Iz opštinskog budžeta za sportske klubove kikindske opštine namenjeno je ove godine 20 miliona dinara. Članica Opštinskog veća za sport Gordana Trnić kaže da su sredstva znatno smanjena u odnosu na lanjsku godinu, međutim situacija je takva da se nije moglo izdvojiti više, uprkos volji i želji.

- Odlučili smo da opštinskim budžetom finansiramo 27 sportskih klubova, od oko 60 registrovanih u kikindkoj opštini. Naravno da nismo mogli da obuhvatimo sve. To se, pretpostavljam, nikada nije ni desilo. Neke sportske asocijacije nisu stekle uslove da budu na opštinskom budžetu. Morali smo da smanjimo sredstva iz opštinske kase, namenjena sportu. To za sport nije dobro, ali ne možemo da bežimo od realnosti i pokušali smo da na najbolji način raspodelimo ono što nam je pripalo - kaže Trnićeva.

Koji su bili kriterijumi prilikom određivanja visine sredstava?

Rukovodili smo se kriterijumima preuzetim iz Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport. Glavni su: status na nacionalnom i međunarodnom planu, tradicija sporta u gradu, odnosno opštini, rang takmičenja, postignuti rezultati u protekloj takmičarskoj sezoni, broj takmičarskih ekipa u redovnom sistemu takmičenja, kao i broj angažovanih stručnjaka sa adekvatnim obrazovanjem. Naravno, ove kriterijume, preporučene iz Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, morali smo da prilagodimo specifičnostima kikindske opštine.

Koliko ima registrovanih sportista u Kikindi i okolnim selima?

- Ukupno ih ima oko 5.000. To su registrovani, oni koji se takmiče i nalaze u klubovima. Međutim, gledano šire, ima ih mnogo više. Mislim na rekreativce i sve one koji upražnjavaju sportske aktivnosti. Ne možemo da na sport gledamo samo kroz takmičenje i mislim da je pogrešno postavljati stvari na takav način. Nije sport samo takmičenje, nego obuhvata i rekreaciju, trčanje u prirodi, vežbe. Nastojaću da i radiću na tome da se mnogo više pažnje obrati na ovu činjenicu, da se više ljudi uključi u aktivno bavljenje sportom i da im se omoguće što bolji uslovi. To je, uostalom, i jedna od osnova za zdravu populaciju, koja upražnjava zdrave navike u životu. Naravno, važni su spotrski rezultati i sportisti koji ih ostvaruju i pronose ime našeg grada i opštine, ali važna je i ovaj drugi aspekt - masovnost, odnosno sport kao navika i svakodnevica, u koji bi trebalo da uključimo što veći broj stanovnika.

Kako bi, po Vama, trebalo da izgleda sport, odnosno kako zamišljate ideal u ovoj oblasti?

U državi kakva je Srbija, to je teško i zamisliti, s obzirom koliko toga treba da se uradi. Za sport, odnosno bavljenje njime, najvažniji su uslovi, koji podrazumevaju sportske objekte, dakle ulaganje u infrastrukturu. Na drugom mestu su kvalitetni sportski stručnjaci, a nikako ne smemo smetnuti s uma i vaspitanje populacije kako bi se okrenula sportu, odnosno zdravim navikama. Uslovi moraju da su takvi, da svako poželi, primera radi, da ode na stadion, u sportsku halu, ili u park, na rekreaciju. Moramo mnogo više da radimo na menjanju svesti ljudi, kako bi se više bavili sportom. Sve to  podrazumeva ogromna finansijska ulaganja i za sada nemamo ni približno takve uslove, što ne znači da ih nećemo imati. Mislim da bi trebalo više obratiti pažnju i na sportski turizam, jer mi u Kikindi imamo uslova za ovu oblast, pre svega imajući u vidu Sportski centar „Jezero“ i njegove mogućnosti. Tu ne bi trebalo puno da ulažemo, potrebno je samo da popravimo neke stvari i da radimo na tome da privučemo turiste, koji su, u osnovi, sportisti. Naravno, mislim da treba da lobiramo kako bi u našem gradu bilo što više takmičenja većeg ranga. Biće odlična prilika da se dogodine pokažemo na Evropskom prvenstvu u padobranstvu, koje će biti održano u Kikindi.

