Napredak i oporavak privrede kikindske opštine koja je posrtala dvadesetak godina ne može da  ide bržim tempom. Neophodan je duži vremenski rok imajući u vidu mnoge faktore i događaje u svetu poput svetske ekonomske krize, ratnih žarišta, pa i najnovijih dešavanja u Japanu i Libiji. Ovako u najkraćim crtama član Opštinskog veća zadužen za privredu i ekologiju Nenad Grbić vidi mogućnost da posrnula kikindksa privreda stane na noge i da se brojka od 17.000 ljudi u opštini koji imaju radno mesto poveća.

Kakvo je trenutno stanje u kikindskoj privredi, a kakvo je bilo kada ste imenovani na mesto člana Opštinskog veća?

Kada govorimo o trenutnom stanju u našoj privredi i o stanju kada sam došao na funkciju, mogu da kažem da se stanje nije, niti se se moglo bitnije promeniti za pet, šest meseci mog angažovanja. Onda, a i sada, situacija situacija u privredi prilično je teška. Velik je broj nezaposlenih. Standard je  nizak. Ne otvaraju se nova preduzeća, a pojedina idu u stečaj. Možemo govoriti o mom angažovanju i aktivnostima koje sam započeo u resorima za koje sam zadužen, a to su privreda i ekologija. Veoma su obimni i imaju širok spektar delovanja. Održao sam veći broj sastanaka sa Udruženjima preduzetnika i žena, Regionalnom privrednom komorom, obišao veći broj preduzeća i republičkih i pokrajinskih institucija. Posetio sam velik broj poslovnih foruma i sastanaka. Uradili smo poslovni vodič, radimo na evidentiranju braunfild investicija. Pokušavamo na različite načine da dođemo do potencijalnih investitora preko domaćih agencija, SIEPE, ali i neposrednim i ličnim kontaktima preko stranih ambasada, predstavništava, komora i udruženja, a sve u cilju poboljšanja ukupne situacije u našoj privredi. Nažalost, stanje u privredi je teško. Ako pričamo o periodu od pre dve ili tri decenije ne možemo da prenebregnemo činjenicu da je tada kikindska privreda zapošljavala i do 28.000 radnika.

Nazire li se oporavak, odnosno, napredak privrede u našoj opštini?

Uvek sam bio optimista, i verovao da rad i veliko angažovanje moraju dati rezultate. I u našoj opštini počinju da se dešavaju određene aktivnosti i nagoveštaji boljih dana. Pojavljuju se potencijalni investitori, određeni upiti po pitanju lokacija itd. Nadam se da će se uskoro pojaviti i prvi investitori sa konkretnim ponudama, i da će sa njima doći do otvaranja novih radnih mesta. Tako bi u našoj opštini počeo da se rešava najveći problem, a to je nezaposlenost. Uveren sam da se nazire oporavak privrede. Siguran sam da ćemo uskoro u Kikindi imati nekoliko novih preduzeća- investitora.

.

Na koji način lokalna samouprava pomaže privrednicima?

Lokalna samouprava uvek ima želju i nameru da pomaže privrednim društvima. Moramo znati da, nažalost, to ponekad nije moguće ako su njihovi određeni zahtevi van naših ingerencija. Mnogo puta dosad je urađeno i dokazano razumevanje lokalne samouprave kad su u pitanju razne dozvole, preporuke i posredovanja kod viših nadležnih institucija. Dešavalo se da su nekad problemi rešeni, a nekada, nažalost, nisu. Verujte da smo svaki put uložili maksimum da se problemi reše. Želim da naglasim da će mi, dok budem na ovoj funkciji, prioritet biti da budem u funkciji privrede, i da će lokalna samouprava uvek, kad je god to moguće, pomagati privrednicima. To shvatam kao osnovni zadatak lokalne samouprave, ali i svoj lični prioritet. Inače, pokušavamo na razne načine da animiramo preduzetnike, kao i mala i srednja preduzeća, organizovanjem određenih sastanaka, foruma sa različitim temama, predstavljanjem različitih fondova, mogućnosti za sigurnijim izvozom... Ovih dana pripremamo se za predstavljanje novog zakona u vezi sa uvođenjem HACCP-a, kako njegovo sprovođenje ne bi iznenadilo preduzetnike, i izložilo ih nepotrebnim rizicima od strane nadležnih institucija.

