Актуелно

На територији села Наково, на више локација, организована је акција чишћења дивљих сметлишта. Град Kикинда и Месна заједница Наково на овај начин показују посвећеност очувању животне средине, уз апел грађанима да буду одговорни и да тиме допринесу чистијем и здравијем окружењу. Како је и раније истицано, локална самоуправа сваке године улаже одређена средства за чишћење депонија, али је јако важно да сви заједно водимо рачуна о природи, јер то и те како утиче на здравствену слику града и наша будућа поколења. Акцију уклањања дивљих депонија обишао је градоначелник Младен Богдан.

“Заједнички циљ нам је да живимо у здравој животној средини и да имамо леп, чист и уређен град и околна села. Опсежном акцијом, у сарадњи са комуналном инпсекцијом, радимо на санацији дивљих депонија. Kако бисмо спречили овакве призоре, у наредном периоду ће инспекција јаче контролисати импровизоване депоније и примењивати законске одредбе, које подразумевају и кажњавање”, нагласио је градоначелник.

Бранислав Чубрило, члан Савета Месне заједнице Наково, апеловао је на мештане да буду одговорни и да воде рачуна о животној средини:

“Депоније су веома ружне и кваре изглед и имиџ нашег села и мештана, а да не говоримо о томе шта се све баца и какав то утицај има на здравље свих нас”, надовезао се Чубрило.
 

Кикинда је и ове јесени имала прилику да угости делегацију из побратимског града Нарвика, чиме је настављена дуга традиција пријатељства које датира још из давне 1966. године. Осморо средњошколаца и њихова два професора бораве у тродневној посети нашем граду, узвраћајући гостопримство ученицима Гимназије "Душан Васиљев" који су летос посетили Норвешку. Тим поводом, за представнике норвешког града уприличен је свечани пријем у Градској кући. Са норвешком делегацијом су разговарали градоначелник Младен Богдан и чланови Градског већа, Маријана Мирков и Тихомир Фаркаш, наглашавајући значај ове међународне сарадње.

"Велика ми је жеља да се ова млада норвешка делегација, која је превалила значајан пут, осећа у Кикинди као код куће. Нека осете аутентично гостопримство братског града и земље. Уверен сам да су ови средњошколци већ упознати са дугом историјом пријатељства између Кикинде и Нарвика, која датира из давних времена", поручио је градоначелник.

Норвешки ученици и професори ће током боравка имати прилику да се упознају са културом, историјом и гостопримством Кикинде, носећи са собом успомене које ће додатно обогатити снажно и дугогодишње пријатељство између Нарвика и највећег града на северу Баната. Последњих неколико година, сарадња између Војводине и регије Нордланд је интензивирана, а управо је размена младих оно што даје наду у континуитет и будућност овог пријатељства.
 

У Кикинди је одржано едукативно предавање, на тему ''Буди донор – продужи бар један живот", у организацији Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида града Кикинде, у сарадњи са локалном самоуправом и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Дугогодишњи чланови Удружења, али и пацијенти који су дошли из других градова, имали су прилику да се детаљније упознају са донорством органа захваљујући струњацима из Дома здравља у Бачкој Тополи и Клиничког центра Војводине. Догађају је присуствовао и Жељко Раду, члан Градског већа.

''Изузетно је важно да све маргинализоване групе имају велику подршку, како од Града Кикинде, тако и свих других људи како бисмо сви заједно подигли свест и њиховим потребама и како бисмо учинили све да се они који се налазе на маргинама нашег друштва одаткле склоне. Овај скуп је одлична прилика да се размене искуства међу собом, што је од непроцењивог значаја, а Град Кикинда ће увек пружити помоћ онима којима је она заиста неопходна'', истакао је Раду.

Приликом свечаног отварања скупа, чланови кикиндског Удружења донирали су два апарата за притисак Одељењу хемодијализе у Општој болници Кикинда:

''Захваљујући бројним инстутуцијама људи се на овакав начин едукују, слушају о трансплантацији, о проблемима људи на дијализи, самим тим што је трансплантација једини начин да они наставе да живе без одласка на дијализу, могу да путују, односно да живе као сви здрави грађани'', додала је Дренка Варађанин, секретарка Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида града Кикинде.

