Neizbežna tema nedavnog razgovora sa zvaničnicima Ministarstva kulture bio je muzej, kao imperativ imperativa razvoja „Tere“. Prvi koraci u pogledu adaptacije manježa nekadašnje kasarne „Servo Mihalj“ u muzej „Tera“ već su načinjeni.

Krov je saniran. Raspisan je tender za horizontalnu izolaciju zidova. Izvesno je da će ove jeseni muzej biti otvoren. Naš plan jeste da uradimo samo minimum minimuma, dakle samo ono što je najneophodnije kako zgrada ne bi propadala. Za rekonstrukciju objekta biće potrebno 10 miliona dinara. Sačekaćemo evropske fondove kako bi muzej dobio konačan oblik. Nemam nikavu dilemu da će Kikindi doneti benefit na umetničkom, ali i ekonomskom pogledu.

Sa otvaranjem muzeja „Tera“ mi ćemo se pridružiti grupi elitnih gradova. Nakon toga će uslediti otvaranje koledža. Opšte je poznato da kapital ide u kulturne sredine - kaže Slobodan Kojić, direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“.

Nama je važno da u saradnji sa lokalnim elektronskim i štampanim medijima promovišemo raspoložive potencijale naše opštine .Imamo vrlo ozbiljne potencijale za razvoj celokupnog severnog Banata. U tom smislu je vrlo važno da lokalna samouprava sa njima radi na promociji energije i ideja, i da zajednički damo dobar impuls Vladi Republike Srbije koja nam stoji na raspolaganju.

Sa druge strane, svi mediji su u lošoj finansijskoj situaciji. Naša pomoć im sigurno puno znači.

Zgrada biblioteke „Jovan Popović“ zaista zahteva ozbiljnu rekonstrukciju. Pokušavala sam pre dva meseca da sa zvaničnicima Ministarstva kulture upriličim u Kikindi zajednički sastanak kako bi se i oni uverili u kakvom je stanju. Nadam se da će se nakon izbora steći uslovi da taj problem bude rešen. Obratili smo im se tokom decembra i povodom adaptacije manježa nekadašnje kasarne „Servo Mihalj“ u muzej „Tera“. Nama je cilj da taj projekat bude realizovan - kaže Stanislava Hrnjak, članica Opštinskog veća za obrazovanje, kulturu i informisanje.

Preuzevši ovu funkciju, zatekla sam ogromne dugove za energente, lekove i sanitetski materijal. Imamo obaveze i prema Opštoj bolnici. Ukupna dugovanja Doma zdravlja iznose oko 22 miliona dinara. Sem ovog, evidentan je problem sa voznim parkom. Vozila su u lošem stanju.

Iz opštinskog budžeta ove godine možemo da računamo na oko 7,5 miliona dinara. Više od polovine tih sredstva, utrošićemo na kupovinu novog sanitetskog vozila. Za nesmetan rad bi nam trebala najmanje dva vozila, ali i novi aparati.

Najurgentnija je kupovina pet EKG aparata i defibrilatora. Postoji i oprema koja je nabavljena pre nekoliko godina, ali se još uvek ne koristi. Radi se o ortopan rendgen aparatu koje prethodno rukovodstvo nije stavilo u operativnu upotrebu, niti predvidelo da neko ode na edukaciju. Zbog toga roditelji decu moraju da vode u Novi Sad ili Beograd - kaže dr Biljana Marković, v.d. direktora Doma zdravlja.

Bio je pravi izazov doći ponovo u Radio Kikindu. Ja sam svoju karijeru započeo u ovoj medijskoj kući. Prošlo je više od deset godina kako sam prestao da radim ovde. Prešao sam na televiziju. Bili su to neki novi poslovi i izazovi. Sada se ukazala prilika da se vratim i stečeno znanje primenim ovde, da pokušamo napravimo nešto novo i bolje.

Nova programska šema je bila neophodna, jer je postojeća zastarela. Imamo već neke povratne informacije od naših slušaoca. Oni mogu da nam se jave SMS porukama, mejlom i preko Fejsa. Za sada idemo u dobrom pravcu, poruka je sve više.

Od novih sadržaja imamo emisiju o sportu, i o zdravim stilovima života. U pripremi je emisija o običnim ljudima sa neobičnim životnim pričama. U planu je i emisija o kulturi.Sem novijih računara i novog predajnika, sva oprema na radiju je tu od osnivanja- 1991. godine. Neophodna je njena zamena novom. Potrebno je osvežiti i softver, jer je tu došlo do najvećeg napretka-kaže Siniša Boškov, v.d. direktora JP „Informativni centar Kikinda“.

Na osnovu preseka stanja i finansijskog izveštaja za period januar-oktobar 2013. godine, uočeno je da je preduzeće u velikim problemima. U tom periodu je napravljen gubitak od 6,8 miliona dinara. Dugovanja prema dobavljačima iznose 7,5 miliona, a potraživanja oko 4,5 miliona dinara. Sadašnje stanje nije pomereno na bolje.

Sa aktuelnom situacijom u preduzeću, upoznao sam Pavla Markova, predsednika opštine koji je izrazio maksimalno razumevanje za probleme u JP „Gradsko zelenilo i pijaca“. Razmotrili smo mogućnosti rešavanja problema i plan rada u 2014. godini. Odlučili smo da zatvorimo tri cvećare jer su proizvele gubitak od 1,5 miliona dinara. Grejne instalacije u tri staklenika osposobili smo za rad, a sledeće nedelje očekujemo da i četvrti staklenik bude u funkciji.

Saradnja sa NIS-Naftagaom biće proširena. Očekujemo da će nam biti povereno održavanje zelenih površina ove kompanije i u severnom Banatu, a možda i u Bačkoj - kaže Jovan Galić, v.d. direktora JP „Gradsko zelenilo i pijaca“.