Kikinda ima zanimljivu prošlost, i potencijale koji obećavaju bogatiju budućnost. Ekonomsku ekspanziju Kikinda doživljava u drugoj polovini 19. veka, da bi se razvoj nastavio i u narednom stoleću - otvaraju se brojne zanatske radnje, podižu mlinovi, grade fabrike. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Kikinda je, po privrednom potencijalu i društvenom standardu, među najnaprednijim gradovima tadašnje velike Jugoslavije. Imala je jaku metalsku, creparsku, petrohemijsku, obućarsku, klaničnu i mašinsku industriju, kao i moćni poljoprivredni kombinat s prerađivačkim pogonima. Proizvodnja je u velikoj meri bila izvozno orijentisana. Ekonomske sankcije međunarodne zajednice drastično su urušile sve ove potencijale i u celini unazadile do tada moćnu lokalnu privredu, osiromašile grad i najveći broj njegovih žitelja. Danas, opština Kikinda ima 71.000 stanovnika koji žive u samom gradu (41.000) i u seoskim naseljima Nakovo, Banatsko Veliko Selo, Novi Kozarci, Rusko Selo, Banatska Topola, Bašaid, Iđoš, Sajan i Mokrin. Većinu čini srpski živalj, dok Mađari čine 12 odsto stanovništva. S obzirom na to da je Kikinda nekad bila opština bogatih ljudi, sa predsednicom opštine Jagodom Tolicki razgovaramo o potencijalima ovog područja da vrati staru privrednu snagu i postane jedan od oslonaca razvoja Vojvodine i Srbije.

  
 Da li se Kikinda do sada razvijala u skladu sa potencijalima koje je realno imala? 

 - Pitanje je izuzetno kompleksno, pa je za valjan odgovor neophodna studiozna analiza svega što nam se dešavalo u protekle dve decenije. Kikinda je, u tim smutnim vremenima snažnih ekonomskih i političkih kretanja, doživela sudbinu ostalih gradova u našoj zemlji. Možda je prošla i gore, jer je imala jaku privredu i u celini od većine sredina izraženiju razvojnu ekspanziju. Odavno smo, u tom smislu, u opštedruštvenom zapećku. Država nas je u priličnoj meri zanemarila. A nije samo ona kriva što smo u svojevrsnom ćorsokaku. Na njen maćehinski rezon naslanjala se uvek subjektivna slabost, odnosno nemoć, nesposobnost, a možda i nemar onih koji su vodili naš grad i zastupali ga na višem nivou.

      Šta je moglo da se uradi, a nije, i kakve su greške načinjene u razvojnoj strategiji opštine? Da li je nova lokalna vlast preduzela konkretne korake koji bi postojeće resurse stavili u funkciju istinskog razvoja opštine i boljeg života njenih građana?    
      - Na prvom mestu, proteklih godina nije bila jasno definisana razvojna strategija Kikinde. S tim ozbiljnim, suštinskim problemom suočila se i uhvatila u koštac nova lokalna vlast koju predvodi Demokratska stranka. Hoćemo, što je moguće više, da iskoristimo prednost u odnosu na druge sredine. Posedujemo ogromna prirodna bogatstva. Plodne oranice pogodne su za svaku poljoprivrednu delatnost. Doslovno ležimo na najvećim nalazištima nafte i gasa u našoj zemlji, ali od te blagodeti do sada nismo imali prevelike koristi. Verujem, u tom smislu, u pozitivan ishod razgovora sa ljudima iz poslovodstva NIS-a. Pokrećemo inicijativu i za ekspoloataciju i korišćenje geotermalnih voda, kojima raspolažemo u ogromnoj meri, a koje mogu da se koriste za zagrevanje kuća, ali i u povrtarstvu. Otvara se mogućnost izgradnje banjskog lečilišta. Na tromeđi smo između Srbije, Mađarske i Rumunije, a ovu geografsku pogodnost nastojimo da iskoristimo pretvaranjem nekadašnjeg malograničnog prelaza Nakovo prema Rumuniji u međunarodni prelaz. Od toga će korist imati svi, a pre svega naši privrednici, koji sa susednom zemljom ostvaruju izvozni suficit. Skoro da je u potpunosti zamro železnički saobraćaj na jednoj od najstarijih pružnih deonica u Evropi. Bez valjanog druma prema Zrenjaninu, pa dalje ka Beogradu, postaćemo, zbilja, slepo crevo na mapi Srbije. Sve su to bitni preduslovi za realizaciju razvojne strategije Kikinde i celog Severnobanatskog okruga, a mi intenzivno radimo na tome da ne ostane sve na planovima i željama.

      Jeste li zadovoljni kako je urađena privatizacija preduzeća i da li ta preduzeća i dalje rade?

      -Svojinska promena u privredi bila je neminovna. Negativni efekti privatizacije, nažalost, mnogo su uočljiviji od onoga dobrog što je usledilo s novim gazdama. U skoro svim privatizovanim firmama osetno je smanjena proizvodnja, u pojedinim i potpuno ugašena, a neke firme su zatvorile vrata. Najbolnija posledica privatizacije je veliki broj onih koji su ostali bez radnog mesta. Takvih je nekoliko hiljada. U dogovornoj ekonomiji bili smo u prednosti jer smo imali ogromne proizvodne sisteme. Ti glomazni privredni kompleski u novouspostavljenoj tržišnoj ekonomiji nisu opstali, jer se teško prilagođavaju novim uslovima privređivanja. Raduje nas što privatizovane fabrike rade i ovde ostvaruju profit. Moramo, međutim, da povedemo više računa o zaštiti životne sredine, da zagađenje vazduha i tla svedemo na minimum.

