Актуелно

Свечаном академијом обележена су два значајна јубилеја како за наш град, тако и за читав српски народ, стогодишњица ослобођења Кикинде у Првом светском рату и присаједињење Баната, Бачке, Барање и Срема Краљевини Србији. Овим догађајима Срби из Војводине остварили су вековни сан, уједињене са матицом Србијом и коначно добијање слободе. Поред осталих, свечаној академији “100 година слободе - стогодишњица Кикинде у Србији” присуствовали су Маја Гојковић, председница Народне скупштине Републике Србије и председник Покрајинске владе, Игор Мировић. Поздрављајући госте градоначелник Кикинде, Павле Марков, подсетио је да је 20. новембра 1918. године, у наш град стигао пешадијски пук “Књаз Михајло” на челу са пуковником Драгутином Ристићем:

- Пратећи историју, чувајући традицију и обичаје данас, читав век касније, стојимо слободно поносни на поступке наших предака са жељом да постанемо поносни потомци славне прошлости, али и они који ће Кикинду водити кроз ново време развоја и успеха негујући слободарске идеје наших претходника и стварајући бољу будућност за наше потомке- рекао је Марков. На свечаној академији могло се чути да се у Србији, сто година након завршетка Великог рата, успешно негују слобода, заједништво и равноправност:

- Та три начела су она која су темеље одлуке из 1918. године трасирала пут за наредне деценије и векове, а ја сам дубоко убеђен да ћемо се тих начела држати и у будућности - поручио је Игор Мировић, председник Покрајинске владе, док је Маја Гојковић, председница Народне скупштине, подвукла да, као потомци наших славних предака, имамо обавезу да развијамо ову земљу:

- Морамо да се водимо идеалима слободе и независности, тежећи пуној равноправности, развоју и напретку свих наших грађана. Србија нема већи и важнији задатак од тога- казала је она. У оквиру свечане академије изведен је сценско филмски програм “Жива историја”. Аутори су бард кикиндског глумишта Драган Остојић и историчар Срђан Сивчев.

Народни музеј је изложбом „У новој држави- Велика Кикинда у годинама рата, присаједињења и разграничења 1914 - 1924'' дао допринос обележавању стогодишњице ослобођења Кикинде у Првом светском рату, али и од присаједињења Војводине Краљевини Србији. Владислав Вујин, кустос историчар, појаснио је да је изложбом обуваћен и период након завршетка Великог рата, и то из неколико разлога:

- Коначно разграничење са Румунијом се догодило 1924. године, а Жомбољ је припао Краљевини Румунији. Такође, те године пензионисан је Лука Мајински, који је био градоначелник пре, током и после рата. Те године је умро песник Душан Васиљев. Иако рођен у Кикинди, живео је у Темишвару одакле је као аустроугарски војник послат италијански фронт. По завршетку рата вратио се у Темишвар, који је припадао другој држави- навео је Вујин и додао да је изложба подељена у неколико сегмената, пратећи хронологију од 1914. до 1924. године. Председница градске Скупштине, Станислава Хрњак, оценила је на отварању изложбе да би сви требало више да знамо о овом историјском догађају, што је кроз изложбу и омогућено:

- Морамо бити свесни да смо у обавези да заиста у већој мери, не само када дочекамо 20. новембар сваке године, него и у свим другим приликама, истичемо шта је оно што је било битно за историју нашег града. Овде смо данас где јесмо, захваљујући људима који су били врло храбри, одлучни и одважни - констатовала је Хрњак.
 

