Stari Grci su izmislili Olimpijadu, stari Rimljani gladijatorske borbe. U Španiji su borbe bikova, a u srednjoj i južnoj Americi i u Indokini, borbe petlova.

Mokrinčani su izmislili gusanijadu, odnosno Svetsko prvenstvo u borbi gusana, ili guskova, kako se kaže u ovom kraju. Nisu Mokrinčani izmislili borbu „belih vitezova“. Ptice, pa i gusani, od vajkada se bore za teritoriju, kao i naklonost svojih pratilja, ali su domišljati Mokrinčani borbu podigli „na svetski nivo“. DŽaba Melančanima upinjanje u dokazivanju da je njihova gusanijada starija i da najbolji mokrinski „beli gladijatori“ vode poreklo iz ovog sela kraj Zrenjanina, kad se ne „razumu u marketing“.

Nutricionisti su dokazali da je jaje od patke kvalitetnije od kokošjih, ali u celom svetu dominiraju farme kokošaka. Zašto? Pa zbog marketinga! Čim snese jaje, koka se raskokodače da je svi čuju. Patke, mutave pa ćute. Ko im je kriv!? To je, bato, čisti marketing, drečiš i reklamiraš svoju robu. Tako je i sa gusanijadom. Kvit!

Odavno se u Mokrinu bore gusani. Najstariji meštani ovog najvećeg sela u kikindskoj opštini pamte kada se po kaljugama i barama oko naselja kupalo i 20.000 gusaka. Sada ih ima oko 2.000. Za Mokrinčane sasvim dovoljno da naprave internacionalni događaj.

Još u prošlom veku poznati seoski lekar Bogdan Seđak, osim što je lečio Mokrinčane, voleo je borbe gusana. Pripovedaju stariji Mokrinčani da je sedao u karuce, sa omiljenim gusanom pod miškom, pa pravac - bare i jamure. Nateruje svog guska na druge mužjake. Kažu da je uživao u borbi lepotana, nabreklih od snage i jake hrane.

Borbe guskova održavaju se krajem zime, kada su mužjaci najžešći i kada se bore za primet u jatu među guskama, koje počinju da nose jaja. Tada su najratoborniji, puni testosterona. Mokrinčani znaju šta tada treba da čine. Seosku zabavu pretvorili su u medijski spektakl, pa su se za gusanijadu zainteresovale i svetske TV stanice. Eliminacione borbe počinju odmah posle Nove godine, a finalna bitka bije se poslednje nedelje u februaru.

Tako je od 1989. godine, kada je Udruženje guščara „Belo pere“ organizovalo po prvi put Svetsko prvenstvo u borbi guskova. Ništa ne može da omete mokrinske guščare. Bunila su se razna udruženja za zaštitu životinja. Zašto, pitaju se guščari i ljubitelji kojih na finalnom nadmetanju ume da bude i po nekoliko hiljada, kada je borba čista i bez krvi. Dva mužjaka, u pratnji ženskog dela jata, negde na rubu svoje teritorije, jurnu jedan na drugog i udaraju se krilima i hvataju kljunovima za vratove, uz gakanje, podršku gusaka. Slabiji se odmah povuče, bez posledica, dok borba može da potraje i nekoliko minuta kada se namere rivali „iste kategorije“. Nagonski, čisto kao suza! Gusanijada nije održana samo 2006. godine, kada je republička Uprava za veterinu zabranila ovakve i slične manifestacije zbog „ptičjeg gripa“.

U nedelju, 28. februara, okupilo se u Mokrinu mnogo ljubitelja, kako bi uživali u finalnim borbama jednogodaca, dvogodaca i onih najboljih, boraca u „specijalnoj ligi“. Finalne borbe, praktično, nije ni bilo. Jedan gusan pobegao je od drugog, pre nego što su se uhvatili za vratove. To se dogodilo i pre 15-ak godina. Ptice osete koja je nadmoćnija, te se slabija povuče, „bez ispaljenog metka“.

Gledam jednog čiču sa šeširićem na glavi, kako ze zaneo i podmladio barem za 20 godina.

- Onaj što je pobegao kao da je zrikav, nekako je čudno ukrstio očima - pokušavam da zapodenem razgovor sa starinom.

- Tvoj nos, kaže deda i odmeri me na trenutak krajičkom oka sa pomalo prezrivim osmehom na licu. - Vi, novinari ne znate ništa, umete samo da džvrljate koješta. Pa, taj što je „vrljav“ ima sočiva, ali kontra, što uvećavaju. Uplašio se i pobegao.

Moguće, pomislim, možda protivnička strana noću, pre borbe upadne u dvorište rivala, pa gusku ugradi sočiva što uvećavaju, a onom svom za umanjenje, pa je kuražan. Pitam se postoji li ta anti doping komisija, ili kako se već zove. Kružile su priče da su nekim gusanima davali kukuruz koji je dva dana bio potopljen u jako mokrinsko vino. Može biti. Alko test ne važi za potomke reptila.

Naravno, sve je u domenu fantazije i šale, ne bi li se „kićenjem“ još više dobilo na marketingu o jurišima mokrinskih ljubimaca.

Vole Mokrinčani svoje gusane i borbe „belih gladijatora“. Pamte mokrinski guščari legenradnog, petostrukog šamoiona Aciku, Zombija, Kleja, Ćoricu, Malog Žutog, Tajsona, Pikasa, Dika, Lea...

Mokrinčanin Nikola Krišan sahranio je svoja dva ljubimca u bašti pored kuće. Podigao je betonske ploče sa epitafom. Sava Terzić- Košničar je preparirao svog šampiona, kada je od starosti uginuo. Odneo ga kod majstora za prepariranje Brace Jančića u Novi Kneževac. I guščarska legenda Mokrina, Svetozar Ladičorbić-Letko, preparirao je dva svoja ljubimca. Jedan mokrinski gusak, pripovedaju, živeo je 23 godine. Prevedeno u ljudski vek, to je „metuzalem“ od oko 150 godina.

Dobra razbibriga, tokom tmurnih i depresivnih dana kakvi su u februaru. Zabavljeni slavljima i disnatorima, januar nekako preguramo, ali kada dođe februar, šta da se radi? Zato su Mokrinčani i izmislili gusanijadu. Za razbibrigu, da ne bi dokolicu ispirali samo vinom i jakom `ranom. Taman se strasti smire i malko zaboravi gusanijada, a na vidiku Svetsko prvenstvo u tucanju uskršnjim jajima. Odličan raspored, tajming, što bi rekli u sportskom žargonu. Kako se ove godine Uskrs slavi 4. aprila, tragači za najtvrđim kokošjim jajima odavno su na terenu, u potrazi za najtvrđim, što slavu i prestiž pobedniku donosi, na radost Mokrinčana, ali i drugih koji vole razbibrigu i dokolicu da krate.