Актуелно

Овогодишњим буџетом је за мере руралног развој наше средине опредељено укупно 12,6 милиона динара, а на конкурсу из области пољопривреде, пчеларства, гастрономије и екологије новац је добило 27 градских и сеоских удружења. Градоначелник Кикинде, Павле Марков, данас је уговоре о додели новчаних средстава по пројектима уручио представницима удружења грађана:

- Позивам суграђане и мештане села да редовно прате наше конкурсе. Није нам циљ да се бавимо високом аграрном политиком него решавањем свакодневним проблема пољопривредних произвођача. Претходних година смо интензивно радили на оснаживању наших пољопривредника. Надамо се да ће им одобрена средства користити и да ће их утрошити како је предвиђено. Задовољан сам што јасно можемо да видимо резултате мера и програма које смо спроводили у претходне две године- рекао је Марков.

Члан ГВ за пољопривреду и рурални развој, Имре Кабок, прецизирао је да је овим конкурсом расподељено нешто више од седам милиона динара. Остатак средстава тиче се помоћи за осигуравање усева и реализацију неколико мера у сточарској производњи:

- Да би имали аргумент да наставимо са оваквом рурална политиком, веома је битно да корисници адекватно утроше одобрена средства и покажу резултате- навео је Кабок. Кикиндском удружењу пензионера је на конкурсу из области гастрономије одобрено 80.000 динара, док је Удружењу пчелара „Кикинда“ припало 120.000 динара:

- Овај новац ћемо утрошити да окончамо изградњу наше мини хале-потврдио је Саша Чолак, председник удружења.

Седница Градског већа данас је одржана у Банатској Тополи. Руководство МЗ Банатска Топола, представници удружења и мештани су били у прилици да од Павла Маркова, градоначелника Кикинде, и његових најближих сарадника, сазнају када ће њихови проблеми бити решени:

- Проблеми на које су нам домаћини указали, не разликују се битније од оних које смо регистровали у другим селима. Сличне су тешкоће, а на нама је да покушамо да их решимо што више, и што пре. Захваљујући досадашњим улагањима, у Банатској Тополи је направљен искорак, али још доста тога мора да се уради. Утаначили смо шта ћемо урадити у најкраћем временском периоду - саопштио је Марков. Градоначелнику, његовим сарадницима, члановима Градског већа и секретарима Секретаријата мештани су указали да сеоска удружења немају просторије за рад и окупљање чланова. Марков је потврдио да ће настојати да их „скуће“:

- Веома смо посвећени решавању свих проблема. Стало нам је да унапредимо живот у нашим селима - подвукао је градоначелник Кикинде. Недељо Цимеша, председник МЗ Банатска Топола, оценио је да су овакви састанки веома корисни јер је то прилика да надлежнима предоче проблеме и затраже одговоре:

- Задовољан сам како је протекао састанак. Очекујем да ће наши проблеми бити решени - рекао је Цимеша. Члан удружења „Банатска жута пчела“, Ференц Тури, присутнима је указао да је пчеларство у Банатској Тополи веома узнапредовало:

- Имамо двадесетак чланова и укупно око 500 кошница. Млади људи су заинтересовани за пчеларство. Набавићемо до краја године још две машине, али је проблематично што немамо где да их сместимо. Немамо наше просторије - навео је Тури.

Одборници су на данашњој седници локалног парламента усвојили други ребаланс градског буџета, којим су приходи и примања увећани за 113 милиона динара. Увећање се највећим делом односи на део средстава добијених од других нивоа власти. Претходно су одборници подржали извештај о извршењу буџета за првих девет месеци ове године. На скупштинском заседању могло се чути да је извршење буџета у анализираном периоду у оквиру прихода 69 одсто, односно милијарду и 615 милиона динара, док су расходи за исти период милијарду и 396 милиона динара. На критике опозиционих одборника који нису гласали за ребаланс реаговала је Босиљка Срдић, заменица градоначелника:

- Да не разумете буџет и буџетска кретања то нам је добро познато, и поред исцрпног и сликовитог извештаја који смо добили. Сигурна сам да је грађанима све јасно. Први пут после низа година, град нам је градилиште. Од улаза у Кикинду и центра, а слично је и у нашим селима. Просто је невероватно да нико од вас то није споменуо, али ни приметио да градска управа не дугује ниједан динар. Враћен је и последњи кредит, а све услуге према индиректним корисницима плаћају се у дан, без динара дуговања- рекла је она.

