Volela bih da Kulturni centar postane otvoren prema svim građanima Kikinde, a naročito mladima. Ta otvorenost treba da se ogleda u pristupačnosti programa za sve građane, ali i da podrazumeva mogućnost da oni predlažu ono što bi voleli da se organizuje i dešava u Kulturnom centru.

Finansijsko stanje Kulturnog centra nije dobro. Mislim da je slična situacija i u ostalim javnim ustanovama i preduzećima. Što se tiče radnog mesta Srđana Tešina, svakako će se doći do rešenja koje će zadovoljiti obe strane. Novine u programskom sadržaju ove ustanove mogu se očekivati. To je ono na čemu urednici i ja zdušno radimo.

Možete očekivati sadržajniji program Kulturnog centra u 2014. godini. Želimo da ovde veći broj mladih ljudi provodi svoje vreme. Mislim da će sadržina programa i aktivnosti Kulturnog centra biti okrenuta osnovcima i srednjoškolcima-kaže Danijela Mandić, v.d. direktorka Kulturnog centra Kikinda.

Hladnjača za animalni otpad je drugi projekat u Javnoj agenciji za poljoprivredu i malu privredu posle prihvatilišta za pse i mačke. Sredstva za izgradnju tog objekta od oko 18 hiljada evra, obezbedila je Evropska unija.

Izgradnja hladnjače za animalni otpad počela je prošle godine, uz naše učešće od 25 odsto. Grubi radovi su okončani, a oni unutar hladnjače završiće se u narednih desetak dana. Preostala je izgradnja pristupnih puteva, postavljanje dez barijere i kolske vage. Sredstva za tu namenu opredeljena su ovogodišnjim budžetom ove agencije. Očekujemo da će hladnjača za animalni otpad biti u funkciji tokom druge polovine ove godine.

Nastojaćemo da tokom 2014. godine realizujemo još neke projekte prekogranične saradnje. Nadam se da su građani naše, ali i još nekoliko vojvođanskih opština, zadovoljni radom Zoohigijeničarske službe koja posluje pri ovoj agenciji- kaže Jovan Romakov, v.d. direktora Javne agencije za poljoprivredu i malu privredu.

Promenili smo način razmišljanja i pokrenuli promene političkog sistema. Sve ono što je u prethodnom periodu bilo neracionalno i unazadilo ovaj grad, sada više nije na snazi. Ušli smo u bolne promene kao niko dosad. Aktivno radimo na stvaranju atmosfere i preduslova da one investitore sa kojima trenutno pregovaramo, na kraju i dovedemo u Kikindu. Nadam se da će Kikinda iduće godine dobiti status grada. Kikindu u 2014. godini vidim kao mesto u kome ćemo svi zajedno morati daleko više da dajemo. Naredne godine Kikinda treba da napravi veliki zaokret.

Biće to godina tokom koje će se postaviti temelji nove budućnosti ovog grada, ali i period da vratimo deo onog sjaja koji je Kikinda imala u nekim davnim vremenima- kaže Pavle Markov, predsednik opštine Kikinda.

Naredne godine JP „Direkcija za izgradnju grada“ raspolagaće sa 542 miliona dinara, a jedna od kapitalnih investicija u 2014. jeste završetak koridora od mosta na Tisi kod Ade do Kikinde.

Prema dosadašnjim ugovorima, imamo obavezu od oko 8, 4 miliona dinara, i to je nešto što moramo da ispoštujemo. Od ostalih planiranih investicija najveća je Agroindustrijska zona. Opredeljena su inicijalna sredstva od 20 miliona dinara. Ovaj za Kikindu važan projekat, sufinansiraće pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja, uz eventualna ulaganja nekih republičkih organa. Među značajnije stavke za investicije izdvajam održavanje puteva, izgradnju kanalizacije i vodovodne mreže . Nadamo se da budžet neće ostati na ovom nivou.

Još dok sam bila načelnica finansija, borila sam se protiv toga da direktori javnih preduzeća imaju veće zarade od predsednika opštine. Smatram da je njegova odgovornost za upravljanje gradom mnogo veća od svih nas pojedinačno. Zato sam i uvažila apel predsednika opštine o smanjenju zarada- kaže Danica Santovac, v.d. direktorka JP „Direkcija za izgradnju grada“.

Naša prvenstvena delatnost je usavršavanje prosvetnih radnika u oblasti obrazovanja. Pokušavamo da već tri godine unapredimo nastavu kreiranjem njihovih potreba kroz rad Aktiva nastavnika.

Ove godine održana su 152 akreditovana seminara. U našoj ustanovi realizovali smo 65 seminara, a preostalih 87 u regionu. Ovogodišnjim seminarima prisustvovalo je oko 9.000 učesnika, bezmalo četiri puta više nego u godini kada je Centar za stručno usavršavanje počeo da radi. Nedavno se oko stotinak prosvetnih radnika obučilo u našoj ustanovi za pisanje projekata. Na taj način im se pruža prilika da apliciraju prema određenim fondovima u našoj zemlji i inostranstvu. Predviđena je identična obuka i za zaposlene u javnim preduzećima. Naredne godine planiramo da proširimo lepezu naših usluga - kaže Dejan Karanović, v. d. direktora Centra za stručno usavršavanje.