Na pitanje kako se snašao u novom okružnju i koliko je zadovoljan radom Opštinskog veća, Kabok kaže da je naišao na razumevanje kada je u pitanju saradnja među članovima ovog opštinskog tela. "Smanjenjem članova sa devet na pet, povećan je obim posla i moramo da pomažemo jedan drugom, kada je to potrebno, bez obzira da li je u direktnoj vezi sa našim resorima, ili nije. Mislim da je naš rad veoma temeljan i ozbiljan. Situaciija u kojoj se nalaztimo tera nas da krajnje ozbiljno i odgovorno pristupamo poslu".

Bilo je i onih koji su smatrali da ste u sukobu interesa, imajući u vidu da ste predsednik Mesne zajednice u Ruskom Selu.

Pre nego što sam stupio na ovu dužnost, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu su nam potvrdili da sukoba interesa nema. Takav odgovor je, možda, bio i motiv da prihvatim ovu funkciju. Mislim da nije mali zadatak biti predsednik mesne zajednice i član Opštinskog veća. Sada manje vremena provodim u Ruskom Selu. U svakodnevnom sam kontaktu sa sekretarom Mesne zajednice i mojim saradnicima. Obišli smo većinu sela, kako bi se još bolje upoznali i saznali šta su osnovni prioriteti i problemi. Nakon toga, mislim da ćemo obići bivše gradske mesne zajednice, ili barem civilni sektor na teritoriji koje su pokrivale, odnosno tamošnja udruženja građana, upravo iz razloga da se bolje upoznamo i prepoznamo potrebe i odredimo način kako da ih zadovoljimo. Mislim da je ovo dobar put, kako da brže i efikasnije definišemo problematiku. Zbog ovakvog delovanja, kritikuju nas naši prethodnici, koji ovo što mi činimo, gotovo da nikada nisu radili, ili su veoma retko činili. Gotovo svakodnevno smo u kontaktu sa predstavnicima seoskih mesnih zajednica. Na dobrom putu smo da rešimo najbitnije probleme i prestaje razlika građana prvog i drugog reda, koja je bila ranije prisutna.

Kako delite sredstva iz opštinskog budžeta seoskim mesnim zajednicama, imajući u vidu veličinu sela, brojnost i aktivnost mesnih udruženja?

Nastavljamo po principu koji smo nasledili. Još uvek podjednako delimo novac iz budžeta svim selima, za sport i kulturu, odnosno finansiranje mesnih udruženja, što je dosad mesečno iznosilo po 200.000 dinara. Verovatno ćemo ovu praksu da menjamo prilikom krojenja budžeta za 2010. godinu, kada ćemo uzeti u obzir veličinu naselja, brojnost i aktivnost mesnih udruženja. Naravno, sve će biti u dogovru sa predsednicima mesnih zajednica i predstavnicima seoskih udruženja.

U toku je izrada rebalansa budžeta. Kako vidite u tom svetlu mesne zajednice i da li će biti uskraćene za sredstva iz opštinske kase?

Rebalans smo morali da radimo, jer je priliv sredstava u opštinsku kasu mnogo manji nego što je prvobitno bilo planirano. Ovaj posao je pri kraju. To, dakle, nije stvar nečije volje, nego stvarnosti i teške situacije u kojoj se nalazimo. U svakom slučaju, trudili smo se da sela budu maksimalno pošteđena budžetskih restrikcija. Za sledeća tri mececa, umesto po 200.000, sela će dobijati po 150.000 dinara mesečno. To je prihvatljivo umanjenje, imajući u vidu da smo mnoge stavke budžetske potrošnje ukinuli, ili ih drastično umanjili. Veći rezovi reflektovaće se na sela, kada su u pitanju radovi preko "Direkcije za izgradnju grada". Kod rebalansa najviše su zahvaćeni i umanjeni poslovi u nadležnosti Javnog preduzeća "Direkcija za izgradnju grada". Nedostatak novca najpre se odražava na investicije i izgradnju. I u selima moraju da prihvate tu činjenicu. Investicije će sačekati neka bolja vremena. Tih 27 miliona koliko je planirano za investicione poduhvate na selima, biće umanjeni, mada još ne znamo tačno u kojoj meri. Doneli smo odluku o besplatnom prevozu za đake sa sela koji putuju do škola u Kikindi, što nije mala stvar.

Čemu meštani sela u kikindskoj opštini mogu da se nadaju? Šta će do kraja godine ova vlast da učini za njih i šta planirate dogodine?

