Kao socijalno odgovorna vlast trudimo se da u ovom teškim vremenima pomažemo  svim kategorijama stanovništva - ljudima koji se hrane u Narodnoj kuhinji, penzionerima i invalida rada, štićenicima Centra za dnevni boravak osoba sa posebnim potrebama „Naša kuća“, bračnim parovima koji su dobili prinove, ali  đacima i studentima. Za socijalnu zaštitu iz budžeta opštine Kikinda samo u ovom  godini opredeljeno je 115 miliona dinara- kaže na početku intervujua pomoćnica predsednika opštine za obrazovalje i socijalnu zaštitu Gordana Bulatović. Ona podvlači da taj novac nije namenjen samo socijalno ugroženoj kategoriji stanovištva nego i ostalim osobama za poboljšanje kvaliteta života.

Sudeći prema rezultatima poslednjeg popisa, sve nas je manje. Preovlađuju staračka domaćinstva. Lokalna samouprava trudi se da se rode vrate. Kako?

Sem što smo ukinuli takse za sklapanje brakova, redovno poklanjamo bebi pakete parovima koji su postali roditelji. Od početka godine podelili smo 180 paketa. Ovim skromnim poklonima delimo radost sa  roditeljima, i dajemo i podstrek da proširuju porodice. Naročito nam je stalo da mladi bračni parovi postanu roditelji. Vremena su teška, ali  postoji samo jedno pravo vreme i pravi trenutak kada treba da se stvori porodica.  Kao majka troje dece, vrlo dobro znam koliko je teško podizati decu, ali istovremeno i beskrajno lepo. Prve izgovorene reči, prvi odlazak u vrtić i školu, nešto su što ispunjava svakog roditelja. Ova akcija nije u novčanom smislu velika za roditelje. Bebi paketi su simboličan i od srca znak pažnje. Da podsetim među retkim opštinama smo gde nema liste čekanja za boravak deteta u predškolskoj ustanovi, dakle za svu decu ima mesta što olakšava život i zaposlenim roditeljima i onima koji traže posao.

 

Predlog opštinske Komisije za populacionu politiku je da prav na roditeljski dodatak ubuduće neće ostvarivati samo majke za prvorođeno dete, nego i one koje na svet donesu dvojke, trojke ili četvorke. Da li ste predvideli i pomoć nezaposlenim majkama ?

Predlog komisije za populacinu politiku, ali  i lično moj, jeste, od naredne godine sve majke koje nisu zaposlene, dobijaju određeni mesečni iznos.Još ćemo razmotriti  koliko će to biti iznos i koliko ćemo moći para da za ovu namenu planiramo u budžetu za narednu godinu. Mi apelujemo da državne organe da donesu odluku da nadoknada za porodilje bude u iznosu od 100 posto zarade i da za to moraju da se sredstva obezbede iz budžeta.Majkama koje se porode, a nisu u radnom odnosu, obavezno se mora pomoći tokom prvih nekoliko meseci. Kao što je poznato, na predlog opštinske Komsije za populacionu politiku pravo na roditeljski dodatak ubuduće neće ostvarivati samo majke za prvorođeno dete, nego i  one koje na svet donesu blizance, trojke ili četvorke. Na ovaj način nastojimo da stimulišemo mlade bračne parove da postanu roditelji, i pomognemo im mimi onog što ih sleduje od države. Dosad je iznos od 15.000 dinara sledovao samo roditelje koji dobiju prvo dete. Situacija s belom kugom je alarmanta. To je potvrdio i nedavno sproveden popis.

Veliku brigu lokana samourava i nadležne istitucije posvećuju starim i usamljenim ljudima. Da li će tako biti i u narednom periodu?
 

Naravno. Popis je samo potvrdio ono  što smo znali.U našoj opštini sve je više staračkih domaćinstava i ljudi u godinama koji su usamljeni. Oni ne moraju biti socijalno ugroženi, ali je njima najpotrebnije da im neko otvori vrata, razgovara sa njima.Trudićemo se da im, uostalom kao i ranijih godina, obezbedimo bezbrižniju i mirniju starost. Tako smo nedavno potpisali ugovor sa beogradskom  kompanijom „Asistel“, o pružanju usluge  teleasistencije za 25 korisnika u naredne dve godine. Teleasistencija predstavlja uslugu organizovanja i pružanja pomoći preko telefonske linije, kao i  intervenisanja mobilne jedinice starim licima ili osobama sa invaliditetom koje žive same. Omogućuje im da 24 časa dnevno, 365 dana u godini, budu u kontaktu sa obučenim profesionalcima koji sami, ili aktivirajući dodatne resurse, mogu da obezbede brzu pomoć i daju adekvatan odgovor na njihove zahteve. Saradnja lokalne samouprave sa Centrom za socijalni rad i Gerontološkim centrom iz godine u godinu sve je bolja.Trudimo se da ispratimo sve novine iz oblasti Zakona o socijalnoj zaštiti i sve mogućnosti noje nam zakonske odredbe i novine dozvoljavaju. Zahvaljujući tome što rukovodstvo Gerontološkog centra reaguje brzo i i na vreme, možemo da se pohvalimo da ova ustanova izgleda potpuno drugačije od „ubogog doma“ kako su ga ljudi svojevremeno zvali. Danas su uslovi života i smeštaja neuporedivo bolji. Velika podrška lokalnoj samoupravi je i OO Crvenog krsta i aktivnosti volontera u projektu Briga o starima. Sada posećuju oko 80 starih ljudi a planiramo da im obezbedimo i dodatna sredstva za povećanje korisnika.

Veliki napori ulažu se da ne budemo grad gladnih. Vrlo brzo, povećaće se broj korisnika Narodne kuhinje. Recite nam nešto o tome.

Umesto 500 kuvanih obroka, od iduće godine svakodnevno će se u Narodnoj kuhinji pripremati 550 ručkova. Za isti broj povećaćemo i ditribuciju lanč paketa, pa će ih dobijati 450 osoba. To znači da će Narodna kuhinja hraniti 1.000 ljudi. Na ovaj način biće rešena lista čekanja koja trenutno postoji. Korisnici će uskoro dobiti takozvane „ručkonoše“.  Od donacije NIS-a kupljeno je 500 posuda za hranu. U toku je i postupak preseljenja Narodne kuhinje iz motela „Šumica“ u  stari Dom  učenika i  studenata „Nikola Vojvodić“. Uslovi za pripremu kuvanih obroka u tom objektu biće neuporedivo bolji.

Da li se kao pravi potez pokazala odluka lokalne samouprave da obezbedi đacima besplatan autobuski prevoz do škola ?

Apsolutno. Ta povlastiva odnosi se na đake koji iz okolnih sela putuju u Kikindu, ali i učenike koji se školuju u nekoj  od susednih opština. Ovim potezom hteli smo prvenstveno da deci sa sela pružimo iste uslove za školovanje kao što ih imaju njihovi vršnjaci u gradu. Roditelji kažu da je to velika pomoć za njihove kućne budžete. Za naše studente obezbedili smo povlastice kako bi jeftinije putovali do Beograda, Novog sada ili Subotice.
Kao lokalna samouprava posebno  insistiramo da se sve usluge socijalne zaštite obavljaju uz odobrenje Centra za socijalni rad,  da svi podaci o korisnicima svih usluga budu isključivo u Centru, i da  samo preko te institucije ostvaruju usluge koje se finansiraju iz budžeta. Na ovaj način želimo da uvedemo red, i da obezbedimo da što veći broj građana i građanki dobije potrebnu pomoć.