Skup gas i skupo daljinsko grejanje su faktori prinude u promeni odnosa ka potrošnji, pa tako i u traženju novih jeftinijih alternativnih rešenja. S druge strane, Kikinda ima ogromnih potencijala u biomasi, solarnoj energiji, imamo zavidan položaj na geotermalnoj mapi Vojvodine, zatim potencijal vetra i nedovoljno protežiran potencijal otpadnih materija. Primera radi, u Vojvodini obnovljivi izvori energije danas učestvujusa 0,3, a moguće učešće je čak 59 procenata. Ni naša sredine ne odstupa mnogo od ovih brojki, a to znači da imamo mnogo sirovine za jeftiniju energiju - kaže član Opštinskog veća Karolj Damjanov, odgovarajući na pitanje šta su prednosti i nedostaci kikindske opštine kada je reč o energiji.

Koliko je, po Vama, ovaj segment bitan u privrednoj strukturi?

Skoro da  nemamo proizvod na tržištu koji nije zavistan od energije. Svaka grana privrede je pod uticajem energetskih faktora i nije slučajno da nam Evropska unija nameće određena pravila ponašanja u gazdovanju energijom. Danas rasipanje energije jednog aktera, sutra može da ugrozi nekog drugog po pitanju energetske zavisnosti,  zagađenja životne sredine ili slično.

Na primer, za proizvodnju jedne vekne hleba, u Srbiji se troši preko 1,40 kilovata energije, dok recimo u Norveškoj za istu veknu hleba je potrebno manje od 1,04 kilovata. Pomnožite ovo sa brojem dana i brojem vekni i možete steći osećaj koliko to „viška“ energije imamo.

Sigurno da je još mnogo primera i na tome se mora raditi u bliskoj budućnosti. Napomenuću da je u Srbiji osnovana „Mreža za energetsku efikasnost“, pri kojoj možete proveriti koliko energije troše vaši konkurenti za isti proizvod. Ovakav „benchmarking“ je u svetu odavno dostupna alatka i od nedavno je to moguće i u Srbiji.

U poređenju sa evropskim zemljama mi smo neefikasniji za preko 40  procenata i kao država moramo da menjmo navike i odnos ka potrošnji energije.

Opštinsko veće je formirlo Savet za energetski menadžment i energetsku efikasnist. Šta će biti zadatak ovog opštinskog tela i koji su naredni koraci ka institucionalizaciji ove oblasti?

Savet će imati obavezu da uspostavi sistem energetskog menadžmenta i sistem energetske efikasnosti na posredan i neposredan način. Pored savetodavne, ovo telo će imati i koordinacionu i usmerivačku funkciju. Bitno je stvoriti mehanizme prikupljanja i obrade podataka, izrade energetskih bilanasa, energetskih revizija i audita, ali na kraju i energetskog plana razvoja opštine, kao i projekte i konkretne aktivnosti. Na taj način bi svi subjekti u našem gradu u određenom vremenskom intervalu bili osposobljeni za ovakve aktivnosti. Savet je formiran u decembru 2010, a početkom 2011. ćemo osnovati i Fond za energetsku efikasnost, koji bi trebao da podrži ovakve aktivnosti. Do sredine 2011. očekujem i predlog Energetskog plana razvoja Kikinde, kao i Akcioni plan koji će definisati potrebne aktivnosti da bi se planirano realizovalo.

Postoji mogućnost da u Kikindi Kinezi grade prvu solarnu elektranu u Srbiji. Koliko ta investicija ima izgleda?

Ukoliko se bude gradila solarna elektrana od strane kineskog CHD-a, siguran, sam da Kikinda ima najveće šanse, pre svega zahvaljujući svojim geografskim položajem i svojom elektroenergetskom infrastrukturom. Najveći broj sunčanih dana u toku godine, najmanje oblačnosti i ravničarsko zemljište nas dovodi u poziciju najozbiljnijeg kandidata. Ali ništa nije gotovo dok se ne dogodi, pa tako i u ovom slučaju. Ja sam optimista i u ovom projektu predvodim tim koji ima proaktivan stav u odnosu sa potencijalnim partnerom. Važno je da budemo i uporni i energični i nadam se dobrom ishodu.

Novi Dom učenika i studenata imaće solarni kolektor. Šta to znači za ovu ustanovu i njene buduće stanare, kakve su uštede?