Većih investicionih poduhvata iz "Direkcije za izgradnju grada" ove godine neće biti. Naravno, neće sve stati. Biće finansiran završetak nekih objekata, biće novca na neke manje poduhvate. To ne znači da neće biti investicija koje su obezbeđene iz drugih sredstava, bilo republičkih, pokrajinskih, ili međunarodnih. Nekoliko seoskih mesnih zajednica je konkurisalo za poduhvate i odobrena su im sredstva, pre svega od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i vodoprivredu.

Koliko će udruženja građana osetiti kresanje budžetskih izdvajanja?

Mislim da će u većoj meri osetiti rebalans, nego kada su u pitanju sela. Za ovu godinu bilo je za tu stavku planirano 6.352.000 dinara, a smanjeno je na 4.400.000 dinara. To će uticati na rad udruženja i angažovanje, međutim tako mora da bude. Novim Zakonom o udružnjeima građana verovatno će biti smanjen njihov broj sa sadašnjih 150, na oko 100, koliko ih ima u opštini. Od iduće godine svi će morati da budu prijavljeni Agenciji za privredne registre, što će smanjiti njihov broj.

U toku je akcija uvođenja mesnog samodoprinosa u selima. Dokle ste stigli?

Inicijativa za raspisivanje je prošla. Na sednici SO,  koja će biti održana krajem septembra, trebalo bi da bude doneta odluka o ponovnom uvođenju mesnog samodoprinosa i o sprovođenju referenduma. Nakon toga biće formirane komisija za njegovo sprovođenje. Potom sledi rok od 30 dana za sprovođenje referenduma, sistemom "od vrata, do vrata". Ja se nadam da će referendum da uspe. Ubeđen sam da meštani sela shvataju značaj mesnog samodoprinosa. To je njihov novac i on ostaje u selu. Samodoprinosom se stiču uslovi za samostalni rad sela, za planiranje i druge akcije. Sela time manje zavise od lokalne samouprave, bez obzira ko bio na vlasti. Sa druge strane, samodoprinos je vid solidarnosti koja nam treba. Učestvuju i zaposleni, i poljoprivrednici, kao i penzioneri, ako se odluče za ovaj vid izdvajanja za svoje selo.

Da li će mesni samodoprinos biti raspisivan i u gradu?

Nadam se da će takva odluka uskoro biti doneta. Naravno, pre toga ćemo da razgovaramo sa građanima, kako bi artikulisali namenu sredstava od samodoprinosa. Navedene aktivnosti ići će preko bivših kikindskih mesnih zajednica. Iskoristićemo njihovu organizacionu strukturu u gradu i nadam se da ćemo do kraja godine odraditi i ovaj posao. Smatram da nije bio dobar potez naših prethodnika, koji su svojevremeno, pre nekoliko godina, ukinuli gradske mesne zajednice. Upravo preko njih rešavan je veliki broj svakodnevnih problema. Nadam se da ćemo, na neki način, vratiti ulogu mesnih zajednica i u gradu.

Šta meštani Ruskog Sela mogu da očekuju u narednom periodu kada su u pitanju infrastrukturni i komunalni poduhvati?

Trebalo bi privesti kraju izgradnju dve kapele, koja je počela pre skoro tri godine i za čega je potrošeno dosad preko 10 miliona dinara. Veliki deo mesnog samodoprinosa je tamo utrošen, bez obzira na pomoć Pokrajine i Opštine. Da bi radove priveli kraju, treba nam još oko pet miliona dinara. Izgradili smo trotoare samo sa jedne strane ulica, a trebalo bi ih graditi i sa druge strane, i tamo prolaze ljudi. Ima i poduhvata koji se unapred teško mogu predvideti, poput iskopa kanala, izgradnje propusta za odvod površinskih voda, u slučaju poplava kakih smo imali u nekoliko navrata prethodnih godina. Moramo da finansiramo i projekte koji koštaju mnogo, ali bez njih nema učešća na konkursima. Moramo da konkurišemo i tražimo pare, jer tako skidamo teret sa meštana sela, ali i sa opštinske samouprave. Samo sa pripremljenom dokumentacijom možemo da konkurišemo i tražimo novac od Pokrajine, Republike, ili neke međunarodne organizacije ili institucije. To su neke osnosne stavke na koje bi trebalo da obratimo pažnju i utrošimo novac.