Kako komentarišete činjenicu da se pojedini klubovi cepaju, pa oni koji su otišli formiraju novi?

To predstavlja problem, ali svako ima pravo da se udruži i registruje klub sa svojim istomišljenicima. Međutim, imamo sportskih grana u kojim je više klubova, koji ponekad ne žele i ne ostvaruju nikakvu međusobnu saradnju. Moramo da pronađemo model kako da na najbolji način funkcionišu. Opštinska kasa nije bez dna i, ponavljam, ne možemo sve klubove da finansiramo. Moraće da se više potrude, kako bi sami našli novac. Ja bih volela da ima više para, pa da svi budu namireni, ali to je nemoguće, nerešivo. Znam da je teško opstati, recimo, sa 20.000 dinara mesečno, ali više ne možemo. Sa druge strane, kvalitet, odnosno postignuti rezultati, biće odlučujuće reference.

Osim podele 20 miliona dinara, tu su i sredstva iz Fonda za kulturu i fizičku kulturu od oko 3,2 miliona dinara. Kako ste podelili taj novac?

Ovo je prvi put da smo raspisali konkurs za ova sredstva. Tako će  klubovi koji su se našli u ovoj raspodeli, kao i oni koji nisu, a i lokalna samouprava, moći da znaju čim raspolažu i na šta treba da računaju. Mislim da je ovo dobar način planiranja aktivnosti i sredstava. Moramo unapred da znamo šta ko hoće i koliko može da dobije. Mislim da ćemo i ubuduće da radimo na ovaj način, kako bi svi znali na čega mogu da računaju.

Koliko se novca godišnje izdvaja za funkcionisanje Sportskog centra „Jezero“ i kako ocenjujete njegov rad?

Za 2010. godinu namenjeno je iz opštinskog budžeta 42 miliona za „Jezero“. Sportski centar dobro radi, imamo dobru komunikaciju sa rukovodstvom. Mislim da su racionalni i vredni i da znaju da vode taj objekat, od izuzetne važnosti za razvoj sporta u kikindskoj opštini. „Jezero“ mora da bude na budžetu, jer je najvažnija osnova za sport u Kikindi. Rekonstruisali su bazen, kako u Kikindi, tako i onaj u Banatskom Velikom Selu. Dobili su i sprave za teretanu od Pokrajinskog sekretarijata za sport. Spremili su nekoliko soba za smeštaj gostiju-sportista u delu bivšeg omladinskog naselja.

Kako je predviđeno, 14 odsto gradskog samodoprinosa biće usmereno u sport. Po kojim kriterijumima će biti podeljen taj novac, što bi trebalo da bude godišnje oko 8 milona dinara?

To je samo pretpostavka da ćemo godišnje ostvariti 8 miliona. Nadamo se da će tako biti, ali ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da će biti baš toliko. Naravno da mi je drago što je izglasan gradski samodoprinos i što je deo novca ostvarenog na ovaj način namenjen  sportu. Mislim da bi trebalo više pažnje da obratimo na održavanje infrastrukture, čak i za podizanje novih sportskih objekata, ako budemo mogli, nego da novac iz samodoprinosa delimo klubovima. To ne znači da ništa neće biti usmereno ka njima. Vodićemo računa i o klubovima, ali i o sportskim objektima. Moramo nešto i da izgradimo.

Šta su Vam prioriteti u ovoj godini?

Osim održivog razvoja sporta, želeli bi da u ovoj godini izgradimo i jednu manju sportsku halu pored velike u Sportskom centru, prvenstveno za potrebe stonotenisera i invalida. Imamo gotov projekat kojim smo konkurisali u Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu. Vrednost investicije je oko 3 miliona dinara. Ove godine trebalo bi da bude završena i sportska hala u Mokrinu. S obzirom da imamo i sprave za trim stazu, želela bih da tu rekreativnu destinaciju u gradu definišemo i postavimo duž nje pomenute sprave. Biće dobra za rekreativce i valjalo bi je postaviti negde u prirodi. Videćemo. Nadam sa da ćemo brzo doneti odluku o tome.