Актуелно

У организацији Удружења љубитеља природе ’’Мрена’’, у Банатској Тополи одржан је традиционални 17. ’’Тополски котлић’’, такмичење у кувању рибље чорбе. Ове године учествовало је 26 екипа из свих крајева Војводине, а прво место припало је Николи Савићу из Новог Сада. Манифестацији, коју традиционално подржава Град Кикинда, присуствовао је Бојан Микалачки, члан Градског већа.

’’Веома сам поносан на наше друштво и организацију јер тежимо ка томе да сваке године увећевамо такмичење, да, иако смо мало село, по квалитету будемо међу првим програмима у Војводини. Свако треба да дође код нас и види шта то све имамо да понудимо, уз културни и богат гастрономски програм’’, додао је Марко Тинтор, председник Удружења ’’Мрена’’.

Победник, Никола Савић, искусни кулинар, поделио је утиске након проглашења:

’’На овој манифестацији сам судио пре неколико година, а могу да се похвалим да сам ове године већ стекао шест пехара на седам такмичења’’.
 

Полагањем венаца, парастосом и комеморативним скупом на Симићевом салашу код Кикинде, обележена је 85. годишњица погибије главнине припадника Великокикиндског партизанског одреда. На месту где су у рану зору 4. августа 1941. године млади борци положили своје животе за слободу, пошта је одата херојима који нису пристали на окупацију и фашизам. Венце на спомен-обележје у име Града Кикинде положили су заменица градоначелника Биљана Кикић и члан Градског већа Бојан Микалачки, а сенима страдалих поклонили су се и чланови СУБНОР-а, као и бројни суграђани.

''Заједништво и права идеја увек окупљају непоколебљиве људе. Тако су и ови млади партизани положили своје животе на олтар отаџбине. Данaс живимо у слободи коју морамо љубоморно да чувамо, јер то је њихов завет свима нама,” поручила је Кикић.

Подсећајући на историјски контекст и значај овог датума за цео северни Банат, професор у пензији Милован Ћурчин нагласио је да проток времена не сме умањити величину ове жртве:

''Слобода никада није била поклоњена, већ је извојевана храброшћу, вером и спремношћу да се за њу да оно највредније – сопствени живот. У тренутку када је деловало да је фашизам незаустављив, млади Кикинђани нису пристали на ропство. Њихова жртва није била узалудна и на нама, њиховим потомцима, остаје дужност да чувамо успомену на њихово дело.”

Овом приликом служен је и парастос погинулим борцима и цивилима, а јереј Мирослав Бубало истакао је да је ово био чин поклоњења жртви људи који су се храбро супротставили много јачој сили, свесни да могу изгубити животе.

Великокикиндски партизански одред формиран је 28. јула 1941. године на Јаконићевом салашу под командом Угљеше Терзина и политичког комесара Раде Трнића - Попа. Ради бољег стратешког положаја, одред је убрзо прешао на Симићев салаш, где их је домаћин Ника Симић са сином Лазаром и радницима прихватио и обезбедио им храну и уточиште.

У раним јутарњим сатима 4. августа 1941. године, преко 350 немачких војника извршило је изненадни напад на салаш. На месту данашњег спомен-комлекса на Симићевом салашу налази се седамнаест мермерних обележја која трајно чувају успомену на погинуле партизане и недужне стрељане цивиле.
 

Свечана сала Градске куће у Кикинди била је место најлепшег окупљања – Град Кикинда организовао је традиционалну поделу беби пакета за 117 породица које су у периоду од априла до јуна добиле принову. Као знак пажње и подршке на самом почетку родитељства, локална самоуправа уручила је пригодне и практичне поклоне свим новим суграђанима. Овогодишња акција донела је и значајну новину. Након неколико година, садржај пакета је модернизован и прилагођен савременим потребама родитеља, а његова појединачна вредност износи око 13.000 динара. Родитеље и њихове најмлађе поздравили су градоначелник Кикинде Младен Богдан, као и чланице Градског већа, Мелита Гомбар и Маријана Мирков, изразивши велико задовољство због лепе статистике у претходном кварталу.

''Најлепше од свега је што имамо овако велики број новорођенчади у претходна три месеца. Посебно ме радује што су родитељи, и поред високих летњих температура, дошли заједно са својим бебама да заједно улепшамо овај дан. Желели смо да осавременимо беби пакете и убацимо оно што су нам сами родитељи истицали као највећу потребу. Зато ће од сада сваки пакет садржати и квалитетно ауто-седиште за децу. Времена се мењају, а наша је дужност да пратимо потребе младих породица и пружимо им практичну подршку тамо где им је најпотребнија,” нагласио је први човек града.

