Zbog čega je formiranje nove vlasti trajalo čak četiri meseca?

Jedini razlog je što je koaliciji oko Demokratske stranke trebalo mnogo vremena da međusobno „složi kockice“. Naša odluka (SPS) da uđemo u ove razgovore doneta je pre četiri meseca.Naš stav je bio da nemamo manju poziciju od one u koaliciji sa DSS i radikalima. Glavni naš motiv što smo se odlučili na taj korak bio je što smatramo da će Kikinda sa ovakvom vlasti više da dobije nego sa pretgodnom koalicijom. Morali smo da sačekamo da se partije oko DS dogovore. Za četiri meseca imali smo samo dva sastanka sa predstavnicima Demokratske stranke, koji su trajali po pola časa. Sve drugo vreme potrošeno je da se oni organizuju i dogovore šta će i kako će.

Da li će i kako nova odbornička većina nadoknaditi izgubljeno vreme?

Sada nam predstoji reorganizacija vlasti u lokalnoj samoupravi. Nadamo sa da će sistem početi da funkcioniše kako bi trebalo, jer smo se, praktično od poslednjih lokalnih izbora, nalazili u stanju čekanja promene lokalne vlasti. Problemi su se nagomilali, situacija je veoma ozbiljna. Nema nam drugog nego da sada zapnemo i nadoknadimo izgubljeno.

Hoće li tesna odbornička većina moći da dobro funkcioniše, imajući u vidu veliki broj stranaka i njihove stavove?

Mislim da će biti mnogo teže u smislu funkcionisanja političkog dela sistema. Dogovori političkih subjekata biće teški i mukotrpni. Što se tiče nas, SPS-a, dobro što imamo koalicioni sporazum samo sa Demokratskom strankom i oni će morati da obezbede da sistem funkcioniše. Mi nismo sporni, bićemo veoma konstruktivni i sa puno inicijativa.Politički sistem sa „nategnutom“ većinom teško će moći da opstane i moraćemo da njegovo funkcionisanje stavimo ispred interesa stranaka. Ako bi insistirali da svaka stranka tera po svome, dogovora neće biti i sve će stajati. Problema ima mnogo, a najveći je manjak planiranih prihoda u budžetu, koji je ove godine predviđen od 1,15 milijardi dinara. Primera radi, ove godine neće biti prodati objekti u Prčanju, što je trebalo da nam donese prihod od oko 120 miliona dinara. Očekujemo da Pokrajina intereveniše i da nam pokrije ovaj manjak. U javnim preduzećima nema izraženih problema. Nagomilali su se i zahtevi građana, koji za ovih četiri-pet meseci gotovo nisu rešavani. Predatoji nam, dakle, rebalans budžeta sa sanacijom, treba da sačinimo plan investicija za narednu godinu, pripreme za investicije, sagledati i odrediti prioritete. Mnogo toga nam predstoji.

Šta će nova vlast da učini za kikindsku opštinu, kako bi se bolje i kvalitetnije živelo?

Kikinda je veoma zaostala u razvoju, pogotovo u oblasti infrastrukture. Primera radi, put Kikinda-Bašaid je neprihvatljiv po današnjem standardu. Treba da iskoristimo činjenicu da je, nakon 15 godina, u političkom smislu Kikinda u istoj ravni sa Beogradom i Novim Sadom i moramo da „primoramo“ državu da sanira taj put, bez kojeg se ne može. Imamo 20-godišnji problem vode za piće, predstoji nam završetak izgradnje kanalizacione mreže i gradu. Tu je i problem izgradnje prečistača otpadnih voda, predstoji nam dalja rekonstrukcija putne mreže. Moramo da stvorimo preduslove za dolazak investitora. Predstoji nam izgradnja tri, možda i četiri industrijske zone, kao i jedne carinske zone. To su prioriteti koje treba da rešavamo i da Kikinda bude već pripremljena, kada se približimo, odnosno uđemo u Evropsku uniju. Pred nama je veliki rad na mnogim projektima,čeka nas formiranje timova koji će da ih realizuju. Moramo da budemo spremni kako bi konkurisali za dobijanje sredstava iz pretpristupnih i pristupnih fondova EU. To je interes grada i opštine i zato smo se i odlučili da podržimo drugu političku opciju, jer smatramo da će opština da dobije više. To nije urađeno iz ljubavi jednih prema drugima. Za tri godine su novi izbori kada ćemo položiti građanima račun. Ako građani osete da im je bolje, možemo se nadati dobrim izbornim rezultatima.

Kako smanjiti nezaposlenost?

Lokalna samouprava može da i tu odigra značajnu ulogu. Pogledajte primer Zrenjanina, Inđije, Pećinaca i još nekih gradova koji su za ovih sedam-osam godina napravili velike rezultate u animiranju stranih i domaćih investitora. To su ostvarili uspešnim planiranjem, dobrim upravljanjem građevinskim zemljištom. Imali su dobru dokumentaciju i dobili su sredstva iz državnih fondova. Podigli su industrijske i slobodne carinske zone, napravili infrastrukturu. To kod nas nije bio slučaj. Treba samo da vidimo kako su to uradili drugi, pa da model primenimo i kod nas. Moramo da stvorimo dobre preduslove, odnosno da strane i domaće firme imaju „debele“ razloge da dođu i investiraju i kod nas. Sa investicijama idu i nova radna mesta. To je pred nama i čeka nas. Nadam se da ćemo se organizovati i učiniti ovo mesto privlačnijim. Zato moramo da na izgradimo bolju infrastruktiru.

Da li sada postoji veća šansa da Kikinda dobije status grada, što zaslužuje?

Mislim da je to skoro sigurno. To nam je i obećano. Osim toga, Kikinda kao sedište Severnobanatskog okruga treba da dobije sve prinadležnosti i ustanove koje joj time pripadaju. Nemamo Okružni i Trgovinski sud, nemamo Carinu, izmeštena je Elektrodistribucija, „Naftagas“... Predstoji nam borba da naš grad postane centar Severnobanatskog okruga u pravom smislu.

Šta će biti sa parkingom i naplatom?