Kako je predviđeno opštinskim budžetom u 2009. godini, za privredu, poljoprivredu, mala i srednja preduzeća namenjeno je 45,45 miliona dinara. Mladen Duka kaže da je 15 miliona direktno iz mase budžetskih sredstava, dok veći deo čini naknada za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koje se nalazi na teritoriji kikindske opštine. Od pomenutih 15, četiri miliona dinara odlazi na plate zaposlenih u Javnoj agenciji za poljoprivredu i malu privredu.

- Ostali deo novca biće usmeren, kako je predviđeno zakonom, na formiranje službe za zoohigijenu, azil za zbrinjavanje odbeglih i napuštenih pasa i mačaka, a moramo da se pobrinemo da osnujemo i registrujemo otkupno mesto za dogon stoke, što ne postoji u opštini, a zakonom imamo obavezu da tako nešto izgradimo- kaže Duka.

Koja je namena novca od nadoknade za poljoprivredno zemljište?

- Te pare su strogo namenske, za održavanje sistema kanala za odvodnjavanje i navodnjavanje, održavanje atarske putne mreže, za poljočuvarsku službu i podizanje vetrozaštitnih pojaseva. Uradili smo program potrošnje novca namenjenog u ove svrhe za tekuću godinu. Prema raspoloživim podacima, od rente za korišćenje poljoprivrednog zemljišta, kikindskoj opštini pripalo je za 2006. i 2007. godinu oko 33 miliona dinara. Lane smo dobili blizu 32 miliona, odnosno dosad smo inkasirali 65,86 miliona dinara.

Kako su korišćena sredstva ubrana od rente?

- U 2007. godini novac je utrošen samo za izgradnju i rekonstrukciju kanalske mreže, gde je potrošeno oko 15 miliona dinara. U 2008. godini za ove namene otišlo je oko 20 miliona dinara, a  jedan deo novca usmeren je na ime komasacionih troškova. Preostalo je oko 30 miliona i taj novac, kao i rentu za 2009. godinu ulažemo namenski: 25 miliona dinara za održavanje kanalske mreže, 8 miliona dinara za održavanje, izgradnju i uređenje poljskih puteva, koliko je namenjeno i za podizanje vetrozaštitnih pojaseva, odnosno pošumljavanje. Planirali smo i dva miliona za završetak komasacije, i oko sedam miliona dinara za formiranje, odnono opremanje poljočuvarske službe. Kada je u pitanju održavanje kanalske mreže, sa JP „Vode Vojvodine“ ulažemo proporcionalno. Koliko mi, toliko i ovo Javno preduzeće. Napominjem da dosad pare nisu korišćene za poljske puteve, pošumljavanje i poljočuvare. Tek ćemo u 2009. da novac iskoristimo i u ovu svrhu.

Pomenuli ste i dugo najavljivano formiranje poljočuvarske službe.

- Sačinili smo projekat za njeno formiranje i organizovanje prema kojem bi trebalo da je čini 25 poljočuvara. Oni bi pokrivali atar čitave opštine. Pomenutih sedam miliona od nadoknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta strogo je namenski i služi isključivo za nabavku opreme za poljočuvare, dakle prevozna sredstva, mobilne telefone, uniformu... Novac za njihove plate  biće obezbeđen iz opštinskog budžeta.

Kako nameravate da reorganizujete Javnu agenciju za poljoprivredu?

