Актуелно

Свечана сала Народног музеја у Кикинди била је вечерас место сусрета историје, сећања и традиције. Поводом великог јубилеја – 80 година од колонизације Војводине (1945–1948) уприличен је богат програм који је подсетио на судбине хиљада породица које су, тражећи бољи живот под војвођанским небом, заувек измениле крвну слику ових простора. Програму су присуствовали градоначелник, Младен Богдан и Маријана Мирков, чланица Градског већа за културу и туризам.

''Обележавање осам деценија од колонизације није само поглед у прошлост, већ дуг према нашим прецима. Важно је да разумемо своје корене како бисмо градили будућност на темељима заједништва и међусобног поштовања'', поручио је градоначелник.

Чланица Градског већа, Маријана Мирков, у свом обраћању посебно се осврнула на људску страну ове велике сеобе:

''Морамо имати дубоку емпатију према колонистима и свему кроз шта су прошли. То су људи који су оставили своја огњишта у кршу и камену и дошли у непознато, доносећи са собом само храброст и своје обичаје које су успели да сачувају до данас.“

О научном и чињеничном значају овог покрета становништва говорио је др Милан Мицић, који је истакао да колонизација није била само административни процес, већ дубок друштвени потрес.

''Колонизација Војводине која је спроведена између 1945. и 1948. године представља један од највећих планских миграционих процеса у овом делу Европе. У том периоду, у Војводину је стигло око 42.000 породица, односно близу 250.000 људи из пасивних крајева тадашње Југославије – Босанске Крајине, Лике, Баније, Кордуна, Црне Горе и Херцеговине'', подсетио је др Мицић.

Поред њега, реч су имали и историчари др Јелена Веселинов и мр Павле Орбовић, као и етнолог Богдан Шекарић, који су из различитих углова – од документарног до етнолошког – осветлили овај значајан период наше прошлости.

Посебан тон вечери дали су чланови КУД-а ''Петар Кочић'' и ученик Драган Јованић из Нових Козараца, као и чланице Удружења жена Нови Козарци који су песмом, игром и храном оживели дух завичаја својих предака, доказујући да традиција и након 80 година живи пуним плућима.
 

Велики хришћански празник Богојављење и ове године је у кикиндском крају обележен традиционалним пливањем за Часни крст. На две локације – кикиндском Старом језеру и језеру Стрелиште у Новим Козарцима – десетине храбрих учесника пркосило је хладној води, показујући снагу вере и поштовање према народним обичајима. На 12. по реду организованом пливању у Кикинди, које су реализовали Ронилачки клуб ''Орка'', градска управа и Црквена општина, учествовало је 28 пливача. Иако је до циља технички први стигао Матија Ратко, он је, у духу витештва, крст предао најмлађем учеснику, Вељку Попову. Истовремено, тринаесто по реду пливање на језеру Стрелиште у Новим Козарцима обележио је историјски тренутак – прва је до крста допливала двадесетшестогодишња Александра Богојевић, у конкуренцији од 13 учесника. Свечаној атмосфери присуствовао је и градоначелник Кикинде, Младен Богдан са својим сарадницима, који је похвалио све учеснике, а нарочито оне најмлађе.

''Упркос ниским температурама и овог пута смо видели изузетан одзив наших суграђана који су запливали за богојављенски крст. Велико признање заслужују сви такмичари, посебно деца од свега дванаест година која су показала невероватну храброст. Данас смо, уједињени у духу традиције, на достојанствен начин прославили овај празник чувајући наше наслеђе,“ изјавио је градоначелник Богдан.

Млади Мокринчанин, ученик ОШ „Васа Стајић“, није крио узбуђење због овог чина:

''Дуго сам желео да учествујем у овој традицији и та жеља ми се коначно испунила. Тренирање ватерпола ми је сигурно олакшало пливање у хладној води. Родитељи су у почетку били помало затечени мојом одлуком, али су ми на крају пружили пуну подршку,“ испричао је млади Вељко.

Матија Ратко, којем је ово био пети пут да учествује, нагласио је да суштина није у победи:

''У богојављенском пливању најважније је испоштовати обичај и ући у воду, а не ко ће први додирнути крст. Ово ми је други пут да победу препуштам млађима, јер је то смисао овог празника,“ поручио је Ратко.

Након што је изнела крст из воде, Александра је поделила своје утиске:

''Деценију сам чекала прави тренутак да се пријавим, али су ме у томе раније спречавале обавезе на Војној академији и у школи. Неописиво сам срећна и поносна што сам баш у свом дебитантском наступу успела да прва стигнем до циља,“ нагласила је Богојевићева.

Манифестацију у Козарцима успешно су организовали Месна заједница и Српска православна црквена општина, настављајући традицију која сваке године окупља све већи број посматрача и верника.
 

Опште удружење предузетника у Кикинди традиционално је, уз присуство чланова и гостију, обележило своју крсну славу – Богојављење. Свечани чин резања славског колача обележио је наставак традиције дуге скоро две деценије, док је улогу овогодишњег кума преузео Александар Ронто, познати локални занатлија и власник сарачке радње. Свечаности су присуствовали и Дејан Пудар, заменик градоначелника, Тихомир Фаркаш, члан Градског већа, Небојша Јованов, начелник Севернобанатског управног округа, као и помоћница градоначелника, Дијана Јакшић Киурски, која је потврдила снажну везу између Града и малих привредника.

