- Generalno, nisam zadovoljan onim što je učinjeno za godinu dana na planu investiciionih poduhvata, od kada je nova koalicija preuzela vlast u opštini. Rebalansom budžeta, „Direkciji za izgradnju grada“ sredstva su dodatno umanjena, još više su skresane investicije. Sa druge strane, uključili smo se u rešavanje nekih geostrateških poduhvata, poput izgradnje puta Iđoš-Ada, međunarodnog praničnoh putnog prelaza kod Nakova, rekonstrukcije magistralne saobraćajnice Kikinda-Bašaid, i tako dalje. Pokrenuli smo mnoge značajne stvari. Smatram da će budžet za narednu godinu biti povoljniji za investicije i ubeđen sam da ćemo početi i okončati mnoge infrastrukturne poduhvate - kaže Branislav Čolak.

Opozicija prigovara da niste ispunili obećanja i da je kikindska opština malo dobila od Republike i Pokrajine.

- To je relativno. Ono što smo dobili, za nekog je malo, a nekom veoma mnogo. Nisam od onih koji kukaju i „vade“ se na krizu. Međutim, vreme u kojem radimo veoma je teško. Kriza nije samo u Kikindi, Vojvodini i u Srbiji, nego je globalnog karaktera. Sve je umanjeno, pa i sredstva  pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, iz kojeg najviše zahvatamo. Među prvim smo opštinama u Pokrajini, kada su u pitanju sredstva iz ovog fonda. Nadležni u Fondu za kapitalna ulaganja predvideli su finansiranje i sufinansiranje 62 programa i projekta u našoj opštini, što iznosi oko 1,87 milijardi dinara. Opozicija takođe postavlja pitanje ko dobija posao, koliko je plaćeno i tako dalje. Moram da kažem da mi jedino odlučujemo šta će se graditi u ovom gradu i opštini. Konkurišemo, i to nam bude, ili ne bude odobreno. Ako naš predlog bude prihvaćen, Fond je taj koji raspisuje tender. Sredstva iz Fonda uplaćuju se  direktno na račune izvođača radova, po potpisivanju  ugovora o asignaciji. Generalno, u tom domenu naš upliv je veoma mali. Eto, odobrena je kapitalna investicija, put Iđoš-Ada, od 450 miliona dinara. Inače, sa kracima prema Padeju i Čoki, košta ukupno oko 700 miliona dinara. Deo puta od pružnog prelaza prema Bašaidu, do raskrsnice za pristanište, dužine 2,2 kilometra, košta 65 miliona dinara. Oko 15 miliona košta investicija u OŠ „Sveti Sava“. Tu je Dom učenika i studenata za čije je uređenje dvorišta, kao poslednji poduhvat,  predviđeno 12 miliona, sportska hala u Mokrinu košta 100 milkiona dinara. Za kanalizaciju u gradu dobili smo 35 miliona. Za sanaciju kanala na „Galadu“ odobreno je 80 miliona dinara. Rekonstrukcija ulica u kikindskoj opštini, što je predviđeno za ovu godinu, košta 139 miliona dinara. To su samo najveći investicioni poduhvati, da ne pominjem one manje koje finansiraju Pokrajina i Republika. To, u svakom slučaju, nisu male pare.

Šta je sa završetkom sanacija ulica u kikindskoj opštini? Kada će posao biti okončan?

- Trebalo je da izvođaču radova, firmi „Alpina“, bude isplaćen avans u visini od 25 odsto investicije. Tek je pre nekoliko dana dobila deo novca. Radili su, dakle, na poverenje, iz sopstvenih zaliha, znajući da će investitor, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, platiti predviđenih 139 miliona dinara. Taj posao će u Kikindi i u selima gde su sanirane saobraćajnice biti okončan do kraja ove građevinske sezone, kako vreme bude dozvoljavalo. Prioritet je završetak u Masarikovoj i Hajduk Veljkovoj u Kikindi, odnosno da se put očisti i urade prilazi do ćuprija. Nakon toga, na red dolaze sela. Biće urađeno sve što je ugovoreno i započeto.

Najavili ste i početak izgradnje puta Iđoš-Ada? Da li će radovi početi ove građevinske sezone?

- Taj poduhvat je evidentan i mislim da će, još ove građevinske sezone, početi deo zemljanih radova. Čekamo da se okonča neophodna adminsitrativna procedura koju je propisao investitor, Fond za kapitalna ulaganja. Rekao sam, ukupno košta oko 700 miliona ceo poduhvat. Fond za kapitalna ulaganja je za krak prema kikindskoj opštini, odnosno prtema Iđošu, odobrio 450 miliona dinara, s tim što je obaveza lokalne samouprave za obezbedi 50 miliona dinara. Videćemo šta će biti kada bude raspisan tender. Ovo su samo procene njegove vrednosti. Takođe, radovi na mostu preko Tise između Ade i Mola napreduju odlično, nakon zastoja. Trenutno, u toku je izgradnja silaza sa mosta sa naše strane, dužine oko 800 metara. Biće to urađeno kako valja i to će biti najkraći koridor na relaciji Osijek-Kikinda-Temišvar.

Jedan od prioriteta je i rekonstrukcija magistralnog puta Kikinda-Bašaid. Kakve su šanse da radovi uskoro počnu?

