Problemi na selima su veliki, počev od nerešene infrastrukture, komunalija, malo novca za finansiranje sportskih, kulturno-umetničkih i ostalih društava. Moramo da ih rešavamo selektivno, ne možemo sve odjednom. Opštinski budžet za narednu godinu biće restriktivan, kako za Kikindu, tako i za sela. Ipak, doneli smo odluku da u 2009. godini povećamo dotacije za sport i kulturu sa sadašnjih 185.000, na 200.000 dinara po mesnoj zajednici - kaže Klara Šilić.

Da li predsednici mesnih zajednica i dalje samostalno odlučuju kako će raspodeliti ovaj novac?

Za sada, verovatno će biti tako. Oni su izabrani na neposrednim izborima i treba da imaju neku vrstu autonomije u odlučivanju. Možda ću im upućivati određene smernice i sugestije, ali to nikako ne znači da ću odlučivati o raspodeli tog novca. Da bi stimulisali rad predsednika mesnih zajednica, doneli smo odluku da njih petoro koji su nezaposleni imaju u narednoj godini mesečnu nadoknadu u visini prosečne plate sekretara u MZ. Time bismo, smatramo, delimično rešili njihovu egzistenciju i stvorili im im više prostora i motiva da rade.

Predstavnici sela traže drugačiju raspodelu sredstava opštinskog budžeta.

Tačno je da su investicije na selima mnogo manje nego u gradu. To je i razumljivo, ali mi imamo nameru da radimo drugačije. Naravno, to ne treba shvatiti tako da ćemo sledeće godine u sela ulagati mnogo više. Ako bude za grad, biće i za okolna mesta. Potrudićemo se da gradimo na selu više i da tamo stvorimo kvalitetnije uslove za život. Za sada je prerano govoriti o tome koliko ćemo novca usmeriti ka selima u narednoj godini.

Dokle se stiglo u rešavanju problema fekalne kanalizacije na selima?

Od devet sela u opštini, jedino Nakovo ima urađen i idejni i glavni projekat. To je prvi korak i ovo moraju svi da imaju. U izradi je glavni projekat za Rusko Selo, Bašaid i Banatsku Topolu. Odobrena su sredstva za Mokrin, ali samo za izradu projekta za prečistač otpadnih voda. Naravno, izgradnja fekalne kanalizacije je izuzetno važan i skup poduhvat koji će godinama biti rešavan. Sredstva moramo da tražimo i van opštinskog budžeta. Moram da kažem da su predstavnici seoskih mesnih zajednica bili veoma agilni i svojim projektima učestvovali na raznim konkursima za pokrajinske, republičke i druge fondove. Neki su i uspeli u tome i ove godine je dosta novca, da tako kažem, sa strane, stiglo u sela. Upravo je ova novčana nadoknada za nezaposlene predsednike mesnih zajednica podstrek za njihov bolji i agilniji rad i na tom polju.

Kako ste zamislili da rešavate problem neujednačenog razvoja sela?

Naravno da ne možemo to da rešavamo tako što bismo, primera radi, najnerazvijenijem selu dali sve, odnosno više nego drugima. Za tako nešto treba napraviti dugoročan plan. Moramo postupno da radimo na tome i koliko je u našoj moći izjednačimo uslove za život u seoskim sredinama.

Šta će biti sa seoskim eko česmama?

Eko česme ne postoje u Mokrinu, Iđošu i Sajanu. Nadamo se da ćemo taj objekat podići naredne godine u Mokrinu i trudićemo se da sva sela imaju takvu česmu. NJihovo održavanje nije jeftino. Predložila sam da njihovo održavanje bude finansirano iz opštinskog budžeta. Seoske mesne zajednice su sa firmom „Enviroteč“ pojedinačno sklopile ugovor, a takav ugovor postoji i za održavanje tri gradske česme. Mislim da bi najbolje bilo se objedine i da, na osnovu toga, tražimo povoljnije uslove za održavanje tih objekata, kako u gradu, tako i na selima.

Kako stimulisati i poboljšati rad seoskih kulturno-umetničkih društava?

Znam da je to veliki problem u svakom selu. Za rad takvih družina treba dosta sredstava. Doneli smo odluku da svako seosko kulturno-umetničko društvo koje održi prigodan novogodišnji program, dobije od opštine po 20.000 dinara. Nije mnogo, ali svaki dinar im dobro dođe. Mesečna sredstva koja mesne zajednice dobijaju od opštine, trebalo bi da se dele ravnomerno, da budu zastupljeni i sportski klubovi i KUD-ovi, ostala udruženja građana koja su aktivna i egzistiraju na selima.