Član Opštinskog veća za zdravstvo i omladinu i v.d. dužnosti direktora Opšte bolnice u osnivanju, dr Dušan Kolarović, kaže da su nadležni u kikindskoj opštini spremno dočekali proglašenje epidemije novog gripa, tipa A  H1 N1 i da nema razloga za paniku jer nema velikog broja obolelih. Klinička slika kod zaraženih veoma je  blaga i ogromna većina će bez gotovo ikakvih komplikacija ozdraviti.

Formiran je štab na nivou Severnobanatskog okruga, odnosno Komisija za praćenje i preduzimanje mera povodom novog gripa. Takva komisija formirna je i na nivou opštine Kikinda, formiran je i Opštinski krizni štab. Preduzimamo zakonom i za tu nameru propisane mere, pratimo situaciju na terenu o broju obolelih. Načinjeni su akcioni planovi u svim javnim preduzećima i većim firmama, školama, vrtićima i drugim većim ustanovama, kako će raditi u slučaju da zbog bolesti veći broj zaposlenih odsustvuje sa posla. I da dođe do toga, nećemo biti zatečeni. Osnovne službe snabdevanja i komunalnih delatnosti funkcionisaće. Grad i sela neće biti paralisani. U okrugu i opštini pratimo situaciju, sarađujemo i razmenjujemo informacije. Pokrenuli smo rad, takozvanog, kol centra, da bi rasteretili dispanzere i zdravstvene ambulante.

Koliko je Opšta bolnica u osnivanju, na čijem ste čelu, spremna za rad u novim uslovima?

Svojim kadrom, smeštajnim kapacitetom i tehničkom opremljenošću, spremni smo u potpunosti. Možemo da lečimo čak i eventualne pacijente sa najtežom kliničkom slikom, kada je potreban aspirator. Na Infektivnom odeljenju imamo dva infektologa. Osposobili smo u ovom delu 14 kreveta, a po potrebi možemo da ih imamo i više. Iznad Dečjeg odeljenja opremili smo osam soba sa ukupno 24 kreveta u slučaju potrebe. Na jednom mestu, ako zatreba, možemo da smestimo, dakle, preko 40 pacijenata. Na svakom odeljenju izdvojena je po jedna soba u kojoj mogu biti smešteni pacijenti sa tog odeljenja, ako se posumnja da su oboleli od novog gripa. Na Intenzivnoj nezi imamo prostoriju u kojoj je, zsad, jedan aspitaror, kojem, a u slučaju potrebe, može biti dodat još jedan. Od Ministarstva zdravlja dobili smo 1.000 kapsula antivirusnog leka „tamiflua“, 10.000 maski. Posete bolsenicima nismo ukinululi, ali smo ograničili. Posete su svakog dana, od 15 do 16 sati, ali jedan posetilac može da dođe jednom pacijentu. Time želimo da izbegnemo preveliku gužvu koja u ovoj situaciji nije poželjna. Na taj način smanjujemo mogućnost širenja virusa.

Kakva je situacija u kikindskoj opštini? Da li se grip širi, odnosno da li se povećava ili smanjuje broj obolelih?

Od prvog slučaja nakon „Egzita“, zaključno sa 13. novembrom, 2009. godine, hospitalizovano je 14-oro pacijenata sa simptomoma novog gripa. Kod dva slučaja, virus je laboratorijski potvrđen, a kod drugih je oboljenje konstatovano kliničkom slikom, na osnovu metodološkog uputstva koje smo dobili od Republike, odnosno Pokrajine. U bolnici trenutno ima sedam pacijenata, dok su drugi otpušteni.

Kakve su vaše procene o epidemiji, odnosno o širenju novog gripa?