Znači oko 40 procenata uštede energije. Konkretno, na mesečnom nivou između 300 i 400 hiljada dinara. To je zaista lep primer i nadam se da predstavlja i ohrabrenje za ostale potencijalne korisnike solarnih kolektora. Za sve ustanove gde postoji potreba za toplom potrošnom vodom, a to su bolnica, Gerontološki centar i slično, biće pripremljena projektna dokumentacija za ugradnju istih  ili sličnih sistema. Ovakva investicija se isplati za nepunu godinu i to je velika dobit za budžet korisnika, a u ovom slučaju za naš grad. Svakako je za resor koji vodim ovo prioritet i nadam se da ćemo uskoro videti pomenute ustanove sa ugrađenim sunčanim kolektorima.

U kikindskoj opštini ima termalnih izvora i bušotina. Kada bi trebalo da počne eksploatacija ovog energetskog izvora?

Očekujemo povoljnu odluku za eksploataciju geotermalnih izvora od strane vlasnika bušotina, a to je NIS. Prilikom prezentacije Geotermalnog atlasa Vojvodine u novembru 2010. bilo je reči o ovim resursima i nadam se vrlo brzo da ćemo imati povoljne uslove za korištenje, po uzoru na susedne zemlje. Ukoliko ovakva odluka bude brza, utoliko pre se može očekivati i njihovo korištenje. Ono što je važno da mi znamo tačno čime to Kikinda raspolaže i kolike su temperature, izdašnosti i hemijski sastavi kod sve četiri bušotine i to će nam pomoći da brzo napravimo studije i proračune za njihovo potencijalno korištenje.

Prirodni gas je sve skuplji, a mnoga domaćinstva ga troše kao glavni energent, šta je sa proizvodnjom energije iz biomase i kako vidite budućnost kada je reč o obnovljivim i čistijim energetskim izvorima.

Ovde vidim budžetske korisnike kao našu primarnu obavezu. I za njih pripremamo postavku sistema „gazdovanja“ energijom, ali i moguće alternative. Pokušaćemo sa pilot projektima u 2011.godini i to bi trebalo da nam bude odličan pokazatelj za dalje. Već za dva meseca ćemo, zajedno sa kolegama iz Novog Kneževca, aplicirati jednim zajedničkim projektom kod IPA fonda za prekograničnusaradnju sa Mađarskom. Moguće je da uradimo i prvi pilot projekat za jednu ustanovu koja bi ugradila sistem grejanja na pelete od biomase.

A što se tiče korisnika koji nisu na daljinskom sistemu grejanja, interesantna i privlačna će im biti predavanja i prezentacije konkretnih rešenja u korištenju biomase u domaćinstvima. Prva od prezentacija će biti početkom marta 2011. godine i  ciklus će trajati tokom cele naredne godine, a biće obuhvaćena rešenja sa biomasom,  zatim biogas postrojenjima, o toplotnim pumpama, o solarnim kolektorima i solarnim panelima, o efektima pri ugradnji izolacije, i još nekim temama iz ove oblasti.

Kakvi su izgledi da se poveća broj korisnika toplotne energije koju proizvodi „Toplana“?

Pre svega nam je cilj da sadašnji sistem proizvodnje i distribucije toplote dovedemo u što bolje stanje i da bude mnogo efikasnije nego danas. Nakon toga možemo planirati i proširenje.

Naravno, ukoliko se pojavi prilika i dobijemo povoljnu energiju na pojedinim lokacijama, pristupićemo traženju potencijalnog potrošača ili konzuma. Ako bude prilike da to proširenje bude dostupno i građanima, utoliko bolje. Međutim, izgradnja mreže je u ovim teškim vremenima mnogo skuplja investicija nego ranije.

Postoji li mogućnost da „Toplana“ koristi alternativni energent, imajući u vidu visoku cenu prirodnog gasa i prekid u isporuci koji smo imali pretprošle zime?

Radimo na pronalaženju najoptimalnijeg rešenja. U toku su analize pojedinih sistema i pristupa. U januaru 2011. ćemo pokrenuti izradu studije izvodljivosti, i tek nakon toga izabrati strateškog partnera i, naravno, najbolju ponudu. Znamo da ovakvi zahvati nisu jeftini i zato je potrebno vrlo pažljivo pristupiti donošenju odluka i, ukoliko je potrebno, konsultovati najbolje stručnjake iz okruženja.

Godinama se najavljuje mogućnostz ugradnje kalorimetara u stanove i zgrade koje koriste „Tpllaninu“ energiju. Kada je realno očekivati da će potrošači biti u prilici kako bi kontrolisali potrošnju?

U toku 2011. će biti predočen plan aktivnosti za sve potrošače. Ali ovo zahteva dosta predradnji i analiza i, naravno, pripremu  distributera za ovu aktivnost. Nadam se da ćemo uskoro predložiti model koji bi bio prihvatnjiv za naše korisnike daljinskog grejanja.

Pokušaćemo da konsultujemo što veći broj potrošača i tako sagledamo sve moguće probleme, kako u teoriji tako i u praksi.