- Otkad Opštinsko veće funkcioniše u ovom sastavu, neke stvari smo pokrenuli sa „mrtve tačke“ i tu sam veoma zadovoljan. Kada je u pitanju moj resor, značajan deo posla poveren je Javnoj agenciji za poljoprivredu i malu privredu i tu smo načinili prve korake u rešavanju problema pasa i mačaka lutalica. Načinili smo projekat kojim možemo da nastupimo prema republičkim, odnosno pokrajinskim fondovima. Radili smo na izdavanju državnog zemljišta u zakup, podizali nove šume i stvarali vetrozaštitne pojaseve. Uspostavili dobru saradnju sa Udruženjem preduzetnika, privukli sredstva za uređenje atarskih puteva i rekonstrukciju kanala u opštinskom ataru - kaže Krejić, odgovarajući na pitanje koliko je zadovoljan radom Opštinskog veća u protekloj godini, kada je u pitanju resor koji mu je poveren.

Podizanje industrijske zone je jedno od prioritetnih pitanja u kikindskoj opštini. Šta ste predvideli za ovu godinu?

Po meni, najbolje rešenje je da glavna industrijska zona bude na izlazu iz Kikinde, kod raskrsnice puteva za Novi Sad i Beograd, odnosno Novo Miloševo i Bašaid. Tu se i nalaze neke od najvažnijih fabrika u Kikindi, poput Livnice, „Toze Markovića“, „Metanolsko-sirćetni kompleks“, a u blizini je i pristanište na kanalu „Dunav-Tisa-Dunav“. Tamo su najbolji uslovi za pravu industrijsku zonu kakva nam je potrebna. Opterećavajuća okolnost je što opština, odnosno država, nema zemljište na tom potesu, nego je u privatnm vlasništvu. To, međutim, ne bi trebalo da bude nepremostivo, gledajući na iskustva u Rumuniji, pre svega u Temišvaru. Oni koji žele da investiraju, otkupili su zemljište i uradili ono što su naumili. Na kraju, opština u ime države može da vlasnicima zemljišta ponudi njegovu zamenu. Treba da definišemo prostor koji smo namenili za ove potrebe i da obezbedimo lokacijske dozvole i druga neophodna dokumenta. Sa predstavnicima pirotske opštine, sa kojom nastupamo zajedno kako bi Kikinda i Pirot dobili status grada, bilo je dosta razgovora na temu industrijske i bescarinske zone i iskoristićemo njihova pozitivna iskustva. Uskoro bi trebalo da zakažemo sastanak sa većim privrednicima u Kikindi kako bi razgovarali sa njima o tome.

U opštini je održano sedam licitacija za davanje u zakup poljoprivrednog zamljišta u državnoj svojini, odnosno gotovo sve poljoprivredno zemljište. Šta je sledeći korak i kako ćete rešavati ovo pitanje?

Na proleće planiramo da održimo još jednu licitaciju gde bi ponudili u zakup preostale državne parcele. Inače, od oko 19.000 hektara državnih njiva, u zakup je izdato oko 16.800 hektara. Ostale su neke manje površine, kao i ono zemljište od kojeg su zakupci odustali. Oranice su izdate u najam do 2011. godine i onda ponavljamo krug. Prvi ugovori o zakupu bili su na pet godina, a poslednje licitacije prošle godine predviđale su korišćenje parcela na dve godine, tako da ćemo 2011. godine ponovo pokrenuti postupak davanja u najam celokupnog poljoprivrednog zemljišta u kikindskoj opštini čiji je vlasnik država. Smatram da, ukoliko opština obezbedi sredstva za podizanje novih šuma, u ugovoru sa zakupcima treba da postoji klauzula koja predviđa izuzimanje takvih površina, gde je predviđeno pošumljavanje. Stručnjaci koji su zaduženi za ovu oblast u Javnom preduzeću „Direkcija za izgradnju grada“ rade na tome kako bi bile poznate sve parcele koje su u narednom periodu predviđene za tu svrhu.

Pošumljavanje, odnosno podizanje vetrozaštitnih pojaseva je nešto čemu pridajete posebnu pažnju, jer je u opštini malo šuma.