''Предузетништво видимо као најважнији стуб локалне економије. Град ће наставити да пружа руку сарадње свима који се одваже на сопствени бизнис, посебно у овим непредвидивим временима. Циљ нам је да свака фирма у Кикинди не само опстане, већ и напредује,“ закључила је Јакшић Киурски.

Поред свечаног дела, скуп је био прилика за осврт на тренутно стање у приватном сектору. Удружење, које броји око 80 активних чланова, остаје кључна тачка ослонца за све који послују у овом граду. Председник Удружења, Синиша Пашић, нагласио је да је примарни циљ организације олакшавање свакодневног пословања предузетницима:

''Наш фокус је на константном унапређењу амбијента за рад и заједничком решавању изазова. Охрабрује податак да број новоотворених фирми премашује број оних које се гасе. Ту смо да будемо сервис свим колегама, нарочито код припреме конкурсне документације и пружања стручних информација,“ истакао је Пашић.

Овогодишњи кум славе, Александар Ронто, чија се радња бави прецизном израдом кожне галантерије, изразио је задовољство због указане части:

''Бити кум славе Удружења које је увек ту да нам пружи правовремене информације и помоћ велика је привилегија. Својим колегама у овој години желим пре свега стабилност и пословне успехе,“ поручио је Ронто.
 

У Кикинди је, у Културно-спортском центру „Језеро" успешно одржан традиционални Међународни турнир „Завишић – Вадлеве". Организатор овог спортског догађаја био је Стонотениски клуб ''Галадска", а турнир је окупио око 120 младих такмичара из Србије, Мађарске и Румуније. Свечаном отварању турнира присуствовала је Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинда, која је истакла значај континуитета ове манифестације.

''Као и претходних година, одржан је традиционални турнир у стоном тенису који су подржали Град Кикинда и Спортски савез. Веома нам је драго што смо поново били домаћини великог броја такмичара из земаља у окружењу. Овакав турнир заслужује сталну подршку јер се ради о врхунској организацији која промовише најлепше спортске вредности“, изјавила је Чуданов.

Присутнима се обратио и Страхиња Мршић, председник СТК „Галадска“, који је изразио велико задовољство одзивом учесника, али и радом самог клуба:

''Били смо веома задовољни одзивом такмичара. Тренутно у нашем клубу имамо преко 30 младих са којима активно радимо, поред старијих такмичара, а ту је и још 15 играча пред којима су тек прва такмичења. Надали смо се и тада, а и сада тежимо томе, да ћемо наредне године имати још већи број учесника, али и још више наших домаћих стонотенисера који ће представљати клуб“, истакао је Страхиња Мршић, председник СТК „Галадска“.

На крају, турнир''Завишић – Вадлеве'' подсетио нас је зашто је стони тенис више од игре. Иако се мечеви одвијају великом брзином на малом простору, у њему има места за огромно срце, пријатељство и фер-плеј.
 

Полагањем венаца на ‘’Зид плача“ у дворишту Курије, у Кикинди је обележена годишњица страдања родољуба у Другом светском рату. Комеморативни скуп окупио је представнике града, борачких организација и потомке жртава који деценијама чувају успомену на трагични јануар 1942. године. Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, истакао је приликом полагања венаца да ово спомен-обележје служи као трајни подсетник на тежину времена у којем су наши преци страдали.

''Овај локалитет не представља само споменик, већ и путоказ који нас учи о размерама трагедије и страдања нашег народа на овим просторима. Он је сведочанство о томе колико је било опасно носити своје име и презиме и кроз какву су голготу пролазили они који су дали животе за слободу'', поручио је градоначелник.

Међу присутнима је била и Анђелија Ранков, чије је детињство обележио губитак оца Жарка Трећакова. Иако је у време трагедије била дете, она се јасно сећа последњих дана његовог живота и шока који је уследио након очеве депортације из зрењанинског затвора:

''Мајка га је обишла за празнике и тада је деловало да је све у реду, чак ју је испратио на воз. Међутим, реалност нас је сачекала већ следећег јутра. Мој брат је, пролазећи поред општине, занемео пред призором вешала на којима је препознао нашег оца'', видно потресена испричала је Анђелија.

Председник локалног СУБНОР-а, Саво Орељ, подсетио је на хронологију злочина који је почео увођењем драконске уредбе немачких власти. Према том акту, за сваког страдалог Немца ликвидирано је 50 Срба.

''Све је почело 3. јануара егзекуцијом деветоро партизана, да би се кулминација десила 9. јануара када је убијено још 30 људи из Кикинде и Мокрина. Окупатор је ишао толико далеко да је забранио чак и црквена звона три дана након што су тела остављена на вешалима'', објаснио је Орељ.

Повод за сурову одмазду била је смрт тројице немачких пољочувара. Током „Крвавог јануара“ укупно је погубљено 150 људи на територији Баната – поред Кикинде, масовна стрељања извршена су и у Банатском Аранђелову, Драгутинову и тадашњем Петровграду.