Goran Dumitrov, poznat pod nadimkom „Data“, aktuelni je predsednik Mesne zajednice „Mokrin“. Izabran je neposredno, tajnim glasanjem, na izborima održanim oktobra 2008. godine. Meštani Mokrina poklonili su mu poverenje i u prethodnom mandatu, od 2005. do 2008. godine. Odbornik je u Skupštini opštine Kikinda, gde obavlja funkciju potpredsednika Skupštine, a predsednik je Saveta za budžet i finansije, kao jednog od skupštinskih tela.

U, kako svi kažu, teškoj finansijskoj situaciji, uspeli ste lane da obezbedite preko 100 miliona dinara za Mokrin. Kako Vam je to pošlo za rukom?

Para ima i mogu da se nađu, ali je neophodno mnogo rada i upornosti. Pratim razne konkurse na sajtovima republičkih i pokrajinskih organa, a učestvujemo i na međunarodnim konkursima gde se dele novci za valjane i dobre projekte. Od 2005. godine učestvovao sam na mnogim kursevima i seminarima i imam mnogo sertifikata koji svedoče o tome. Mesnu zajednicu to nije koštalo ništa, iskoristio sam poznanstva kako bi savladao što više seminara. Pišemo projekte, neophodne za učešće na konkursima. U tome mi mnogo pomažu profesor informatike Emil Hofgezang i sekretarica u Mesnoj zajednici u Mokrinu, Dragica Krstekanić-Kecić. Imam računar pun konkursa i projekata. Pratimo gde se dele novci i onda pišemo projekte i apliciramo prema fondovima. Otprilike, na četiri konkursa gde učestvujemo, odobre nam pare za jedan. U pitanju su sredstva od 100.000 dinara, pa na dalje, do milionskih iznosa. Naravno, sve to treba papirološli pokriti, opravdati svaki utrošeni dinar, sprovesti javne nabavke. Uz pomoć malog tima u Mesnoj zajednici, učestvovali smo lane na 40-ak konkursa. To je veliki rad i nema ništa bez toga. Sada se na taj način obezbeđuju sredstva. Uglavnom, obraćao sam se pokrajinskim i republičkim institucijama i međunarodnim organizacijama, republičkim ministarstvima i pokrajinskim sekretarijatima.

Dokle ste stigli u podizanju sportske hale u Mokrinu, što je vaša najveća investicija?

Došli smo skoro do polovine kada je u pitanju izgradnja, tačnije oko 44 odsto. Od Nacionalnog investicionog plana obezbedili smo krajem prošle godine 40 miliona dinara. Ta sredstva još nismo dobili, jer treba da ispunimo uslove Evropske investicione banke, koja je kreditor države. Od Upravnog odbora Fonda za kapitalna ulaganja Pokrajine imamo odluke za 107 miliona za halu. Procenjeno je da ukupno košta 117 miliona dinara, međutim pitanje je vremena kada će novci stići u ovom teškom i kriznom vremenu. Sredstva od NIP-a mogla bi da ubrzaju njenu izgradnju. Prividno, ima viška sredstava na papiru, ali u stvarnosti nije tako i vodi se borba za svaki dinar. Sada se postavlja pitanje dinamičkog plana izgradnje, mogućnosti preuzimanja duga i obaveza, da li će NIP tražiti novu javnu nabavku za odobrena sredstva. Izvođač radova je preduzeće „Alpine“ d.o.o. Beograd. Da je bilo redovnog priliva sredstava, investicija bi bila okončana još prošle godine. Kako sada stoje stvari, bio bih srećan da u ovoj godini završimo posao i osposobimo halu i nadamo se da ćemo uspeti u tome. Naravno, investitor je Mesna zajednica, a korist od hale imaće svi Mokrinčani, od učenika osnovne škole, do sportskih klubova. Ne strepim da Mokrin neće moći da finansira njeno postojanje. U tom pravcu ide i Zakon o lokalnoj samoupravi. Imamo gasne i naftne bušotine u ataru Mokrina i Mokrinčani moraju da imaju korist od toga. Hala će biti funkcionalna.  

U kojem stadijumu je izgradnja vizitorskog centra u rezervatu velike droplje?

Izgradnja je u toku i nadam se da će do juna vizitorski centar biti podignut. Obezbedili smo ukupno oko 4,2 miliona dinara iz pokrajinskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine i republičkog Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja. Republika i Pokrajina će finansirati i rad rendžerske službe. Glavni izvođač radova je preduzeće „Pemir“. Potrebno je izgraditi i tvrdi put do vizitorskog centra, jer se nalazi u srcu rezervata gde obitava ova retka ptičja vrsta. Da bi se sve okončalo, uredio teren i izgradio pomenuti put, neophodna su još oko dva miliona dinara.

Šta je sa revitalizacijom, takozvane, Obradovićeve bare, budućeg atraktivnog izletišta?

