Opština je, nakon konkursa, dodelila 6 miliona dinara lokalnim informativnim kućama. Kojim kriterijumima se rukovodila komisija za dodelu ovih sredstava?

Šest miliona dinara predstavlja deo budžeta predviđenog za finansiranje medija. Tačnije za pomoć medijima, jer lokalna samouprava niti može, niti sme da finansira u potpunosti pojedine medije. Prvi konkurs odnosio se na informisanje od javnog značaja za lokalnu sredinu uz ideju da se građani informišu objektivno o svim događajima. Uslov za dobijanje novca bio je da mediji imaju dozvolu za rad i da napišu projekat. Sredstva se po prvi put dele na ovakav način i mislim da su oni koji su do sada dobijali sredstva bez obzira na projekat neozbiljno shvatili i Komisiju i Konkurs. Uspešni projekti podrazumevaju ozbiljan rad i stručnost, ali i realno planiran utrošak sredstava.

Bilo je i prozivki da je Komisija bila pristrasna, odnosno da su pare dobili „podobni“ mediji

Tako je bilo do sada, „podobni“ su bili oni koji su bili poslušni. Toga više nema i nadam se da se više neće ponoviti vreme podobnih i poslušnih medija. Pomoć u finansiranju dobiće samo oni koji rade ozbiljno, objektivno, stručno, koji mogu da opravdaju dobijena sredstva tako što će dostaviti izveštaj kako su utrošili novac.

Da li će uskoro biti još konkursa za dodelu sredstava informativnim kućama?

Komisija je raspisala novi konkurs za programske projekte koji je objavljen na sajtu Opštine, a predviđena sredstava su 3 miliona dinara. Po jednom projektu maksimalni iznos sa pdv-om je 500 hiljada dinara. Očekujem da će biti dosta projekata, jer su teme zanimljive i pravi su izazov za one koji žele da se bave istraživačkim novinarstvom.

U budžetu je za informisanje namenjeno 12 miliona dinara za JP "ICK", odnosno Radio Kikindu, koji bi u toku ove godine trebalo da se privatizuje. Da li lokalna samouprava smatra da mora doći do privatizacije, odnosno postoji li drugačije rešenje?

Pitanje privatizacije medija je problem koji nije samo naš i moraće da bude rešen vrlo brzo. Šta će tačno biti rešenje, nadam se da ćemo znati uskoro na koji način će moći da se privatizuju mediji pa i Radio Kikinda. U svakom slučaju, vodićemo računa da to bude u interesu lokalne samouprave, građana ali i zaposlenih. Za sada pokušavamo da rešimo problem prostora u zgradi koja je opštinsko vlasništvo i u kojoj je redakcija privatnih novina. Dosta je problema sa zajedničkim dugovanjima za grejanje, struju, troškove održavanja, koji zbog loše poslovne politike u proteklom periodu padaju na teret Radio Kikinde. Puno je i zaposlenih pa su plate male.

Kao članica Opštinskog veća čiji je resor informisanje, možete li da nešto više kažete o tome kako funkcioniše ovo izvršno telo Skupštine opštine? Kako se dogovarate i usklađujete stavove?

Predsednica Opštine je i predsednica Opštinskog veća, članovi Veća donose odluke glasanjem iako smo zaduženi za pojedine resore o svim problemima i odlukama razgovaramo i odluke donosimo zajedno. Ne sme se zaboraviti da nisu u pitanju odvojena ministarstva i da lokalna samouprava drugačije funkcioniše od republičke Vlade. Po mom ličnom mišljenju funkcionišu dobro i ja sam zadovoljna kako Veće radi ipak očekujem da će naš rad biti sve bolji.

Smatrate li da lokalna samouprava može da poboljša komunikaciju sa selima, imajući u vidu da u njima živi 40 odsto meštana opštine?

Iako je prethodna vlast najviše računala na podršku seoskog stanovništva, činjenica je da su ljudi na selu zapostavljeni, zanemareni i da se nije vodilo računa o osnovnim potrebama. Sada imamo zadatak da stanovnike sela prvo obiđemo, uspostavimo dobru saradnju sa udruženjima građana, sportskim klubovima, omladinom. Nažalost, loš je potez bio i ukidanje gradskih mesnih zajednica i smatram neophodnim njihovo što brže oživljavanje, jer seoske mesne zajednice treba da sa gradskim uspostave dobru saradnju.

Sela su, po pravilu, više okrenuta tradiciji. Ima veoma lepih primera druženja, saradnje i uspešnih kulturno-umetničkih društava i pojedinaca. Kako lokalna samouprava može da im pomogne, znajući da opštinska kasa nema dovoljno novca?