- Agenciju je osnovala prethodna lokalna vlast 2005. godine, međutim smatramo da nije postignut pravi cilj. Registrovana je kao samostalni privredni subjekt, a bila je finansirana isključivo iz opštinskog budžeta, dok ni dinara nije samostalno obezbedila. Javna agencija je obavljala samo poslove poverene od Opštine. Tako je izgrađena stočna pijaca na jednom od „Tozinih“ pogona, zatim, takozvana, grobna jama kod Sajana za uginule životinje, kao i još neki poduhvati, od kojih nijedan nije okončan.Sumnjam da će stočna pijaca i grobna jama, kao i planirani azil za pse, dobiti upotrebnu dozvolu od Ministarstva za poljoprivredu, jer nisu građeni i predviđeni u skladu sa zakonskim propisima. Takvi objekti ne mogu da se podižu na građevinskom zemljištu. Ukoliko se sumnje obistine, pare za ove objekte i projekte naši prethodnici su uzalud utrošili. Pogotovo kada je reč o jami za uginule životinje, jer takav pojam u modernoj veterini i zakonskim propisima ne postoji. Nemamo ni adekvatnu stočnu pijacu, kao ni pomenuto mesto za dogon stoke, sa stočnom vagom i korlatima. Prodaja i kupovina žive stoke obavlja se „na crno“.

Mi ćemo da radimo u skladu sa pozitivnim normama. U okviru Javne agencije za poljoprivredu, što nalaže i zakon, oformićemo, kao što sam rekao, zoohigijensku, poljočuvarsku i službu za zbrinjavanje odbeglih pasa i mačaka. Sa drue strane, Javna agencija, koja ima četvoro zaposlenih, biće zadužena za edukaciju individualnih poljoprivrednika, odnosno ratara, stočara i povrtara. Tokom zime, njeni poljoprivredni stručnjaci bi organizovali predavanja, a s proleća i leti, bili bi na terenu, sa poljoprivrednicima.

Zoohigijenska služba bila bi zadužena za sakupljanje leševa uginulih životinja i klanični otpad. Mislimo da osposobimo jedan objekat sa rashladnim sistemom, gde bi uginula stoka bila dopremana. Planiramo da sačinimo ugovor sa nekom od postojećih kafilerija u Vojvodini. Primera radi, kompletan projekat sa realizacijom za zoohigijensku službu u Vršcu, košta oko 200.000 evra. Mi taj novac nemamo. Tražićemo sredstva i na drugim mestima, ne samo iz opštinskog budžeta. Postoje fondovi, ustanove, organizacije koje bi platile. Za početak, moramo da improvizujemo. Praktično, krećemo od nule.

Kako mislite da rešite problem pasa i mačaka lutalica?

- I za to ne postoji jednostavno rešenje. I u ovom slučaju moramo da se dovijamo. Potrebna je služba sa nekoliko zaposlenih, koji bi, u saradnji sa Komunalnom inspekcijom, hvatali odbegle životinje i smeštali ih na adekvatna mesta, kako je zakonom predviđeno. Potrebno je i prikladno vozilo, adekvatan prostor za njihov smeštaj. Imamo i projekat za životinjski azil, što je uradila prethodna vlast, ali sumnjam da ćemo dobiti upotrebnu dozvolu, jer je u zoni građevinskog zemljišta. Ako ne dobijemo dozvolu, moraćemo da podižemo azil na novoj lokaciji. NJegova izgradnja je oko 50.000 evra. Praktično, i tu smo na početku, ali vreme je pred nama i pokušaćemo da rešimo i ovaj problem. Korak, po korak.

Kako unaprediti saradnju sa vlasnicima malih i srednjih preduzeća i kakva je dosad bila?

- Prema nekim podacima, u opštini ima oko 1.200, što privatnih radnji, što preduzeća. U njima je preko 1.500 zaposlenih. Moramo im pomoći, ali je veoma diskutabilno na koji način, jer su i sami neorganizovani. Tražimo za njihovo Udruženje adekvatne kancelarije. Lokalna samouprava ima nameru da pomogne i ohrabri one koji bi da otvore firmu. Mnogi ostaju bez posla i trebalo bi da logistički pomognemo nove preduzetnike. Planiramo da formiramo, takozvani, inkubatorski centar, gde bi obučavali i upućivali u posao novopečene privrednike. Tražimo prostor za takav centar i nadamo se da ćemo obezbediti poslovni prostor, gde bi im bile na raspolaganju knjigovodstvene i druge usluge.