Najvažnija stvar koju je učinila nova garnitura na vlasti mislim da je istančan sluh prema građanima i njihovim inicijativama i to treba da bude i dalje trend. Mi smo tu dok građani kikindske opštine budu mislili da možemo pomoći, onda kada se drugačije opredele ostavićemo prostor, ali mnogo čistiji od onoga koji smo zatekli, drugima... – poručuje zamenik predsednika opštine Miloš Latinović.

Nakon višemesečnih upornih pokušaja da se vlast u Kikindi prekomponuje, na lokalnoj političkoj sceni prilike su se stabilizovale. Kako se to odrazilo na vas ?

Očito je predizborna samouverenost i arogancija neke političke aktere u našem gradu dovela u problem, jer je njihovo visoko stranačko pozicioniranje ostalo bez opravdanja i pokrića na lokalu, pa su zahvaljujući novoj većini na republičkom nivou, pokušali da sopstvene greške i nerad prebace na ljude u Kikindi.

To je jednostavan recept, ali nije delotvoran. Sve nas biraju žitelji opštine Kikinda i ti ljudi vrlo dobro znaju karakteristike i vrednosti lokalnih političara. NJih ne fascinira, čak mislim da ih razočarava, naša pozicija u Beogradu. Nebitno im je da li mi poznajemo ili smo bliski sa nekim od politickih lidera, njima je jasno da se politika jednog grada kroji u njemu. To je bio stav Opštinskog odbora Socijalističke partije Srbije u Kikindi, i ovakvo opredeljenje podržano je od viših partijskih organa u Novom Sadu i Beogradu.

Socijalistička partija Srbije u Kikindi ostvarila je vrlo dobar izborni rezultat, ali je odmah, ako smem da tako kažem, kažnjena nelojalnošću koalicionih partnera. Ta nedoslednost mogla nas je koštati političkih pozicija koje smo ostvarili zahvaljujući podršci ali i doslednosti u sprovođenju političkih principa naše stranke. Promena vlasti podrazumevala je saradnju sa onim koji su nas već jednom izigrali. Školu smo skupo platili, pa nije red da i ponavljamo razred. Na to smo upozorili inicijatore, ali smo ipak dali saglasnost za promenu. Posle toga su se dogodile određeni procesi (pretnje, prijave, politička trgovina) koji nikome nisu doneli korist, a Kikindu su izbacili u vrh liste negativnih političkih događaja. To je bespotrebno, jer Kikinda, mada nije grad, nije ni palanka. Ako neko misli suprotno, samo zato sto se usrećio u Beogradu i tamo pije kafu sa šefom i planira promenu vlasti onda silno greši. Lično se nisam puno uzbuđivao, jer su moji stavovi bili podržani od Izvršnog odbora SPSa u Kikindi i od organa u Pokrajini i Republici.

U sadašnjem političkom odnosu snaga, može li Kikinda da računa na podjednaku finansijsku pomoć države i pokrajinske administracije ? Možda i neku konretnu investiciju ?

Verujem da može, ali iskustvo govori da je republički dinar stizao redovno, ali nikada više od onoga sto je predviđeno. U određenoj meri to je i logično jer je više korisnika. Vojvodini bi mi trebalo da budemo važni, jer smo opština koja je u krizi, a objektivno ima potencijal pogotovo u kontekstu evropskih perspektiva Srbije, koje vidim da ni nova vlast u republici, bez obzira na teškoće, ne dovodi u pitanje.

Nismo pored najvažnijih saobraćajnih komunikacija, pa izvesno ne možemo da računamo na iole značajnijeg investitora. Na čemu onda graditi strategiju? Da li je to možda turizam?

Na usluge svakako. Vreme velikih sistema je iza nas. Fabrike koje danas otvaraju ne podrazumevaju veliki broj radnika, nego automatizaciju, stručni kadar i specijalizaciju... Turizam takođe traži stručnost, sposobnost angažnam, ali otvara prostor i za pojedinca koji nema zadovoljavajuću stručnu spremu ili se moze prekvalifikacijom prilagoditi zahtevima privredne grane.
S druge strane tu su, bar kada je reč o Kikindi, ulaganja minimalna, jer imamo sve za dolazak školskih ekskurzija, kampove za mlade, sportske sadržaje... Već naredne godine u Kikindi će biti nekoliko značajnih manifestacija. Bićemo, kako sam obavešten, domaćini kadetskog i juniorskog prvenstva Balkana u stonom tenisu, a čekamo odgovore za još nekoliko takmičenja. Naravno, ne sme se na tome ostati, jer sve napreduje, a gosti su sve zahtevniji.

Koliko smo u ovom trenutku daleko od muzeja “Tera”, i mogućnosti da prostor nekadašnje kasarne konačno počne da se koristi u kulturne i ekonomske svrhe ?