Kada su u pitanju epidemje, nezahvalno je davati bilo kakve procene, jer svega u nekoliko dana, čak sati, situacija kože da se promeni. Ako bi došlo do nekog epidemijskog širenja, po mojoj proceni to bi moglo da se desi posle Nove godine, kada, inače, imamo povećan broj obolelih od sezonskog gripa. Najveći broj obolelih, čak 90 odsto, imaće blagu kliničku sliku. Mnogi od njih će dobiti grip i, kako se kaže, preboleti ga „na nogama“. Veoma mali broj obolelih zahtevaće bolničku negu, a još manje, takozvanu, respiratornu potporu.  Veliki broj zaraženih neće ni biti svesni da su dobili grip i preboleli ga. Naravno, mogu da imaju blage probleme sa disanjem, curenje iz nosa, povišenu temperaturu, kao kod običnih respiratornih oboljenja

Stiče se utisak da kompetentni nisu imali priliku da stanovništvu dovoljno objasne kakav je novi tip gripa i da se u medijima mgogo spekuliše.

Slažem se u tome. Bilo je mnogo i dezinformacija oko toga. Ne kažem da su bile namerne, ali građani nisu dovoljno upućeni. Mnogi podaci skunuti sa „interneta“ izazvali su zabunu. Ima dobrih i korisnih informacija, ali u poplavi svakakvih obaveštenja i „saznanja“, narod je prilično zbunjen. Ima i senzacionalističkih novina i takvih tekstova, sa bombastičkim naslovima. Kratko i jasno rečeno: nema mesta panici. Smrtnost od novog gripa je veoma mala. U svetu od komplikacija izazvanih običnim gripom, umre svake godine od 250.000 do pola miliona ljudi. Koliko se može, treba izbegavati mesta sa velikim brojem ljudi. Prostorije bi trebalo češće da se provetravaju. Ruke i radne površine treba češće prati i dezinfikovati. Nos i usta treba pokriti prilikom kijanja. Većina obolelih treba da bude na kućnom lečenju, uz telefonski kontakt sa dežurnim u kol centru i odabranim  lekarima.

Da li će vakcinacija, čiji je početak najavljen za polovinu decembra, biti delotvorna, odnosno da li će smanjiti epidemiju?

Epidemija se sporo širi. Još nije u punom zamahu. Mislim da se ne kasni, jer je Srbija među prvim državama van Evropske unije u kojima će vakcinacija od novog gripa biti obavljena. Ona će sigurno doprineti usporavanju širenja epidemije jer, ponavljam, najviviše obolelih biće posle Nove godine, u prvim mesecima 2010. Puno dejstvo vakcine je nakon 18 dana.

Šta preduzimate i kakvi su planovi kada je upitanju podizanje kvaliteta zdravstvenih usluga u bolnici?

Bolnici nedostaju lekari. Radimo na tome da se poveća njihov broj, ali ekonomska kriza nam ne dozvoljava da u potpunosti rešimo ovaj problem. Stručna usavršavanja i specijalizacije su veoma skupi. Od sledeće godine stavićemo akcenat na rešavanje problema stručnog usavršavanja, kao i na povećanje broja lekara. Ojačaćemo kadrovsku strukturu, a nadam se i boljim dijagnostičkim metodama. Obećano nam je i potvrđeno da ćemo dobiti novi skener koji je tada vredeo 40 miliona dinara. Samo u prostor za „mračnu komoru“, potrebnu za mamograf, uloženo je preko jedan milion dinara. Komora bi uskoro trebalo da stigne i nadam se da bi u nekoliko narednih meseci trebalo da imamo i ovaj novi aparat u cilju prevencije od karcinoma dojke.

Koliko ste zadovoljni radom i saradnjom u Opštinskom veću?

Zadovoljan sam i smatram da postoji veomsa dobra komunikacija među članovima Opštinskog veća, kao i sa opštinskim službama. Iako smo partijski mešoviti, kada je u pitanju naš rad i saradnja, partijska pripadnost uopšte nije bitna. Mislim da je svakom od nas ponaosob stalo do grada i opštine, da dobrim rešenjima i valjanim potezima  doprinesemo izlasku iz krize. Smatram da smo operativni i da dobro i brzo rešavamo zadatke koje sebi postavimo, kao i one koji nam se nametnu. Sem rada u Kikindi, obilazimo redovno i sela. Napravili smo od letos ceo krug, posetili svih devet sela i na licu mesta, sa predstavnicima tamošnjih udruženja razgovarali o najvećim problemima, od kojih smo neke i rešili. Uskoro ponovo krećemo na sela.