немилој судбини коју су прошли Срби са читаве територије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца'', надовезао се Александар Гајић, историчар и истраживач, сарадник на пројекту.
