Актуелно

Звук прапорца и дечји смех поново одјекују улицама нашег града и околних села. Традиционална акција "Кутија жеља", која већ дуже од деценије уноси празнични дух у домове наших најмлађих суграђана, званично је почела свој овогодишњи поход. Уз помоћ Снежне краљице, али и градоначелника Младена Богдана и министра Бориса Братине, најпознатији дека са Северног пола започео је поделу пакетића деци која су своје жеље пажљиво поверила поштанском сандучету на тргу. Прве искре радости данас су засијале у дому седмогодишње Нике Белеслин и њене млађе сестре Дуње.

Иако је логистика оваквог подухвата комплексна, локална самоуправа не крије понос. Градоначелник Младен Богдан нагласио је емотивну вредност ове иницијативе:

"Пред нама је озбиљан логистички изазов како бисмо стигли до сваког прага, али када видите то усхићење у дечјим очима, сав труд се заборавља. Циљ нам је јасан – да ниједно дете које нам се обратило не остане без свог поклона до Нове године. Посебно ми је драго што је са нама данас и министар Братина, који је из прве руке могао да доживи атмосферу ове наше дугогодишње традиције која траје већ 13. сезону."

Радна посета министра информисања и телекомуникација, Бориса Братине, добила је неочекиван, али леп обрт када се придружио каравану радости. Министар није крио одушевљење оним што је затекао на терену:

"Имао сам прилику да присуствујем многим догађајима, али мало шта може да се мери са искреном дечјом срећом. Ово је пример изврсне праксе локалне власти и заиста је племенито видети како се заједница окупља да усрећи најмлађе. Организација је на врхунском нивоу и ово је можда најлепши део мог боравка овде."

Ово је тек почетак. До краја децембра, магични караван наставиће да обилази сваку адресу са које је стигло писмо, подсећајући нас да су пажња и заједништво најлепши поклони које можемо дати.
 

Министар информисања и телекомуникација, Борис Братина, борави у званичној посети Граду Кикинда. У оквиру посете, министра је угостио градоначелник, Младен Богдан у свом кабинету, да би потом заједно присуствовали састанку Севернобанатског управног округа на којем су, поред начелника, Небојше Јованова, присуствовали и председници других локалних самоуправа. Радна посета министра информисања и телекомуникација, Бориса Братине, послужила је као платформа за решавање кључних питања која муче локалне медије, али и за најаву великих инфраструктурних пројеката попут увођења 5Г мреже и дигитализације руралних средина. Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, изразио је задовољство конструктивним дијалогом, напомињући да је ово била прилика да се директно укаже на потешкоће са којима се суочавају локални емитери и новинари.

''Фокус нашег разговора био је на конкретним корацима за наредну годину. Предочили смо министру реалне изазове са којима се боре наши медији, од пројектног финансирања до модернизације опреме. Циљ нам је да кроз заједничке пројекте створимо стабилније окружење за информисање грађана и уведемо иновативне садржаје који ће пратити технолошке промене,“ истакао је градоначелник Богдан.

Током састанка са челницима Града Кикинде и представницима осталих општина Севернобанатског округа, посебан акценат стављен је на видљивост локалних прича на републичком нивоу. Министар Братина је истакао да културно и историјско богатство овог краја не сме остати локална енигма.

''Овај округ је мотор развоја са невероватним потенцијалом и културним садржајима који заслужују ударне термине на националним каналима. Морамо ојачати мрежу дописништава како бисмо осигурали да се глас грађана Кикинде и околних места јасније чује широм Србије,“ нагласио је министар Братина.

Поред медијских тема, на столу су се нашле и технологије будућности. Планирано је да свако село у округу добије стабилан приступ интернету. Министар је потврдио да је развој 5Г инфраструктуре приоритет који ће омогућити бржи напредак привреде и бољи квалитет живота свих грађана.

Ова посета јасан је сигнал да ће Севернобанатски округ у наредном периоду бити поприште значајних улагања у телекомуникације, чиме ће се додатно смањити јаз између града и села, док ће локално новинарство добити прилику за нови професионални замах.
 

Пројекат ''Свој на своме“, који грађанима нуди прилику да на једноставан начин евидентирају и упишу своја права на некретнинама, наишао је на изузетан одзив мештана. Само у првих недељу дана од почетка пријављивања, 8. децембра, поднето је преко 400 пријава које обухватају око 2.000 нелегалних објеката, потврђујући дугогодишњу потребу грађана за решавањем имовинско-правног статуса. Градоначелник Младен Богдан изразио је задовољство због великог интересовања, наглашавајући да је оно било очекивано.

"Одувек смо знали да ће ова иницијатива изазвати велику пажњу. За многе наше суграђане, ово је прва права прилика да своју имовину озаконе. Када смо обишли терен, како у граду, тако и у селима, уверили смо се да су људи дуго чекали да се појави једноставан механизам за подношење захтева," изјавио је градоначелник.

Он је додао да је решавање нелегалних објеката у власништву грађана апсолутни приоритет, будући да се ради о више хиљада објеката, а да ће се након тога кренути у решавање статуса нелегалне имовине у државној својини.

Пријаве се подносе електронским путем преко специјалне платформе, која ће бити активна до 5. фебруара. За оне којима је потребна помоћ у овом процесу, Градска управа је обезбедила пуну техничку и правну подршку. Грађани могу да добију помоћ и предају документацију лично у Градској кући (у сали 51 и на шалтеру 7 Услужног центра), као и у својим сеоским месним заједницама. Мања Марковљев, координаторка задужена за пружање подршке при подношењу пријава, истакла је шта је кључно да грађани припреме пре него што дођу.

