На синоћној свечаности у Скупштини општине, уручена је књижевна награда "Душан Васиљев", њеном добитнику београдском писцу, приповедачу, есејисти и преводиоцу - Милисаву Савићу, за књигу "Римски дневник, приче и један роман", у издању београдске "Ариадне". Ову награду, коју је поново установила Скупштина општине Кикинда, уручио је писцу заменик председнице општине Владимир Илић.
Како је рекао председник трочланог жирија Јован Зивлак, веома је драгоцено што је награда поново установљена, како за српску књижевност, тако и за Кикинду, родно, и место где је умро веома млад, у 24.години, особена личност у контексту српске модерне, књижевник Душан Васиљев.
- Награда квалификује два жанра где је Васиљев био истакнут: поезију и прозу. У мноштву кљига од неколико стотина, жири је прочитао све што је битно у једногодишњој продукцији - рекао је Зивлак.
О награђеној књизи је говорио и други члан жирија, песник Драган Јовановић Данилов.
- Милисав Савић је "заронио" у непознато и отуд изнедрио две паралелне приче, које се на један мистеријалан начин укрштају. Причу о Стефану Зановићу и Доситеју Обрадовићу.Роман је језички богат, развијен и смисаоно заокружен - рекао је Јовановић.
Трећи члан жирија, кикиндски писац Милош Латиновић, рекао је да је дневник књижевника Милисава Савића, лајтмотив овог дела. Књига је, иначе, састављена од три дела: дневника, кратке приче и романа.
Писац Милисав Савић, захваливши се на награди, рекао је како у српској књижевности нема краћег живота од живота Душана Васиљева, као што нема ни емотивније и до усијања доведене приче о једном животу.
- У његовим песмама, драмама и причама, има патње за један читав људски век. Беда, несрећа и смрт дисале су му за вратом, и биле свакодневне његове пратиље и саговорнице. Из невеликог, али по значају неизмерног књижевног опуса Душана Васиљева, могу се извући две лекције, важне за књижевност. Прва је да нема велике књижевности, без доживљеног и одболованог. Друга лекција тиче се моћи, односно сврхе књижевности. Васиљевова песма настала је на рушевинама једног света, пораженог, без Бога. Иако види наду у свету скројеном по мери обичног човека, он није убеђен да својом песмом може да допринесе реализацији те боље будућности. Свестан је да је његов глас, глас вапијућег у пустуњи. Међутим, свет без песме, или приче, и не би био свет - рекао је, између осталог, Миливој Савић. Награђеном књижевнику припала је богато украшена диплома, као и награда од 2.500 евра у динарској противвредности.
Јуче поподне, пре доделе награде, Зивлак је, заједно са Латиновићем и Савићем, положио цвеће на песников гроб на Мелином гробљу.