Grb Kikinde

Актуелно

Будите информисани...

Дан школе обележен приредбом и спортским надметањима

Датум: 25.10.2019.

Ђаци и просветни радници Средње стручне школе “Милош Црњански” на пригодан начин обележили су Дан школе. Будући лаборанти, фармацеутски и техничари заштите животне средине, као и њихови професори, Дан школе прослављају 26. октобра, на дан рођења књижевника Милоша Црњанског, по ком школа носи име. Богат програм у амфитеатру, али и спортска надметања, окупили су на једном месту домаћине и њихове госте. У име локалне самоуправе, Дан школе честитала је Босиљка Срдић, заменица градоначелника:

- Ова установа и остале три стручне школе чине одличан средњошколски систем образовања у нашем граду. Средња стручна школа “Милош Црњански” је својим радом показала како образовне установе могу да иду у корак са временом, модернизују свој рад и прате савремене тенденције у образовању. Похваљујем колектив, а нарочито ученике који су увек били заинтересовани за рад- поручила је Срдић. Честиткама се придружио Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа:

- Школа је постала интересантна и ђацима из нашег округа, па се овде уписују млади људи који желе да постану медицински или прехрамбени радници. Ова, али и још нека занимања су дефицитарна. Ученицима је то очигледно познато, а нарочито онима из суседних места- констатовао је Лукач. Средњу стручну школу “Милош Црњански” похађа 360 ђака:

- Имамо четири образовна профила и девет различитих смерова. Наша школа има 15 одељења. Просветни кадар веома је посвећен раду са ђацима. Доказ томе су и бројна признања наших ученика. Лане су били успешни на математичким такмичењима. Литерарни радови наших ученика такође су заслужила признања. Успех није изостао ни на спортским надметањима- похвалио се Милорад Карановић, директор ССШ “Милош Црњански”.

Предузетништо је битан сегмент економије нашег града

Датум: 24.10.2019.

Годишња Скупштина ОУПК била је прилика да чланови струковног удружења укажу на лоше и добре стране њиховог пословања у претходном периоду. Ову годину памтиће и по, како каже Синиша Пашић, председник ОУПК, никад успешнијем Сајму предузетника који је окупио готово 60 излагача из целе Србије, БиХ и Хрватске:

- То је био најупешнији и најпосећенији Мини сајам предузетника. Пуно су финансијски и логистички помогли локална самоуправа и РПК Кикинда. Што се тиче проблема, чињеница је да предузетници нису упознати са свим законским одредбама и прописима, јер су неки у међувремену усвојени. И даље су предузетницима на располагању наши правни савети који су бесплатни. На правне савете могу да рачунају и они који нису наши чланови. Евидентан је и мањак радне снаге. Очигледно су Кикинђани дестимулисани зарадом коју нуде предузетника. У Кикинди има око 900 регистрованих предузетника- навео је Пашић и додао да је ОУПК основано 2007. године и да има више од седамдесет активних чланова. И председник Скупштине ОУПК, др Драган Ранков, указује да је у нашој средини приметан мањак радне снаге:

- То је изражено у здравству. Плате су скромне, па људи одлазе и то је сурова истина. Нарочито је то видљиво у гинекологији и акушерству. Са некадашњих 1.600 порођаја годишње, спали смо на 400 порођаја. Ако нема деце у породилишту, неће их бити у школама, па ни на радним местима- приметио је др Ранков. Овом скупу је присуствовао и Саша Танацков, члан ГВ за локални економски развој и инвестиције. Он је оценио да је предузетништво битан сегмент део економије нашег града:

- Важно је да развијамо сваки вид привреде. Велика привреда је та која апсорбује велики број запослених и ствара велике приходе. Међутим, морамо имати ослонац и на сопствене снаге. То су управо предузетници и сектор малих предузећа из наше средине. Ми покушавамо да помогнемо предузетницима тако што ћемо посредовати у њиховом повезивању са великом привредом- казао је Танацков. Надлежни државни и покрајински органи, али и локална самоуправа се труде да на разне начине помогну преузетницима и осмеле Кикинђана да се упусте у приватни бизнис. Таквог је мишљења Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа:

- Отварају се нове занатске, трговинске и услужне радње, а постојећи предузетници развијају свој бизнис и шире тржиште- казао је Лукач.

Стари бунар у Накову поново ће бити у функцији

Датум: 24.10.2019.

Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство др Вук Радојевић, у пратњи градоначелника Кикинде, Павла Маркова, уверио се да санација бунара у Накову одмиче жељеном динамиком. Овај бунар један је од 25 предвиђених пројектом, који ће бити санирани до краја фабруара наредне године. Укупна инвестиција је вредна око 20 милиона динара. Покрајина је обезбедила 60 одсто, док је из градског буџета издвојен остатак средстава:

- Имајући у виду иницијативу Кикинде да је неопходно уложити финансијска средства у санацију изворишта, ми смо се определили да издвојимо средства за то. Ови бунари нису санирали од кад су изграђени и пуштени у функцију. Мислим да је овај пројекат неопходан, јер на овај начин повећавамо капацитет, с једне стране, а са друге квалитет пијаће воде- рекао је др Радојевић и нагласио да су ресорни секретаријат и Град Кикинда, у претходне три године заједничким средствима, реализовали инвестиције вредне преко 200 милиона динара. Градоначелник Кикинде потврдио је да је санација бунара предвиђена у скоро свим насељеним местима, а они ће чинити саставни део система будуће фабрике воде:

- У врло кратком периоду, имаћемо веома квалитетне бунаре, што ће будуће снабдевање водом учинити бољим. Осим тога, овај пројекат је и базично веома значајан, јер радимо како треба. Што се саме воде тиче, бавимо се бунарима, цевима и на крају ћемо се бавити постројењем и то све чини комплексансистем фабрике воде- рекао је Марков. Бунар у Накову, један од 25 обухваћених пројектом, изграђен је још 1978. године. Пре 15 година претрпео је хаварију и од тада није у функцији. Санација подразумева вађење пумпе и цеви које су упале у бунар и спречиле доток воде, а завршетком радова очекује се боље водоснабдевање Накова, узимајући у обзир да село тренутно има два бунара.

