Актуелно

Испред некадашње немачке школе у Сајану, у улици Јаноша Хуњадија, али и у центру села, данас је посађено око 120 садница украсних стабала, лишћара и четинара. Школску шуму посадили су ученици ОШ “Мора Карољ”, уз стручну помоћ расадника “Викумак” из Иђоша и запослених у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Еколошком акцијом је обухваћен и простор око сеоске амбуланте, Месне заједнице пијаце:

- Ово је пета по реду Школска шума у нашој средини, а ранијих година формиране су у Кикинди, Банатској Тополи, Иђошу и Новим Козарцима. До сада су ђаци посадили око 1.000 садница. Сваку садњу прати и наше едукативно предавање. Деца воле што радимо заједно. Имају велики број питања, јако се интересују за ову тему, а оно што је најбитније, после брину о стаблима које су засадили – истакла је Мирослава Крнић из секретарка Секретаријата за животне средине, пољопривреду и рурални развој. И Роберт Тапаи, заменик директора ОШ “Мора Карољ, задовољан је како је протекла садња Школске шуме, али и садница у центру села:

- Драго нам је што ће део села бити пошумљен и што су ђаци добили прилику да учествују у овом послу . На овај начин, научиће да чувају животну средину - навео је Тапаи.

Кикинђани су за промоцију монографије “Присаједињење 1918. године у светлу Велике Кикинде: перпсективе и изазови“ , аутора Срђана Сивчева, показали велико интересовање, па се у Културном центру тражило место више. У оквиру богатог петодневног програма обележевања сто година од ослобођења нашег града у Првом светском рату и присаједињена Краљевини Србији, млади историчар је рекао да се у овај подухват упустио, како би читаоци научили нешто ново о историји града за време трајања Првог светског рата, као и о пресудним тренуцима ослобођења Кикинде и присаједињења Краљевини Србији:

- Базирао сам се на комплетан историјат града за време Првог светског рата и новембарских догађаја 1918. године, а захватио сам и период до краја 1919. године и разграничења са Румунијом у Банату. Осећао сам се позваним и дужним да, у форми књиге, пружим допринос обележавању стогодишњице ослобођења Кикинде и на тај начин се одужим нашим прецима, али и да нешто оставим будућим поколењима- рекао је аутор монографије “Присаједињење 1918. године у светлу Велике Кикинде: перпсективе и изазови“. Станислава Хрњак , председница градске Скупштине, честитала је Срђану Сивчеву на уложеном труду и подсетила да ово није његово прво дело:

- Стварно се потрудио да представи живот наших предака у најтурбулентнијем и најтежем периоду, али и кад је дошао тренутак да се Војводина присаједини Србији. Радоваћу се уколико ова књига буде у свакој нашој школској библиотеци, наравно поред Народне библиотеке “Јован Поповић”. У плану је штампање додатног тиража који ће послужити као приручник онима који желе да знају више. Апелујем на професоре историје да узму у обзир ово дело и да на допунској настави и секцији историје о томе упознају ђаке- казала је Хрњак.

Округли сто о женском предузетништву окупио је овдашње предузетнице које су изнеле своја искуства и запажања, а реализован је у оквиру пројекта " Женско предузетништво - неискоришћен потенцијал друштва". Заједно га реализују Град Кикинда и “Панонска иницијатива”, а финансира се из буџета Републике Србије, а на основу Програма који спроводи Кабинет министра за иновације и технолошки развој:

- Скуп „Изазови и шансе за жене предузетнице“ искористиле смо да чујемо примере из праксе кикиндских предузетница и њихових колегиница из наше околине, али и да сазнамо са којим се конкретним изазовима оне сусрећу. Нису изоставиле и да укажу на шансе које су им омогућиле да започну сопствени бизнис и да се одрже у првој, односно другој кризној години. Сматрам да су оваква окупљања жена предузетница и више него потребна - поручила је Драгана Дукић, извршна директорка удружења "Панонска иницијатива", док је Миодраг Булајић, члан ГВ, навео да је женско предузетништо неискоришћен потенцијал нашег друштва и локалне заједнице. Он се заузео за даљу снажну афирмацију женског предузетништва:

- Наш град жели да системски реши ово важно питање, али и да, покретањем различитих програма и пројеката, помогнемо развој предузетништва. Ниједна прича није толико аутентична као афирмативна прича успешних предузетница које говоре о њиховом развојном путу, који није лак и једноставан - казао је Булајић.