Поред практичне помоћи, за многе младе парове ово је била прилика за прве заједничке фотографије са бебама у свечаном амбијенту Градске куће и размену родитељских искустава на самом почетку новог животног поглавља.
 

Јубиларни, 25. Етно-камп старих заната у организацији Удружења ''Торонтал'' из Руског Села, ове године окупља рекордних 114 деце из целе Војводине, али и иностранства. Седмодневни камп пружа прилику најмлађима да се кроз игру, дружење и радионице упознају са заборављеним вештинама и традицијом својих предака. Радионице плетења корпи од прућа, ткања, лончарства, везења перлицама, као и забавне активности за предшколце, свакодневно окупљају децу узраста од 5 до 14 година. Подршка оваквим пројектима не изостаје ни од стране локалне самоуправе. Маријана Мирков и Мелита Гомбар, чланице Градског већа, нагласиле су важност очувања мултикултуралности и традиције.

''Ово удружење с правом може бити поносно на традицију дужу од две деценије. Град Кикинда је посвећен неговању мултикултуралних вредности и увек подржава манифестације које служе очувању језика, културе и обичаја свих националних заједница које живе на нашој територији. То је наше највеће и највредније благо које морамо чувати.”

Према речима организатора, ове године забележен је пораст броја учесника за око 30 процената у односу на претходну годину:

''Посебан шарм кампу даје и чињеница да се у Руско Село радо враћају и некадашњи полазници — али сада као родитељи који доводе своју децу. Дневни програм кампа организован је од 9 до 17 часова, а поред традиције и старих заната, малишани имају прилику и за додатне едукативне активности. Ове године у гостима су нам били припадници саобраћајне полиције и ватрогасно-спасилачке јединице из Кикинде, који су кроз игру и водене завесе приредили незаборавно освежење и дружење'', додао је председник Удружења ''Торонтал'', Шандор Талпаи.

Камп у Торонталу још једном је потврдио статус једне од најомиљенијих летњих адреса за малишане, где се стварају пријатељства која трају знатно дуже од самих седам дана трајања програма.
 

Становници дворишних станова у Улици Светозара Милетића у Кикинди, смештених непосредно уз „Кикиндски млин”, коначно су дочекали решење деценијског комуналног проблема. Након вишегодишњих апела и живота у неусловним околностима, завршени су радови на изградњи фекалне канализационе мреже, чиме су обезбеђени основни услови за нормалан живот свих станара. На овом малом простору за пет домаћинстава до сада се налазило чак осам септичких јама, што је посебно током летњих месеци стварало неподношљиве услове. Радови су, на велико задовољство мештана, реализовани у рекордном року од свега шест дана. Градоначелник Кикинде, Младен Богдан обишао је станаре по завршетку радова и поручио да су средства за ову инвестицију у потпуности обезбеђена из градског буџета.

''Ови дворишни станови су некада били у власништву локалне самоуправе, а касније су откупљени. Наши суграђани овде су деценијама живели у веома лошим условима и указивали на проблем са септичким јамама. Донели смо одлуку да њиховим молбама изађемо у сусрет, јер новац свих грађана мора бити усмерен на решавање њихових реалних комуналних потреба. У Кикинди не смеју да постоје грађани другог или трећег реда – сви морају имати једнаке и достојанствене услове за живот, како у граду, тако и у нашим селима,” истакао је Богдан.

Први човек града искористио је прилику и да најави наредне кораке када је у питању ширење комуналне инфраструктуре, јер на територији града још увек постоји неколико микро-локација без фекалне мреже.

''На крају Улице Стевана Синђелића имамо петнаестак кућа које немају канализацију, а слично је и на Мокринском друму. Наставићемо да решавамо проблем по проблем, а приоритети за наредни период су нам потпуно јасни,” закључио је градоначелник.

Један од станара, Милован Саванов, подсећа да су се мештани дуго борили за овај корак:

''Колико ово значи нама, а посебно нашој деци, сувишно је и говорити. Пуне две деценије сам се обраћао надлежнима у локалној самоуправи и тражио помоћ, али нико до сада није имао слуха за нас. Захваљујући Миленку Јованову, Младену Богдану и њиховом тиму, наших пет станова коначно има прикључак на канализацију. Неизмерно смо им захвални.”

Да су услови били изузетно тешки потврђује и станарка Вида Нађ Митраковић:

''Од септичких јама и мириса овде више није могло да се живи. Хвала свима који су се заложили да се овај проблем реши, ово за све нас значи нови почетак.”