Измењена је одлука о месној самоуправи, па ће на предстојећим изборима председник месне заједнице постати кандидат који освоји највећи број гласова бирача, односно просту већину. До сада је постојао цензус. Ова тачка изазвала је жустру полемику:

- Ако је до председничких избора 2004. године постојао цензус, па је укинут као недемократско средство, којом логиком треба да остане цензус на нивоу месне заједнице, па да дођемо у ситуацију да је лакше изабрати председника Републике Србије, него председника месне заједнице у Граду Кикинди. Одлука о цензусу била је вишак и у моменту доношења- оценио је Миленко Јованов, шеф одборничке групе СНС.

На седници се могло чути да ће Канцеларија за сеоске месне заједнице бити оснажена стручним људима у наредном периоду. Дата је сагласност на препарцелацију која предвиђа да се фабрици “Зоппас” омогући обједињавање две катастарске парцеле ради изградње новог производног погона.

Градоначелник Кикинде, Павле Марков, уручио је чланицама ЖРК “Мокрин” нове дресове на којима се налази градски грб. Он је признао да су му посете спортским клубовима и дружење са спортистима најдраже активности. Марков је током разговора са руководством клуба, тренерима и играчицама оценио да је рукомет у Мокрину изузетно популаран, и пожелео им пуно успеха у наставку сезоне:

- У овој спортској хали вредно тренирају играју рукометаши и њихове колегинице из ЖРК “Мокрин”. Честитам играчима и играчицама, али и тренерима и челницима клубова на огромном раду. Одлучили смо да, као мали знак пажње, сјајним мокринским рукометашицама дарујемо дресове са градским грбом. Он на сваком месту треба поносно да се носи и брани- оценио је градоначелник Кикинде. Координатор млађих категорија и кондициони тренер сениорске екипе, Владимир Караџин, подсетио је да је клуб основан 2014. године и констатовао да је рукометашице обрадовала нова спортска опрема:

- Годи пажња, а и сваки вид помоћи нам пуно значи. Имамо око четрдесетак регистрованих играчица. Наша сениорска екипа члан је Прве савезне лиге- север- казао је Караџин. Да је већ годинама у овом селу рукомет најпопуларнији спорт потврдио је и Горан Думитров, председник МЗ Мокрин:

- Увек је Мокрин био рукометно село. Поносимо се нашом перспективном женском екипом- поручио је он.

Да замена столарије и санација тоалета у ОШ “Васа Стајић” у Мокрину одмиче жељеном динамиком, уверио се градоначелник Кикинде Павле Марков. Радови су били неопходни, па је локална самоуправа определила одређена средства за санацију мокрих чворова и дотраје столарије:

- Најмлађи Мокринчани, и њихови учитељи и наставници заиста заслужују квалитетније услове за боравак у школи и праћење наставе. Очекујем да се радови окончају брзо и квалитетно. Посету Мокрину искористио сам и да обиђем улицу Ивана Милутиновића. Део улице је био у катастрофалном стању и неуслован за коришћење, нарочито кад окиши. Ускоро очекујемо асфалтирање ове улице, али и уређење платоа испред зграде Месне заједнице Мокрин. Биће заиста лепше. Председник МЗ и директор школе информисали су ме шта би још до краја године требало да се уради- рекао је Марков и додао да је за текуће радове у Мокрину опредељено око 10 милиона динара. Директор ОШ “Васа Стајић”, Ненад Кихас, признаје да су школски тоалети били дотрајали и запуштени, и да је ова инвестиција стигла у прави час:

- Локална самоуправа је у ранијем периоду финансирала санацију фасаде школске зграде и набавку наставних учила- потврдио је Кихас. Председник МЗ Мокрин, Горан Думитров, указао је да се тренутно ради и на Обрадовићевој бари. Вредност радова је око 3,5 милиона динара:

- Коначно је дошло време и да уредимо плато испред Варошке куће- казао је Думитров.