- U prethodnim predizbornim obećanjima pričalo se o njegovoj izgradnji, odnosno rekonstrukciji i proširenju. Tek smo nedavno konstatovali da ne postoji projekat, odnosno nije validan onaj koji se odnosio na put Kikinda-Melenci. Izrada projektne dokumentacije poverena je Javnom preduzeću „Putevi Srbije-sektor Sever“ što bi ovih dana trebalo da bude privedeno kraju. Nisam siguran da li će rekonstrukcija početi ove jeseni, ili će se sačekati do proleća. Važno je da je investicija sigurna i na listi prioriteta.

Bilo je puno reči o Banatskoj magistrali. Možemo li se nadati da će taj put proći kroz kikindsku opštinu?

- Naravno, magistrala prolazi kroz kikindsku opštinu. Banatska magistrala je alternativa autoputu Subotica-Beograd, jer po evropskim standardima, uz autoput mora da postiji i alternativni pravac. Radi se, dakle projekat Subitica-Smederevo. Banatska magistrala počinje u subotičkoj opštini, ide Banatom, prolazi kroz kikindsku opštinu. Najmanja širina puta biće 7,10 metara. Proći će pored Kikinde. Put Kikinda-Bašaid biće jedan njen deo, dakle koristiće se postojeća trasa, što će biti jeftinije, kako je izračunato. Svako naseljeno mesto kroz koje prolazi imaće zaobilaznicu.

Šta je sa industrijskom zonom. Dokle se stiglo sa tim poduhvatom?

Ovih dana rešavamo zastoje i probleme vezane za „staru“ industrijsku zonu kod raskrsnice puta za Novo Miloševo. Dobili smo saglasnost za rešavanje dovoda gasa, krećemo i sa dovodom struje, u saradnji sa „Elektrovojvodinom“. Naš deo posla košta 17,5 miliona dinara. Uskoro krećemo i sa dovodim vode. Rešava se, dakle, infrastruktura. Sve instalacija će ići ispod puta. Imamo problema sa vlasništvom u „novoj“ industrijskoj zoni, iza sedišta „Angrohita“. Tri parcele u njenom sastavu su ostale u vlasništvu „Rasadnika“. Znam da je bivši predsednik Opštine Branislav Blažić naložio da se to zemljište izuzme iz privatizacije „Rasadnika“, međutim neko je u administraciji pogrešio. Nadam se da ćemo rešiti i ovaj problem. Nije na atraktivnom mestu, ali i ova industrijska zona može da posluži za manje pogone.

Šta možete reći o nastavku izgradnje kanalizacije u Kikindi?

Da bi posao bio nastavljen, mora da se izglasa nastavak gradskog samodoprinosa, čija sredstva su isključivo korišćena za izgradnju kanalizacije. Novac za njenu izgradnju dopunjujemo tako što konkurišemo kod Fonda za kapitalna ulaganja. U toku je izgradnja u slivu „Nikola Francuski“. Moramo najpreda okončamo posao u tom delu Kikide. Nakon toga, nastavak kanalizacione mreže počeće u „trećoj mesnoj zajednici“, odnosno u Sinđelićevoj i Velikom bedemu. Kikinda je „pokrivena“ kanalizacijom oko 80 odsto. Ostali su najteži, rubni delovi grada. Da bi sve bilo okončano, treba oko 550 milona dinara. Na red će doći i „Železnički novi red“ i „Strelište“. Ako bi samodoprinos bio ponovo raspisan, kao i sa sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja, ovaj veliki posao bi bio veoma brzo završen. Nadam se da oni koji su priključeni na kanalizacionu mrežu neće biti sebični i glasati protiv samodorinosa. Kanalizacija je neophodna svima. Ostalo je malo, ali će na rubnim delovima njena izgradnja biti najsporija i  najskuplja.

Izuzimajući Mokrin i donekle Bašaid, u selima ove godine nije bilo značajnijih investicionih poduhvata. Zašto?

Zbog umanjenih sredstava. Uglavnom, sve što je rađeno, finansirano je sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja. Gotovo sva sela su konkurisala za pokrajinska sredstva za uređenje atarskih puteva i kanala. Nadamo se da ćemo obezbediti i novac za sanaciju puta preko „Galada“ za Banatsku Topolu. Seoska rukovodstva moraju da prate konkurse, jer u Pokrajini i Republici ima dosta novca namenjenog za ruralne sredine. U Opštini imamo tim koji će im pomoći prilikom izrade konkursne dokumentacije. Stojimo im na raspolaganju. Eto, Mokrin je dobio značajna sredstva od Pokrajine, učestvujući na raznim konkursima. I Rusko Selo ne zaostaje.

Da li će biti saniran kolovoz u Radničkoj, Partizanskom sokačetu i Sinđelićevom sokačetu, pošto ste najavljivali takvu mogućnost do kraja godine?

Znamo da je situacija u tim ulicama veoma teška. Nismo zaboravili i učinićemo nešto. Nemamo novca da uradimo kvalitetno, međutim naći ćemo privremeno rešenje, barem za ovu zimu. Nešto ćemo nasuti rizlom ili struganim asfaltom, nešto pokrpiti. U „Direkciji za izgradnju grada“ napravili smo projekat za sanaciju tih ulica. Uradićemo kvalitetno kada budemo imali više novca, a nadamo se da će to biti tokom naredne građevinske sezone.