 Po vašem mišljenju, šta čini okosnicu programa razvoja Kikinde?

 - Bez odgovarajućih saobraćajnica, odnosno bez drumskog i železničkog povezivanja sa većim centrima i susednim zemljama vezane su nam ruke. Zapuštenom prugom do Beograda u dužini od 140 kilometara stiže se za više od četiri sata. Drumska deonica od Kikinde prema prestonici u dužini od tridesetak kilometara, u krajnje lošem je stanju. O budućoj «Banatskoj magistrali», koja bi modernom saobraćajnicom povezala Đalu i Kovin, godinama političari samo pričaju, naročito pred izbore. Sve su to, za sada, pusta obećanja. Kako onda govoriti o razvojnim projektima kada smo bukvalno zatvoreni u ovaj geografski «budžak», kako to Vojvođani kažu?! Naši razvojni planovi biće, svakako, ambiciozni, ali u isto vreme realni, primereni našim stvarnim mogućnostima i potrebama. Hoćemo da Kikinda bude grad u kojem će se pre svega raditi i dostojanstveno živeti. Nema razvoja bez jake privrede, bez novih radnih mesta. Zato je privredni razvoj okosnica društvenog razvoja i poboljšanja životnog standarda u Kikindi. Na evidenciji nezaposlenih je skoro 10 hiljada osoba, dok ih je pre dvadesetak godina bilo deset puta manje. To je podatak koji nas obavezuje na hitne akcije kako bismo privukli nove investitore i motivisali postojeće privrednike da rade bolje i uspešnije. 

      Šta preporučujete potencijalnim investitorima  -  zbog čega treba da dođu upravo u Kikindu?

      - Investitorima nudimo valjan ambijent za svaki dobar biznis aranžman. Gradimo industrijsku zonu, koja će biti velika šansa za mala i srednja preduzeća. Pojednostavićemo i maksimalno ubrzati administrativnu proceduru za pokretanje svakog posla. Investitori, domaći i starni, dobrodošli su u Kikindu. Neki su se već javili, pojedini došli i, nakon razgovora, iskazali spremnost da ovde ulažu. Mi im poručujemo: dođite, imaćete ovde odlične uslove za rad i život. 

      Iskustvo je pokazalo da investitori radije dolaze u one sredine koje imaju razvijene društvene delatnosti - obrazovanje, kulturu i sport. Da li Kikinda može da se pohvali stepenom razvoja ovih oblisti?  

      - Kikinda je tradicionalno istaknuti obrazovni i kulturni centar. Imamo četiri srednje i 15 osnovnih škola, Visoku strukovnu školu za obrazovanje vaspitača, odeljenje Tehničkog fakulteta... ‚‚Gusle'' su jedno od najstarijih i najrenomiranijih kulturno-umetničkih društava u Srbiji. U Kikindi već dve i po decenije postoji svetski priznati Internacionalni vajarski simpozijum ‚‚Terra''.
      Imamo i nekoliko sportskih klubova u saveznom rangu. Nismo za visoke rezultatske domete koji se postižu preko noći, jer to je politika kratkog daha. Založićemo se za masovan sport na realnim osnovama, prevashodno zasnovan na radu sa najmlađima. Lep je, zbilja, osećaj da je svako dete, u organizovanoj akciji koju sprovodimo nekoliko decenija, naučilo da pliva. I to je važan deo društvenog standarda stanovništva, koji će, svakako, imati dobar uticaj na motivisanost investitora da dođu upravo u Kikindu. 
     
            

Ko je predsednica opštine Kikinda?

 Jagoda Tolicki od jesenas je predsednik opštine Kikinda, a na najvažniju funkciji izabrana je kao član Demokratske stranke, u kojoj je od osnivanja. Diplomirani je ekonomista. Prethodno je bila direktor kikindske Filijale Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
     
      Osvrt na prošlost Kikinde

 U istorijskim spisima Kikinda se pominje kao posed koji je 1423. godine ugarski kralj poklonio svom vazalu srpskom despotu Đurađu Brankoviću. U početku je to bilo seoce sa svega dvadesetak žitelja, koje 1482. godine pada pod tursku vlast.
 Kikindu su, inače, kao naselje, koje je vremenom postalo grad, osnovalii Srbi iz Pomorišja, koji su preseljeni u ovaj deo Banata nakon razvojačenja Pomoriško-potiske vojne granice u periodu od 1741. do 1752. godine. Dotadašnji srpski graničari dobijaju zemlju u posed i postaju paori. Kikinda ubrzo postaje najveće mesto i središte ovog dela Banata. Buntovni i slobodoljubivi došljaci istrajavaju u nastojanju da imaju veća prava, pa je 12.novembra 1774. godine obrazovan Kikindski krunski dištrikt, koji, kao teritorijalna i administrativna celina, stiče visok stepen autonomije. Odlukom carice Marije Terezije Kikinđanima se priznaju važne privilegije. NJihov dištrikt dobija ekonomsku, sudsku i političku samoupravu, kao i simbole – zastavu, grb i pečat. To su manje poznati detalji iz njene bogate prošlosti. Poznatiji je njen snažan privredni razvoj u drugoj polovini 19. i u 20. veku. Žitelji opštine očekuju da Kikinda u narednom periodu ostane poznata po razvijenom obrazovanju i kulturi, i da ponovo postane jedan od privrednih centara Srbije.

Preuzeto iz NIN-a, broj 3042.