Да ради 24 сата и буде отворен за теретни саобраћај зависи од румунске стране

Датум: 23.10.2019.

Да гранични прелаз Наково - Лунга, са српске стране, већ у овом тренутку испуњава све услове да почне да ради 24 сата, а рампа буде подигнута за теретни и аутобуски саобраћај, сагласни су Немања Стевановић, државни секретар у Министарству спољних послова и његови домаћини. У присуству градоначелника Павла Маркова и његових сарадника, Николе Лукача, начелника Севернобанатског управног округа, али и гостију из Румуније, данас је извршена и званична примопредаја новоизграђених објеката на нашем делу границе:

- До отварања овог граничног прелаза, крајем 2014. године, дошло је захваљујући великом раду тадашњег премијера, а сада председника Србије Александра Вучића. У међуврему се драстично повећао број путника и возила који користе овај прелаз. То је од огромног значаја за Кикинду и цео регион. Што се нас тиче, ово је технички заокружен пројекат и прелаз може да ради 24 сата. Кад ће бити дозвољен промет аутобуса и камиона зависи искључиво од румунске стране. Наше министарство, ја лично и амбасада Србије у Румунији, на томе ћемо предано радити у наредном периоду. Ту је и проблем са унутрашњом политичком динамиком у Румунији, јер је током последњих неколико година, више пута, дошло до промене извршне власти- рекао је Стевановић и додао да је незахвално прогнозирати кад би то могло да се деси. Истог је става и Павле Марков, градоначелник Кикинде. Он је уверен да ће се то десити, пре или касније:

- Током претходних пет година овуда је прошло више од 800.000 људи и преко 200.000 путничких возила. То јасно илуструје оправданост нашег пројекта. Гранични прелаз Наково- Лунга унапредио је и привредну слику нашег града. Очекујемо да у наредном периоду буде замајац привредног развоја Кикинде и Севернобанатског округа- казао је Марков. Захваљујући око 1,8 милиона евра вредном пројекту “Унапређење повезаности Баната”, финансираном у оквиру Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Румунија Србија, а који је подразумевао и изградњу око осам километара дуге бициклистичке стазе, од Кикинде до саме границе са Румунијом, наш део граничног прелаз добио је све недостајуће садржаје. Додатних 90 милиона динара за реконструкцију и доградњу граничног прелаза обезбедили су Град Кикинда, а делом и Република Србија. Наковчанка Мира Кнежевић сматра да је, након отварања и модернизације прелаза, село живнуло и да Румуни долазе да пазаре. Радош Томашевић из Кикинде, радо бициклом долази у Накову:

- Више не морамо да се крећемо државним путем. Вожња бициклистичком стазом је безбедна и пријатна- признао је он.

Држава се труди да млади људи остану у сеоским срединама

Датум: 22.10.2019.

Александар Богићевић, помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, и његови сарадници, данас су посетили наш град и разговарали са представницима новокнежевачког удружења пољопривредника. Састанку су, поред осталих, присустовали чланови “Банатске леније”, представници пчеларских удружења из Кикинде и Башаида, али и произвођачи из Банатске Тополе. Имре Кабок, члан ГВ за пољопривреду и рурални развој, рекао је да и ова посет потврђује озбиљност званичника ресорног министаства да се на терену упознају са конкретним проблемима и сугестијама произвођача хране:

- Анализирали смо потребу рада и постојања Пољопривредне стручне службе у Кикинди. Сагласили смо се да су та установи и њени стручњаци веома битни за нашу аграрну средину. Похваљен је наш план руралног развоја. Спадамо у мали круг локалних самоуправа које издвајају значајна средства за пољопривреду- рекао је Кабок. Податак да је Град Кикинда за реализацију мера руралног развоја и за пољопривреднике обезбедила 20 милиона динара, пријатно је изненадила Богићевића. То је, према речима Богићевића, веома добро:

- И на овом састанку смо од воћара, сточара и пчелара чули да је неопходно да представници министарства обилазе домаћинства у селима. Потврдили су да им ови састанци пуно значе, јер могу да укажу на проблеме које их тиште. Говорили смо и о “Програму за младе”, а у Накову смо упознали младе момке који ће се бавити производњом лешника. Тај програм реализујемо три године, а то је једна од мера да се млади задрже у сеоским срединама- признао је Богићевић. Нешто пре састанка у Градској кући, Александар Богићевић и његови сарадници посетили су породично газдинству Радована Зорић из Накова. Он се бави производњом лешника, а у овај посао се упустио пре пет година:

- Пун род очекујем за пет година, али већ имам неки приход. Засад лешника заузима два хектара, а на овој парцели имам 920 стабала и четири сорте. Досад сам у овај посао уложио око 20.000 евра. Имам два сина Дејана и Синишу, па планирам да у догледно време формирам још један засад лешника. Сматрам да држава мора да још више подстицајних средстава издваја за младе људе- казао је Зорић.