Time sam se bavio i u periodu od 2001. do 2005. godine. Sa „Direkcijom za izgradnju grada“  napravili jedan dokument 2003. godine koji predviđa baznu šumsku osnovu. Pre toga imali smo situaciju da smo operisali netačnim podacima. Parcele koje su vođene katastarski kao pošumljene, faktički to nisu bile i trebalo je sačiniti stvarno stanje. Sačinili smo bazni dukument koji nam je osnova za sadašnji rad. Lane je zasađeno oko 16.000 novih sadnica. Vrednost poslova je oko 3,6 miliona dinara. U narednom periodu želeli bi da bude pošumljeno četiri procenta opštinakog zemljišta, šro znači najmanje 200 hektara godišnje. Konkurisali smo na međunarodnom projektu sa Rumunima kod IPA fondova Evropske unije, koji se zove „Zeleni Banat“ i podrazumeva podizanje novih šumskih površina na granici prema Rumuniji i sva je prilika da ćemo dobiti tražena sredstva. Namenski, za pošumljavanje, izdvajamo deo novca koji dolazi u opštinu na ime zakupnine državnog zemljišta. Takođe, konkurišemo kako bi obezbedili novac i iz državnih fondova za ovu namenu. U decembru prošle godine smo sa Sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Pokrajine zaključili ugovor o sufinansiranju podizanja poljozaštitnih pojaseva na teritoriji kikindske opštine, vredan 3,58 miliona dinara.

Kako je precizirano, Pokrajina obezbeđuje 65 odsto, odnosno 2,32, a Opština Kikinda 35 procenata, to jest 1,25 miliona dinara.

Ugovorom je predviđeno da vetrozaštitni pojasevi budu podignuti u ataru Banatske Topole, na potesu „galad“, na površini od 25,13 hektara. Tu će s proleća biti zasađene mladice sibirskog bresta.

Doneta je i Lokalna strategija održivog razvoja opštine za 2010-2014. godinu. Kako u svetlu ovog dokumenta vidite razvoj privrede i poljoprivrede u opštini?

To je dokument koji nam daje širinu u analiziranju naših postojećih resursa, onoga što se dešavalo, kao i onih stvari koje smo zacrtali da učinimo. Poljoprivreda mora da ima zapaženu ulogu, što je dokumentom i naglašeno, imajući u vidu da u opštini ima oko 73.000 hektara kvalitetnog obradivog zemljišta. Nadam se da će država uvesti poreske olakšice za one poljoprivrednike koji ulažu na sela, kao za one koji žive na selu. To je praksa u Evropskoj uniji i daje veoma dobre rezultate. U budućnosti to vidim i kod nas i nadam se da će se na selu bolje i sigurnije živeti.

Polovinom aprila osnovana je poljočuvarska služba. Koliko ste zadovoljni njenim radom i šta planirate u budućnosti?

Dobijamo pozitivne informacije kada je u pitanju ova služba i mislim da smo njenim osnivanjem načinili dobar potez. Po nalogu predsednika mesnih zajednica na selima, poljočuvari obavljaju i druge poslove, osim obilaska i čuvanja njiva. Nadam se da ćemo njenu delatnost proširiti. Naglašavam da je delom finansira i Skupština opštine iz sredstava koja dobijamo od zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. U novembru prošle godine Skupština opštine je sa Pokrajinom sklopila ugovor o dodeli bespovratnih pokrajinskih sredstava upravo za potrebe poljočuvarske službe. Kako je precizirano, Pokrajina dodeljuje 4,74 miliona dinara, dok je naša obaveza da obezbedimo 3,16 miliona dinara. Sredstva se mogu koristirti isključivo za navedenu namenu.

U ataru je smanjen broj krađa, poljočuvari lociraju divlje deponije, vode računa da ne bude nelegalne seče drveća, staraju se da u ataru ne bude požara i opravdali su svoju ulogu. Da bi služba još bolje funkcionisala, moramo da imamo i efikasniji pravosudni sistem. Kazne za neke prekršaje su simbolične i imamo pojavu istih prekršilaca, baš iz razloga što nisu adekvatno kažnjeni.

Šta je to čemu ćete ove godine da posvetite posebnu pažnju?

Trebalo bi da ove godine okončano prvu fazu vezanu za podizanje prihvatilišta za pse i mačke lutalice, odnosno da služba počne da funkcioniše. Nadam se da ćemo biti u prilici da njene usluge ponudimo i susednim opštinama. Nakon prihvatilišta, trebalo bi da rešavamo problem funkcionisanja celokupne zoohigijeničarske službe. Ova godine bavićemo se rekonstrukcijom kanalskih i mreža atarskih puteva u ataru opštine. Prošle godine smo obezbedili oko 50 miliona dinara za rekonstrukciju kanala u ataru. Naša namera je da svake godine ulažemo kako bi kanali bili očišćeni i spremni za prijem viška vode. Nastavićemo sa rekonstrukcijom atarskih puteva, a zalagaću se da pažnju poklonimo podizanju, takozvanih, otresnih rampi kraj puteva, kako bi poljoprivrednicima bilo omogućemo da očiste mašine pre nego što se uključe u saobraćaj. Nadam se da ćemo naći model kako bi pomogli Udruženju predeuzetnika iz dela sredstava od komunalnih taksi koje plaćaju za isticanje firmi.