Iz pokrajinskog Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine obezbedili smo 3 miliona dinara, a 2,8 od republičkog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Duga zima je onemogućila nastavak poslova. Pare su na računu, a uplaćen je i avans izvođaču radova. Zbog obilja vode u bari, trebalo bi da sačekamo još izvesno vreme, kako bi buldožeri mogli da nastave iskopavanje. Potom će izletište biti uređeno bagerima, na mestu gde dubina vode treba da iznosi tri metra. Ima najava da bi od pokraijinskog Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine mogli da obezbedimo još tri miliona dinara, što bi bilo dovoljno za zemljane radove. Potrebno je i izbušiti nekoliko bunara za njeno punjenje svežom vodom.

Mokrin se profiliše kao mesto koje može da ponudi turističke usluge. Koji vam je krajnji cilj na ovom polju?

Jedan od najvažnijih zadataka je da se puno meštana uključi, neposredno ili posredno, u ruralni, odnosno seoski turizam. Mislim da smo sposobni da postignemo dobre rezultate, a sve što sada radimo može da bude i u funkciji turističke ponude. Drago mi je što su i drugi prepoznali Mokrin kao turističku destinaciju. Pre svega mislim na preduzeće „Terapanonika“, koje ulaže značajna sredstva u rekonstrukciju jedne stare „gazgačke“ kuće u Mokrinu, koja bi trebalo da postane objekat visokog turizma, kakvog nema u okolini. Krajnji cilj treba da bude zarada koju ostvaruju meštani. Imamo manifestacije, objekte, gradimo nove. Sve u svemu, imamo šansu i trebalo bi da je iskoristimo.

Počeli ste da gradite i rekonstruišete kišnu kanalizaciju, kao i projekat za fekalnu. Dokle ste stigli?

Od predviđenog plana realizovali smo 30 odsto u izgradnji i rekonstrukciji kišne kanalizacije. I sada kopamo i produbljujemo kanale, uz pomoć „Direkcije za izgradnju grada“, a lane smo bili uključeni i u projekat javnih radova. Od republičkog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu obezbedili smo dva miliona dinara, a 1,4 miliona od pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu. Novac je uložen u idejni projekat glavnog prečistača i mreže fekalne kanalizacije. Trenutno, završavamo glavni projekat za prečistač i neophodna su nam još dva miliona dinara. Nakon toga, moći ćemo da konkurišemo za sredstva kako bismo počeli da gradimo kanalizaciju u selu. Samo prečistač košta oko milion evra, a u izgradnju kanalizacije moraju da se uključe i meštani. Kanalizaciona mreža košta oko 2,5 miliona evra. To je veliki poduhvat i moramo razmišljati o realizaciji, jer ne možemo večno koristiti septičke jame.

Šta će biti sa rekonstrukcijom ulica? Koje su sledeće na redu i šta ste lane uradili?

Prošle godine okončana je kompletna rekonstrukcija ulice Đure Jakšića, veoma važne saobraćajnice. Povezali smo je sa delovima sela  Greda i Jaukovo, što znači da je sever Mokrina povezan sa putem za Iđoš. Uredili smo i deo ulice koja se zove „Nova“, kao i deo „Zlatne grede“, odnosno povezali je sa ulicom Đure Jakšića. Pripremamo se da rekonstruišemo deo ulice Toze Markovića i Milana Malenčića, što bi trebalo da bude okončano za mesec, mesec i po dana. Lane smo asfaltirali i ulicu Generala Drapšina, koja vodi na hipodrom kod „Bakarne ćuprije“. Navedeni poslovi koštaju najmanje 65 miliona dinara i to su ogromna sredstva. Sve je to urađeno preko „Direkcije za izgradnju grada“, sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja. Mislim da je realno da završimo ono što smo započeli i biću zadovoljan ako to uradimo tokom ove građevinske sezone.

Obavljate i funkciju potpredsednika Skupštine opštine Kikinda i opštinski ste odbornik. Da li ste, kao predsednik Mesne zajednice, u sukobu interesa i šta je za Vas prioritet?

Kao opštinski odbornik imam nadoknadu od 10 hiljada mesečno, dok za funkciju predsednika Mesne zajednice dobijam oko 14 hiljada dinara, uz dvomesečno kašnjenje. Do Nove godine imamo sam izvesnu prinadležnost za funkciju potpredsednika Skupštine opštine, što je od početka 2010. ukinuto. Nalazim se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, kao nezaposleno lice. Miruje mi radni staž, a zdravstveno osiguranje obezbeđujem preko pomenute službe. Počev od 2005. godine, tri puta sam nadležnim podnosio svoju imovinsku kartu. Ako Agencija za borbu protiv korupcije proceni da sam u sukobu interesa, u svakom slučaju opredeliću se za Mokrin. To mi je na prvom mestu. Znaju svi i toga se ne odričem ni za kakvu cenu. Neće biti nikakvog problema i ja sigurno neću biti taj koji će da krši zakon.