Актуелно

Полагањем венаца на спомен обележју "Туга", Споменику жртвама фашизма од 1941. до 1945. године и код спомен плоче Драгутину Ристићу у холу Градске куће, као и шетњом "Бесмртног пука", у Кикинди је обележен Дан победе над фашизмом. Догађају су, поред представника Амбасаде Руске Федерације, братског града Нарвика, Полиције, Војске, борачких и политичких организација, као и породице потомака и погинулих, присуствовали градоначелник, Младен Богдан, помоћница градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и чланови Градског већа Мелита Гомбар и Тихомир Фаркаш.

''Србија се кроз целу своју историју, у свим ратовима борила за слободу, за народ и за отаџбину, а наши преци су увек били јединствени када су доживљавали нападе. На данашњи дан побеђено је највеће зло у историји човечанства, јер је фашизам донео највише смрти. И данас нам је преко потребно то јединство које смо увек имали у тешким временима, како бисмо били на правој страни, на страни победника, правде и истине'', поручио је градоначелник.

Кикинда на овај начин обележава 9. мај, Дан победе у Другом светском рату, од 2019. године, са циљем да се негује култура сећања на све храбре борце који су дали животе у борби против фашизма, као и на јунаке из Првог светског рата и браниоце Србије од НАТО агресије 1999. године.

У Градској кући је потом одржан и састанак са представницима града на тему сарадње у оквиру програма Ерасмус+ и културних размена. Градоначелник Богдан је заједно са својим сарадницима уприличио пријем за Ејвинда Холста, председника округа из Конзервативне странке, потом Касандру Елени Б. Пеца, председницу Одбора за развој заједнице, културу и заштиту животне средине из Прогресивне странке, Вегарда Јохана Линд-Јегера, члана Одбора из Социјалистичке левице, Сиву Аниту Јонсен Бреке, чланицу Одбора из Конзервативне странке, Кари Ане Бекестад Андреасен, чланицу Одбора из Странке центра и Пер Кристијана Бренвик Јакобсена, члана Одбора из Радничке партије.

''Разговарали смо пре свега о могућностима покретања сарадње из одређених сегмената као што су образовање, култура, просвета, евентуална размена ученика у програмима, а желимо да покренемо и питање не само за привреду са Нарвиком већ и целом регијом јер наш град и те како има шта да пружи из свих области нашег друштва. Жеља нам је да поново наставимо посету ученика Нарвику, као и да они долазе што чешће код нас'', додао је градоначелник.
 

Резањем славског колача и верским обредом, хор Културног центра "Атендите" је и ове године обележио славу, Светог јеванђелисту и апостола Марка. Хор "Атендите", који од оснивања предводи проф. др Биљана Јеремић, постоји од 2018. године, а за то релативно кратко време имао је запажене наступе и освојио многобројна признања на фестивалима у земљи и иностранству. Обележавању славе присуствовали су и гости из норвешког града Нарвика, а кума славе била је Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам, која је заједно са помоћницом градоначелника, Дијаном Јакшић Киурски присуствовала верском обреду.

''Велика ми је част што сам део овог свечаног тренутка. Кикинда је поносна на хор 'Атендите' и дечји хор Културног центра, који све раде са много љубави, а без тога не би ни било добрих резултата. Пожелела бих им да их заштитник чува и води, и да још дуго славе славу'', поручила је Маријана Мирков.

Већ неколико година успешно се организује Међународни хорски фестивал "Мелодианум":

''Наш хор је једна велика породица, а слава је леп повод за породично окупљање. Захвалио бих Биљани Јеремић на великом труду и пожртвованом раду и надам се да ће хор још дуго постојати, јер то не доноси радост само нама, него и свима који воле музику'', додао је Марко Марковљев, в.д. директора Културног центра.
 

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, у свом кабинету угостио је и разговарао са замеником градоначелника норвешког Нарвика, Рунеом Естергреном и Ларсом Ејдеом, градским менаџером за пословање и привреду, а након тога одржан је и састанак са представницима Града Кикинде, на којем су присуствовали и Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника, чланови Градског већа, Мирослав Дучић и Ђорђе Тешин, као и Саша Танацков, из Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа. Представници норвешког Нарвика, града са којим се Кикинда прву Декларацију о пријатељству потписала 1966. године, у посети су нашем граду, са циљем интензивирања и унапређења сарадње у различитим областима.