Седница Градског већа одржана је у Руском Селу, па су мештани били у прилици да поставе питања градоначелнику Кикинде, Павлу Маркову, члановима Градског већа и секретарима Секретаријата. Рускоселце је највише интересовала судбина државног земљишта које се издаје у закуп, а било је речи и о радовима у Дому културе и другим сеоским објектима:

- Што се тиче делокруга локалне самоуправе, уверен сам да смо пружили ваљане и конкретне одговоре. На сва питања смо одговорили и разјаснили неке недоумице. Рекли смо да ћемо учинити све што је до нас, а изразили смо и спремност да, уколико затреба, ургирамо код виших надлежних инстанци. Мештане смо упознали и са плановима у идућој години који се односе на завршетак реконструкције пута Руско Село - Нови Козарци и неких улица, попут Солунских добровољаца. Ради се о инвестицијама које се мере милионима - навео је Марков. Председник МЗ Руско Село, Душан Марјановић, сматра да је састанак градских фунцкионера са мештанима био веома конструктиван:

- Заиста је добро што се седнице Градског већа одржавају у селима. То је прилика да се градоначелник и његови сарадници, на терену, у непосредној комуникацији, упознају са актуелним проблемима мештана - истакао је Марјановић и додао да су мештани били искрени и да их изнети проблеми заиста и највише тиште. Бошко Добранић, председник УО ЗЗ “Руско Село”, пожалио се да задругари не могу да уђу у посед 88 хектара укњиженог земљишта. Задругаре је, додао је он, додатно забринуо недавни допис у ком се наводи да ће реституцијом државног земљишта бити обухваћене и њихове парцеле:

- Задругари на тако нешто неће пристати. Градоначелник је обећао да ће нам помоћи да решимо овај проблем – рекао је Добранић.

Компанија „Лидл“ отворила је малопродајни објекат у нашем граду. Свечаном отварању , у улици Светосавска, присуствовао је градоначелник Кикинде, Павле Марков. Он је подсетио да је од саме најаве доласка немачке компаније „Лидл“ на тржиште Србије, Кикинда изразила жељу да продавницу отворе и у овом граду:

- Вишеструкуки су разлози. Желели смо да имамо што већу конкуренцију у овој области и да Кикинђани имају најбољу понуду, а „Лидл“ свакако има шта да понуди, и то по најповољнијим ценама. Добра је и вест што је овде посао нашло око 40 наших суграђана. У партнерству са „Лидлом“, дошли смо до најидеалније локације јер се овај објекат налази близу центра Кикинде, што није случај у неким другим градовима. На тај начин смо грађанима олакшали куповину, али и значајно побољшали комуналну инфраструктуру у овом делу града - рекао је Марков. Представница компаније „Лидл“, Ђурђица Кујунџић, пожелела је добродошлицу свим потрошачима и нагласила да су веома срећни што су врата њиховог продајног објекта од данас отворена за Кикинђане и житеље околних места:

- Припремили сво јединствен и врло одабран асортиман и свакако најбољи однос цене и квалитета. Велику захвалност на подршци и сарадњи дугујемо локалној самоуправи, али и држави Србији. Ипак, највећу захвалност дугујемо нашим потрошачима који су нас верно чекали. Продајна површина „Лидла“ износи 1.400 квадратних метара. У понуди је нешто више од 1.500 артикала, од којих је 350 домаћег порекла. Сарађујемо са педесетак домаћих добављача. Истакла бих „Лидлове“ брендове које потрошачи досад нису имали прилике да купе у Кикинди и Србији - казала је она и додала да „Лидл Србија“ има више од 1.500 запослених. Да је куповина у „Лидлу“ заиста једноставна, боља и повољнија потврдио је наш суграђанин Милан Самарџија. Овом пензионеру није било тешко да јутрос у шест сати стане у ред:

- Једва сам чекао да се „Лидл“ отвори, а могу да вам кажем да ћу пазарити само у овој продавници. Одвојио сам 2.000 до 3.000 динара за куповину - рекао је Самарџија.