Mislim da nikada nismo bili bliže realizaciji te ideje. Slobodan Kojić, idejni tvorac Simpozijuma Terra, jedan je od najzaslužnijih za inicijativu da se uđe u posed i kupi prostor kasarne. NJegova energija je neverovatna, kao i posvećenost poslu i gradu u kojem živi i to je za respekt. Nastojanje i želja da reši pitanje muzeja, a da pri tome sačuva i jedan arhitektonski spomenik – Manjež, dovela nas je u situaciju da sada raspolažemo atraktivnim prostorom koji je moguće osposobiti za razne namene....no, administracija traži svoje, pa će taj prostor postepeno dobijati konture, ali ono što je meni kao nekome ko je zadužen za kulturu važno je da će Muzej Terra biti prvi koji će otvoriti vrata prostora koju je do nedavno bio terra inkognita.

Može li da se nakon skoro dvadeset godina tavorenja nikad do kraja dovršena zgrada za TV studio u centru Kikinde adaptira u multifunkcionalni prostor, i nakon dugo vremena ponovo dobijemo boskop ?

To je definitivna stvar i u budžetu Direkcije za izgradnju grada za narednu godinu opredeljena su sredstva tako da će zgrada koja je svojevremeno građena i predviđena za televizijski studio dobiti drugu namenu. Iskreno verujem da je to dobro opredeljenje, jer ćemo konačno dobiti prostor u kojem će moći da se održavaju koncerti, predavanja, specifične predstave, ali i da prikazujemo filmove.

Moram reći da veoma uvažavam, ne samo zato što je broj potpisa respektabilan, nego i zbog toga sto su građanske inicijative dragocene, želju da se u Kikindi ponovo gledaju filmovi na velikom platnu.

To je jedno od mojih neostvarenih obećanja. Nisam siguran da bioskop u Kikindi može da radi rentabilno u kontinuitetu, ali je naš zadatak da stvorimo uslove da se film može emitovati. Zbog toga verujem da je multifunkcionalna sala pravo rešenje. Ono što je dobro, to je činjenica da je inicijativa građana i naša pozitivna reakcija u pravcu istog cilja već privukla određene ljude i institucije koji žele da se uključe, pomognu ili pronađu svoj interes.

Vaša ocena rada lokalnih medija. Hoće li i kako, iduće godine ponovo moći da računaju na finansijsku potporu lokalne samouprave ?

Mediji su slika društva. U siromašnom društvu, u devastiranoj sredini kakva je Srbija, pa tako i naš grad, i mediji su na prosjačkom štapu i potpuno uništeni. U Srbiji se nikada nije vodilo računa o medijima, osim da se oni stave pod jaram kontrole.
I to je učinjeno, na najrigidniji način, bez obzira koja je osoba ili partija bila na vlasti. Poslednje što je napravljeno je bio udar na lokalne medije, restriktivnim tretmanom frekvencije, i centralizovanom procenom koliko koji grad treba da ima medija, umesto da su pojačavani kriterijumi za kvalitetan rad, pa ko ih ispuni i isplati mu se da radi, neka emituje program.

Privatizacija medija je još više unesrećila medije, tako da sada imamo jednu opštu kakofoniju, pogotovo na nacionalnom nivou. U lokalu je pravo čudo da imamo ovoliko medija, te s obzirom na ekonomsko stanje u opštini dobro je da uopšte rade. Iz takve vizure jasno je da je rad medija ograničen finansijama, pa je logično što je program siromašan, a kadrovska stuktura neadekvatna, mada imamo odlične fakultete na kojima se školuju novinari. Zbog svega toga teško mi je da dam ocenu rada kikindskih medija, jer su radili koliko mogu i koliko znaju.

Na samom smo kraju 2012. godine. Vaša ocena godine na izmaku ? Kako na privrednom i ekonomskom planu vidite iduće godine kikindsku opštinu ?

Prethodna garnitura vlasti opredelila se da održi sistem rada u kriznom periodu i to je uspela. Nisam tim zadovoljan, ali naprosto nije se moglo drugačije, jer je bilo toliko novca i prostora. Opredeljenje je bilo da se održi sve što smo zatekli, i plaća sve što funkcioniše, bez obzira da li je to zakonska obaveza, opštinsko opredeljenje ili volja građana. i tako je bilo. Mogli smo se odreći pomoći sportskim kolektivima, delu kulture, socijali, udruženjima, mesnim zajednicama, mogli smo graditi zgrade, hale, popločavati ulice ali šta će nam kada u njima nema ko da stanuje, da igra fudbal, vozi bicikl...

Danas je sadašnjost važnija i od prošlosti i od budućnosti. I to je, na žalost, evropski trend. Nigde toliko bede nisam video koliko u Evropi, ali ni toliko sjaja. Taj kontrast kvari sliku naše civilizacije. Tako je i kod nas. Verujem ipak da je “održavanje vatre” završeno i da smo sada obavezni da napravimo korak napred. Intencija je na zapošljavanju. To je imperativ. Nagoveštaja ima, pa stoga verujem da, ako ubrzamo sopstvene aktivnosti vrlo brzo nešto možemo uraditi. Neće to biti epohalna rešenja, ali boljitak mora da se oseti već sredinom naredne godine.