Koliko kikindska preduzeća  učestvuju u društvenom životu grada?

Učestvovanje u društvenom životu grada određuje sama firma, odnosno njen menadžment. Imamo velik broj preduzeća koji se ponašaju društveno odgovorno, ali imamo i manji broj firmi  koje ne pokazuju nikakav interes za sredinu u kojoj žive i posluju. Pozitivan primer društveno odgovorne firme u našem gradu svakako je „Banini“ na čelu sa gospodinom Radojkom Stanićem koji dugi niz godina  pomaže sport, kulturu, humanitarne akcije, ali i pojedince našeg grada. Drugi primer društveno odgovorne firme u našem gradu jeste „Angropromet“ i njegov vlasnik gospodin Rudolf Valter. On je zaista mnogo pomogao i imao uvek razumevanja za pomoć sugrađanima i Kikindi. Naravno da pozitivnih primera ima još, ali nam prostor i vreme ne dozvoljavaju da ih sve nabrojimo. Generalno posmatrajući, firme u Kikindi su uvek učestvovale u društvenom životu. Siguran sam da bi u tom pogledu i danas bile aktivnije da im to mogućnosti dozvoljavaju.

Kakva je ekološka karta naše opštine?

Ako govorimo o ekološkoj karti, pomenuću da je Kikinda verovatno najmanje pošumljen grad u Srbiji. Pošumljenost iznosi tek jedan odsto. Vojvođanski prosek je oko 6,5 odsto, dok je prosečna pošumljenost u Srbiji oko 30 procenata. U ovoj godini- godini pošumljavanja, imamo određene aktivnosti u vezi toga. Trenutno sprovodimo projekat „Zeleni Banat“., kojim je predviđeno pošumljavanje 45 hektara u Nakovu, Ruskom Selu, Mokrinu i Banatskom Velikom Selu.  U postupku je registracija Simićevog salaša kao izletišta. Na toj lokaciji zasađeno je 7.000 sadnica dvogodišnjeg hrasta, i 6.000 zasada topole. Verujem da će sugrađani prijatno biti iznenađeni s „umivenim i doteranim“ Simićevim salašem. Spremamo  se, takođe, i za uređenje Velikog parka, kao i zamenu drveća u strogom centru grada. Sredićemo i prilaze Kikindi. Ponašamo se odgovorno i kada je u pitanju kvalitet vazduha. Sprovodimo monitoring, korekton sarađujemo sa kikindskim Zavodom za javno zdravlje. U funkciji navedenih aktivnosti, pomoćemo toj instituciji da nabavi neophodnu opremu u iznosu od dva miliona dinara, da bi se aktivnosti u pogledu kontrole vazduha još više pospešile. Želimo da našim sugrađanima omogućimo da imaju uvid u kvalitet vazduha koji udišu. Svake godine saniramo veći broj divljih smetlišta, na šta trošimo značajan sredstva. U zavisnosti od veličine, uklanjanje divlje deponije košta i do milion ili dva dinara. Da nije neodgovornih sugrađana, taj novac utroši bi se za neke druge namene. Svake godine sprovodimo i mnoge druge aktivnosti vezane za lepši i uređeniji grad. Na kraju, želim da istaknem da čist grad iziskuje određena finansijska sredstva. U budžetskom fondu za zaštitu životne sredine rapolažemo skromnim sredstvima od oko 15 miliona dinara. Takvi fondovi su u drugim gradovima Srbije znatno veći. U Vrbasu je za zaštitu životne sredine opredeljeno 50 miliona, a u Lajkovcu čak 150 miliona dinara. Zato apelujem na građane kikindske opštine da vode računa i ponašaju se odgovorno prema životnom okruženju. Lokalna samouprava uložiće maksimum da imamo lep, čist i uređen grad kojim ćemo se svi ponositi.