Предавање су одржали др Весна Вукелић, интерниста Дома здравља у Бачкој Тополи и др Слободан Шајиновић, лекар на специјализацији интерне медицине на клиници за нефрологију и клиничку имунилогију у Клиничком центру Војводине. Присутнима се обратио и Председник Савеза бубрежних инвалида Војводине, Лазар Чорбановић:

''Скуп је био од великог значаја јер се на тај начин преносе веома важне информације, али се пружа и нека врста наде да ће у будућности бити боље и да ће наши чланови решити своје здравствене проблеме'', додао је Чорбановић.
 

Поводом обележавања 80 година од колонизације, Месна заједница Нови Козраци је у сали Удружења возача у овом селу организовала пригодан свечани програм. На трибини на тему колонизације Војводине од 1945. до 1948. године говорили су др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске, мр Павле Орбовић, историчар Градског музеја Врбас, и Богдан Шекарић, етнолог у Музеју Војводине. Након тога уприличена је додела признања поједицима и удружењима из Нових Kозараца, отворена је изложба Kултурног центра из Новог Сада, посвећена Бранку Ћопићу, и наступило је Kултурно-ументичко друштво "Петар Kочић" из Нових Kозараца. Догађају је присуствовала Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

“Козарци су једино место које има споменик посвећен колонистима, који је дело нашег академског уметника Здравка Мандића. Споменик је направљен 1988. године, а Месна заједница га је ове године рестаурирала, како би добио нови сјај, који и заслужује”, рекао је Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице Нови Козарци.

Ове године се обележава 80 година колонизације партизанских породица, када су нове социјалистичке власти, након Другог светског рата, организовале насељавање Војводине, што је био највећи колонизациони подухват у историји покрајине, као и најорганизованији и најхуманији, објаснио је др Милан Мицић:

“Колонизација је била најинтензивнија на овом делу Баната, где је у троуглу Кикинде, Зрењанина и Јаше Томића насељено 29 места колонистима, партизанским породицама из Босне и Херцеговине”, додао је Мицић.

Признања су на свечаности уручена проф. др Манету Миладиновићу, Браци Азарићу, Милораду Ступару, Драгу Јанковићу, Удружењу жена Нови Козарци, ФК “Слобода”, КУД-у “Петар Коћић”,Карате и бодибилдниг клубу “Слобода”, Ловачком удружењу “Фазан”, Риболовачком удружењу “Златни караш”, Уметничкој галерији “Здравко Мандић”, Коњичком удружењу “Зеленац”, Удружењу пензионера и Добровољном ватрогасном друштву, док су постхумна признања добили Влада Протић, Стево Јарчевић, Љубан Марин и Милорад Мајкић.

На четвртој Седници Севернобанатског управног округа, којој су поред градоначелника Кикинде, Младен Богдана, присуствовали представници свих шест локалних самоуправа, као и Полицијске управе, говорило се о Закону о посебним условима за евидентирање и упису права на непокретностима, односно пројекту "Свој на своме", као и мигрантским кретањима на територији нашег округа, о чему је говорио Павле Рајков, начелник Полицијске управе Кикинда.

Када су у питању мигрантска кретања на територији Севернобанатског управног округа, Кањижа је ранијих година, као погранична област, била на мигрантској рути:

''Немамо тачне податке о тренутној ситуацији, али је она знатно другачија у односу на ранији период. Посебно се у селима Мартонош и Хоргош види да је много мање миграната на улици. Што се тиче пројекта "Свој на своме", тај посао ће додатно оптеретити локалну администрацију, али верујем да ћемо га успешно реализовати. На територији наше општине, у 13 места, има између 2.600 и 2.800 нелегализованих објеката'', рекао је Роберт Фајстамер, председник Општине Кањижа.

Како је истакла Стана Ђембер, председница Општине Чока, нови закон ће умногоме олакшати легализацију објеката, јер су катастарске општине радиле на катастарској подлози из 1912. године:

''Након комасације и премера грађевинског рејона, утврђено је фактичко стање, тако да ће сада ситуација бити много боља када су у питању објекти који нису били легализовани и укњижени у катастарској општини Чока. Формирали смо тим и наша локална самоуправа је врло озбиљно приступила томе, јер је у питању пројекат од националног значаја'', објаснила је Стана Ђембер.