Актуелно

Кикинда се налази на списку десет пилот градова и општина у којима се реализује регионални пројекат „Пословни модели за унапређење сакупљања и валоризацију отпада”. О ефикаснијем управљању отпадом на локалном нивоу, као и о унапређењу услуга данас је било речи на скупу у нашем граду. Мирослава Крнић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреде и руралног развоја, потврдила је да је управљање отпадом један од приоритета града:

- Највеће количине комуналног отпада производи човек. Едукација и пројекти у које улазимо са различитим носиоцима, уз учешће компаније ФЦЦ, која се у нашем граду бави управљањем отпадом, утичу на буђење еколошке свести грађана- рекла је она. На овом скупу је изнет податак да је чак 30 одсто кућног отпада органског порекла и да је од њега могуће добити компост. У циљу унапређења управљања чврстим отпадом 110 грађана који живе на територији града Кикинде, у наредним данима, добиће компостере, водиче, као и савете стручњака из организација укључених у пројекат како да компостирају. Санела Вељковски, из Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), прецизирала је да смањење органског отпада који се одлаже на депоније представља суштину овог пројекта:

- Одлагање мање количине отпада на депонију јесте један од начина да заштитимо животну средину и да се смање гасови који доводе до ефекта стаклене баште. Наравно, на овај начин побољшавамо здравље грађана и испуњавамо циљеве који су зацртани у локалним, националним и европским директивама - казала је Вељковски. Овај пројекат реализује Немачка организацију за међународну сарадњу (ГИЗ) у партнерству са Асоцијацијом за управљање чврстог отпада у Србији, градским Секретаријатом за заштиту животне средине, пољопривреде и руралног развоја и компанијом ФЦЦ.

Резултати осамнаестомесечног прекограничног пројекта “Локално наслеђе за активни туризам у Банату“, вредног 345.815 евра, који су реализовали Град Кикинде и Западни универзитет у Темишвару, данас су представљени на завршној конференцији. Промовисан је Годишњи календар етно манифестација у српском и румунском делу Баната. Јавност ће ускоро бити упозната са књигом “Банат на десет начина”, али и који су ресторани добили сертификат „Храна из Баната”:

- До 18. новембра, по 25 ресторана из српског и румунског дела Баната, добиће сертификате и понети тај заштитни знак. Свечаност ћемо у Кикинди, уприличити наредног петка, 16. новембра. Могу да потврдим да су у подједнакој мери заступљени ресторани из сва три округа Баната, а који имају богату понуду традиционалне банатске кухиње. Надамо и очекујемо да ће наставак овог пројекта бити одобрен. Желимо да се бавимо етномузикологијом Баната. Тиме бисмо заокружили причу која се односи на народно стваралаштво - саопштио је Саша Танацков, члан ГВ и координатор активности пројекта. Отилија Хедешан, проректорка Западног универзитета, навела је да је на завршној конференцији представљен туристички спот о културном наслеђу Баната:

- Најважнији сегмент јесте електронска платформа овог пројекта. Ту ће се сачувати све информације које се тичу пројекта “Локално наслеђе за активни туризам у Банату“. У односу на друге пројекте прекограничне сарадње, овај се односи на цео Банат, укјучујући планински и равничарски - прецизирала је проф. др Отилија Хедешан, док је Лидија Милашиновић, директорица Народног музеја, додала да је њихов конкретан допринос пројекту био у виду књиге о традициналној храни Баната са занимљивим рецептима.

Удружење одгајивача и љубитеља расне живине “Велика Кикинда” организовало је 44. међуградску изложбу расне живине. Приређена је и берза ситних животиња, а највеће интересовање владало је за прву смотру расе “банатски голошијан”:

- Заинтересовани су могли да виде 123 експоната. Донели су их одгајивачи из нашег града, околине, Сомбора, Новог Сада, па чак и из Румуније. Посебну пажњу изазвала је смотра “банатских голошијана”, а било је изложено седамдесетак примерака те живине. Током смотре је извршено оцењивање и предаја сертификата одгајивачима- рекао је Лазар Вранковић, председник удружења “Велика Кикинда”. Изложбу је посетио и Горан Думитров, члан ГВ за сеоске месне заједнице. Он је навео да је за организацију изложбе опредељено 70.000 динара и подсетио да су, у сарадњи са локалном самоуправом, лане подељени пилићи “банатског голошијана” регистрованим пољопривредним газдинствима. Ова аутохтона раса подноси добро ниске и високе температуре и одликује је и добра носивост јаја:

- Ово је једна од мера нашег програма руралног развоја, а намењена је јачању пољопривреде, као и да се одгајивачи подстакну да хоби комерцијализују. Заинтересовани власници регистрованих пољопривредних газдинстава могу да добију бесплатно од 100 до 200 пилића- навео је Думитров.

