Учестале кише крајем јуна не одговарају иђошким виноградарима. Због влаге и високе температуре морају винограде често да хемијски третирају. Грожђе, иначе,воли сунце, што сласт бобицама и јачину вину даје. Готово сви иђошки виноградари учлањени су у Удружење винара и виноградара "Шасла", основано 2001. године. Рецимо и то да је врста винове лозе "шасла" пореклом из Мале Азије. Најпре је стигла у Француску, а одатле се распрострла по Европи и доспела и на иђошко виногорје.
Како вели секретар удружења Миленко Шогоров, "Шасла" броји 56 чланова, а на рудинама око Иђоша тренутно има око 20 хектара виноградима. Некада, 60-их година прошлога века, лозе је било на преко 60 хектара. Ипак, у последње време има младих људи који се враћају виноградима, те Шогоров са задовољством вели како су лањске и ове године млади калемови засађени на нових 2,5 хектара.
Иђошани воле класичне, аутохтоне сорте, попут "шасле", црвене и беле "машарке", "французера", "муската", али све је више засада "шардонеа", "каберне совињона", "франковке", италијанског и рајнског "ризлинга", "совињона блан"...
Иђошки виноградари и винари на добром путу су да своје удружење, а и село, прославе и поставе на, како бисмо рекли, винску карту Србије. Томе је много допринела манифестација "Дани лозе, грожђа и вина" коју су већ осам пута организовали, а чији је врхннац 14. фебруара, на светог Трифуна. Међутим, да би иђошки винари постали чувени и још више се вишепрославили и славу села пронели, морају је да повећају производњу са садашњих 25.000 до 30.000, на барем 70.000 литара вина годишње.
- То је основни услов, а други је да обилазимо разне сајмове, како у Србији, тако и у иностранству и да носимо своје производе на оцену. За тако нешто потребни су новци и време, а и једног и другог фали нама, паорима. Географско порекло можемо да ауторизујемо и заштитимо само уз помоћ научних института и оцена на сајмовима. Надамо се да ћемо једном и то да остваримо - нада се Миленко Шогоров.
Иначе, ове године "понели" су иђошки виногради толико, да су виноградари морали да кидају младе гроздове, и смањују род, како не би оптеретили лозу. Надају се сунцу после ових силних киша.Тамо негде у позну јесен, око свињокоља, зимских слава и свечаности, биће песме и весеља. Наравно, уз добро домаће вино јер, како веле они докони, што мало раде, а много мудрују, "ни жаба на сувом неће да крекеће".