Градоначелник Кикинде, Павле Марков и Лазар Демић, потпредседник Градског одбора Савеза потомака учесника ратова 1912 - 1920. године открили су данас спомен плочу пуковнику Драгутину Ристићу, комаданту пешадијског пука “Књаз Михајло”. Спомен плоча налази се у холу Градске куће, а постављена је поводом обележавања сто година од ослобођења Кикинде у Првом светском рату. На данашњи дан, 20. новембра 1918. године, бригадир Драгутин Ристић објавио је грађанима Кикинде да је у њихов град стигла слобода:

- Бригадир Драгутин Ристић, пре тачно сто годину, ушао је у ово здање, попео се на балкон и објавио да је Велика Кикинда слободна. Част је да након сто година од тог важног догађаја стојимо заједно овде и одајемо признање свим ослободиоцама нашег града - рекао је Марков. Своје виђење значаја откривања спомен плоче, али и овог, за грађане Кикинде, изузетно важног историјског догађаја, изнео је и Лазар Демић, потпредседник Градског одбора Савеза потомака учесника ратова 1912 - 1920. године:

- Захвалан сам на указаној части да са градоначелником Кикинде откријем спомен плочу пуковнику Драгутину Ристићу и постанем део историје. Уз спомен костурницу на Железничом гробљу, ово је једино спомен обележје у граду које нас враћа у стогодишњу прошлост. Откривањем ове спомен плоче, урадили смо велику ствар за прошлост и будућност Кикинде - нагласио је Демић.

Обележавање Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату, 20. новембар, започело је комеморативним скупом за Железничком гробљу. На спомен костурницу венце су положиле делегације локалне самоуправе, Севернобанатског округа, Војске Србије и полиције. То су учинили и представници Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године, СУБНОР-а, Савеза резервних војних старешина и бројне друге делегације. О значају овог датума, као једног од преломних тренутака у историји Кикинде, али и 25. новембра, говорио је историчар Лазар Демић. На данашњи дан, пре сто година, Кикинда је ослобођена у Првом светском рату, док је 25. новембра 1918. године, на Великој народној скупштини у Новом Саду, донета одлука о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. Демић је подсетио да је у Кикинду, 18. новембра, ушла претходница српске војске, а два дана касније умарширао Гвоздени пук Моравске дивизије на челу са пуковником Драгутином Ристићем:

- Сто година од тог важног догађаја данас ћемо достојанствено обележити, мада се у претходном периоду дешавало да заборавимо на наше славне ратнике и ослободице Кикинде. Највећи број нас, носио их је у срцу. Свим грађанима честитам Дан ослобођења Кикинде у Првом светском рату и позивам их да присуствују свим манифестацијама, пригодним изложбама и Свечаној академији- рекао је Демић и додао да су у костурници сахрањени посмртни остаци 184 војника. Ту почивају српски добровољци, али и ратни заробљеници из Краљевине Србије, Царске Русије и Краљевине Румуније. Историјска је и чињеница да је 24 наших суграђана погинуло борећи се на страни Аустроугарске.

У оквиру пројекта “Заједно до здравља” лабораторија “Медлаб” организовала је бесплатан преглед за најстарије суграђане у кикиндском Удружењу пензионера. Оснивач и власник “Медлаба”, др Милан Убавић, поручио је пензионерима да је веома важно да што чешће проверавају глукозу и липидни статус, јер постоји склоност ка дијабетесу и поремећају метаболизма. Акција је спроведена у сарадњи са локалном самоуправом, а анализу крви урадило је 45 најстаријих суграђана:

- Компанија “Медлаб” показује да је друштвено одговорна према локалној заједници у којој послује. Од када су пре пет година отворили лабораторију у Кикинди, постали су наши суграђани и од тада успешно послују. Заједнички организујемо ову акцију којом су обухваћени и пензионери са нижим примањима,којима ова услуга није увек доступна- саопштио је Миодраг Булајић, члан Градског већа, док је др Милан Убавић указао на проблем великог броја неоткривених пацијената који болују од дијабетеса:

- Разлог томе је у нездравој исхрани, али и у поремаћају метаболизма липида за који је везан велики број кардиоваскуларних болести, страдње крвних судова срца и периферних крвних судова. Ове две анализе најбоље ће моћи да укажу на здравствено стање ове групе пацијента - казао је др Милан Убавић.