''Братске везе између два града и два народа настале су током Другог светског рата, када је норвешки народ показао велику хуманост. Норвешки народ је током рата на најбољи могући начин примио и прихватио Кикинђане, који су интернирани у логоре на северу Норвешке. Обе локалне самоуправе сматрају да има много простора за продубљивање ове сарадње, тако да смо данас разговарали о могућностима сарадње у различитим областима и о привредним потенцијалима. Веома нам је важно то пријатељство, које је озваничено пре 59 година'', истакао је градоначелник.

На састанку је истакнуто да има још много простора за унапређење сарадње између два братска града:

''Требало би да се чешће посећујемо, да организујемо размену студената, и мислим да је то нешто што би нас поставило на прави пут, када је у питању будућа сарадња. Такође, постоји и потенцијал за пословну сарадњу'', појаснио је Руне Естергрен, заменик градоначелника Нарвика.

Разлог је и будућа сарадња, која треба да буде конкретнија и шира:

''То се односи на различите области живота два града, али мислим да је важно успоставити контакте у сегменту привреде и могућностима економске сарадње два града'', додао је Ларс Ејде, градски менаџер за пословање и привреду.
 

У Парку пријатељства "Нарвик" у центру града положени су венци на Споменик кикиндским интернирцима, како би се традиционално обележио дан када је 1942. године 46 Кикинђана интернирано у концентрационе логоре на северу Норвешке. Догађају су, поред представника Српско-норвешког друштва и борачких организација, присуствовали су Жељко Раду, члан градског већа за социјалну политику, демографију и људска права и Петар Жигић, в.д. начелника Градске управе.

''Веома је важно неговати културу сећања и обележавати овакве датуме, како се ти страшни злочини не би препустили забораву. Тај несрећни догађај из Другог светског рата изнедрио је велико пријатељство између Кикинде и Нарвика, које траје и данас. Овај парк у центру града нас подсећа да су Норвежани били ту за наше суграђане у веома тешким временима'', истакао је Раду.

Током Другог светског рата у норвешке логоре одведено је више од 4.000 Југословена, а интернирано је и 46 Кикинђана од којих се само седам вратило живо. Прва Декларација о пријатељству Нарвика и Кикинде потписана је 1966. године на Дан ослобођења Кикинде у Другом светском рату, 6. октобра. Споменик интернирцима у центру нашег града подигнут је 1975. године. У марту 2019. године потврђена је Декларација пријатељства нашег и норвешког града и свечано је отворен Парк пријатељства "Нарвик":

''Локално становништво је током рата много помагало интернирцима, излажући се великом ризику, јер је и тамо владала глад. Када смо били у посети Нарвику, уверили смо се да и они негују све наше симболе и обележја које су наши страдалници тамо оставили'', додао је Тибор Фиреди, секретар Српско-норвешког друштва.
 

У насељу Стрелиште почела је изградња фекалне канализације, тако да ће реализацијом овог важног пројекта бити решен дугогодишњи проблем одвођења отпадних вода у том делу града. Вредност радова је 308 милиона динара, рок за завршетак је 540 дана, а средства је обезбедило Министарство заштите животне средине. Град Кикинда издвојио је средства за израду пројектно-техничке документације. Почетку радова присуствовали су градоначелник, Младен Богдан, помоћник градоначелника за развој града, Светислав Вукмирица, председник Скупштине, Душан Попесков и секретарка Секретаријата за пројекте, Весна Арамбашић.

„Град није могао сам да реализује овај значајан пројекат, тако да смо успели да аплицирамо за средства код виших инстанци власти и добили велику подршку Министарства заштите животне средине. С обзиром на то да је ово подручје специфично и на компликоване процедуре везане за овај пројекат, није било лако пронаћи најбоље решење за овај велики проблем, тако да смо веома захвални становницима овог дела града на стрпљењу и разумевању“, истакао је градоначелник.

Прво ће се радити на изградњи црпне станице у Улици Виногради, након чега ће бити изграђена сама канализациона мрежа:

„Ради се о 4.800 метара канализационе мреже, од којих ће 500 метара бити потисни вод испод пруге, који се надовезује на црпну станицу у Улици Виногради, заједничкој за прикључак на мрежу у Железничком новом реду, што ће бити наредна фаза радова. Мештани ће имати прилику да се прикључе, при чему смо водили рачуна да смањимо трошкове, како би то могли да учине и они који су слабијег материјалног стања. На један прикључак ће моћи да се повежу две, три куће, а биће укупно 193 прикључка“, додао је Вукмирица.