Екипа ОШ “Иво Лола Рибар” из Нових Козараца је победник четвртог циклуса квиза “Моја Кикинда, откријмо где живимо”. Њима, али и екипама ССШ “Милош Црњански”, ОШ “Свети Сава” и мокринској ОШ “Васа Стајић” припали су лаптоп рачунари са пратећом опремом, док су чланови победничке екипе добили таблет рачунаре. За све учеснике финалног издања квиза који је организовала Канцеларија за младе уз подршку Града Кикинде, али и професоре, менторе и волонтере обезбеђена је екскурзија. Квиз и креативна друштвена игрица проистекли су из пројекта “Моја Кикинда, откријмо где живимо”, а окосницу чини истоимена књига у форми уџбеника коју је приредио професор географије Мирослав Грујић:

- Ученици су се и за ово издање квиза припремали из књиге. Драго ми је што су ђаци показали изузетно знање. Годишње кроз овај квиз прође педесетак ученика- рекао је аутор књиге и квиза. Станислава Хрњак, председница градске Скупштине, оценила је да наша средина не оскудева у амбициозним и посвећеним просветним радницима који се труде да ђацима понуде далеко више од утврђеног наставног плана и програма:

- Четири године постојања овог квиза показују колико су деца спремна, не само да се такмиче, него и да усвајају нова знања о нашем граду и знаменитим Кикинђанима - казала је она. Далибор Оличков, координатор Канцеларије за младе, признао је да су са великим задовољством организовали квиз “Моја Кикинда, откријмо где живимо”:

- Честитамо победницима и свим учесницима на показаном знању, а Градској управи захваљујемо што је препознала значај квиза - рекао је Оличков.

Градоначелник Кикинде, Павле Марков и министар за државну управу и локалну самоуправу, Бранко Ружић, данас су обишли реконструисан плато испред стамбеног блока Галадска. Плато и пешачка стаза у Светосавској улици, до продавнице “Макси”, комплетно су санирани захваљујући девет милиона вредном заједничком пројекту Града Кикинде и овог министарства:

- Радови су окончани и пре рока, а крајњи резултат свега јесте овај модеран и практичан плато. Дотрајала инфраструктура у потпуности је замењена. Била је ово и прилика да министра упознамо са нашим плановима и пројектима, које намеравамо да реализујемо током идуће године. Реализација овог заједничког пројекта сигурно је наша најбоља препорука за неке наредне - рекао је Марков. Иначе, на овој локацији је реконструкисано око 2.000 квадратних метара пешачких површина. Уређена је атмосферска канализација и остале инсталације, док су током јуна префарбане и реконстрисане све клупе, а фонтана поправљена:

- Не само што је овај посао обављен пре рока, него и веома квалитетно. Очекујем да идуће године, ако се створе услови, позитивно одреагујемо и на неке друге квалитетне пројекте о којима смо данас разговарали. Желео бих да похвалим Градску управу, пре свега, због веома преданог коришћења електронске платформе еЗУП. За претходних годину и по дана чак 540.000 пута грађани нису морали да прибаве неки документ. Кикинда се ту позиционирала као лидер, а мислим да ће ту и остати - оценио је Ружић и подсетио да је Кикинда била пионир рационализације јавног сектора:

- Захваљујем се грађанима и грађанкама Кикинде што су увидели важност борбе против сиве економије. У наградној игри “Узми рачун и победи”, Кикинди је припала значајна новчана награда у износу од 23.000 евра - указао је министар. О новом изледу платоа суграђани имају само речи хвале:

- Сада овај део града предивно изледа. Свака част градоначелнику и министру. То сам им и лично рекла - рекла је Љубица Добријевић, док је Јасмина Бугарски казала да сада све изгледа далеко лепше него раније.