"Најважније је да грађани са собом обавезно понесу важећу личну карту и доказ о стицању права, односно било који документ којим могу потврдити свој правни интерес за предметни објекат," објаснила је Марковљев. "Такође, молимо грађане да припреме и информацију о корисној површини објекта, како бисмо им што ефикасније помогли у попуњавању формулара."

Она је потврдила да је протекле радне седмице, од понедељка до петка, примљено око 400 захтева који се односе на између 1.500 и 2.000 некретнина, што показује да је почетак пројекта успешан и да грађани масовно користе ову прилику.
 

Град Кикинда ових дана поново је епицентар хорске музике. У организацији Културног центра Кикинда, уз значајну подршку локалне самоуправе и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, у пуном је јеку 6. Међународни фестивал хорова "Мелодианум". Ова манифестација, која траје од 11. до 14. децембра, окупља врхунске ансамбле из Србије и региона, потврђујући свој значај на културној мапи. Значај фестивала препознат је и у Градској управи. Младен Богдан, градоначелник Кикинде, заједно са помоћницом градоначелника, Дијаном Јакшић Киурски и чланицом Градског већа, Маријаном Мирков, истакао је важност очувања оваквих манифестација за дух града.

''’Мелодианум’ је више од фестивала; то је празник културе и доказ да Кикинда има душу која воли уметност. Кроз ову манифестацију, не само да промовишемо хорско певање, већ и позиционирамо наш град као место сусрета уметника из земље и иностранства. Град ће наставити да снажно подржава Културни центар у свим настојањима да подигну квалитет културног живота наших суграђана.''

О посвећености култури говорила је и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу:

''Поносни смо на чињеницу да је 'Мелодианум' дошао до шестог издања и да из године у годину расте и квалитетом и бројем учесника. Овај фестивал је изузетно важан за неговање музичке писмености и за размену искустава међу хоровима. Хорска музика је темељ, а ми као Град имамо обавезу да чувамо и унапређујемо те темеље, пружајући Кикинђанима програм највишег нивоа.''

Фестивал је свечано отворен у четвртак, 11. децембра, наступом Дечјег оперског студија Српског народног позоришта из Новог Сада. Њихов изузетан наступ и широк, атрактиван репертоар поставили су висок стандард и најавили богат програм. Петак је био посвећен вечери духовне музике. У храму Светих Козме и Дамајана, публици су се представили Камерни хор "Емануил" из Ваљева и Градски камерни хор "Лицеум" из Крагујевца, приређујући вече испуњено узвишеним духовним надахнућем.

Кулминација фестивала била је у суботу, када је на главној вечери наступило чак осам хорова. Публика је поново имала прилику да чује сјајне извођаче из Крагујевца и Ваљева, а придружили су им се и Вита бревис из Зрењанина, Етно-група сомборског Педагошког факултета, Мешовити хор КУД "Светозар Марковић" из Новог Сада и домаћини, кикиндски хор "Атендите". Посебну димензију фестивалу дали су гости из Мађарске, Мечек хор из Печуја, који се придружио свим учесницима у заједничким композицијама.

Марко Марковљев, в.д. директора Културног центра Кикинда, подсетио је на програм последњег дана: ''У недељу, последње вечери Фестивала, наступиће поменути хор из Мађарске, који ће извести позната дела хорске музике, али и композиције које се односе на предстојеће празнике и адвентске свечаности. То је предиван начин да заокружимо овогодишњи 'Мелодианум' и пошаљемо поруку заједништва и радости кроз музику.''
 

Град Кикинда добио је 80 нових стабала, као део континуиране иницијативе грађана "Посади стабло у свом комшилуку". Акција је настављена у парку поред Вртића "Колибри", где су волонтери, уз подршку стручних служби и логистику локалне самоуправе, успешно обавили садњу. Циљ ове широке иницијативе је дугорочно проширење зелених површина у урбаним деловима града и унапређење животне средине у заједницама. Акцију су обишли Ђорђе Тешин, члан Градског већа задужен за пољопривреду и Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, који су позвали суграђане да предложе нове локације у свом комшилуку.

"Заиста је сјајно видети овакву иницијативу наших суграђана, посебно што су укључени сви узрасти, од најмлађих до одраслих. Временски услови су изванредни за садњу, земља је влажна и све иде по плану," прокоментарисао је Тешин и најавио наставак активности: "Планирамо да наставимо са садњом већ у фебруару. Користим прилику да позовем што већи број грађана да нам се прикључи у будућим акцијама."

Пројекат, покренут од стране групе ентузијаста, има амбициозан план да се током наредне три године у граду посади чак 30.000 стабала. Младен Виловски из Грађанске ЕКО иницијативе истакао је да је едукативни аспект акције једнако важан као и сама садња:

"Намера нам је да овом акцијом подигнемо свест наших суграђана, посебно деце, о томе колико је пошумљавање важно и како се правилно одржавају посађена стабла. Позивамо све да нас прате и придруже нам се. Већ на пролеће припремамо велику мобилизацију за пошумљавање," нагласио је Виловски.

Прошлог викенда, Грађанска ЕКО иницијатива пошумила је део Улице Војислава Илића, где је посађено 50 различитих садница, док су данашње активности биле фокусиране на околину "Колибрија". Радивој Лагунџин из иђошког расадника "Викумак", који обезбеђује саднице, прецизирао је које су врсте стабала обогатиле парк:

"Посадили смо 50 садница црног бора, 20 садница сребрне смрче и 10 садница кугленог багрема, што чини укупно 80 нових стабала," рекао је Лагунџин, додајући и осврт на претходну акцију: "Прошле суботе, недалеко одавде, код дечјег игралишта, засадили смо 40 садница јавора, 10 црвенолисне шљиве и пет комада келреутерије."