Četrdeset dana koliko sam na ovoj funkciji, bilo je dovoljno da se upoznam sa situacijom u Sportskom centru „Jezero“, za koji mogu da kažem da je deo mog života. Dugi niz godina ovde sam proveo lepe trenutke kao sportista i sportski radnik. Već nekoliko godina se intenzivno priča o detaljnoj rekonstrukciji olimpijskog bazena, koja bi koštala oko 30 miliona dinara. Ovog trenutka ta sredstva ne mogu da se obezbede, ali smo u dogovoru sa lokalnom samoupravom, odvojili za narednu godinu oko 3,5 miliona dinara. Taj novac biće dovoljan da se bazen osposobi za letnju kupališnu sezonu. Kapacitet našeg hostela biće proširen za još 12 ležajeva. Pripremamo zanimljive rekreativne projekte za sugrađanke i trudnice. Zadovoljan sam što zaposleni shvataju da ne smemo da se oslonimo isključivo na budžetska sredstva, već prihodujemo svojim radom- kaže Branislav Šorak, v.d. direktora Sportskog centra „Jezero“.

„Toplana“ za preuzet gas duguje JP „Srbijagas“ oko 253 miliona dinara, od čega su 50 miliona kamate. Dugovanja mogu da ugroze poslovanje našeg preduzeća, ali se nadamo da se to neće desiti. Očekujemo da ćemo u toku sledeće godine uspeti da saniramo dug, zajedno sa još sedamnaest toplana iz Udruženja toplana Srbije kojima je gas osnovni energent. „Toplana“ od svojih korisnika potražuje 97 miliona dinara, ali verovatno neće uspeti da naplati celokupan iznos zato što neka preduzeća više ne postoje. Fizička lica duguju 26 miliona dinara, a pravni sektor oko 25 miliona. Na ime tužbi potražujemo oko 38,7 miliona dinara, a još 5, 6 miliona za dimnjačarske usluge. Evidentno je da su naša potraživanja za oko 150 miliona dinara manja u odnosu na obaveze prema JP „Srbijagas“. To je zbilja velik problem. Do kraja grejne sezone cena kvadratnog metra daljinskog grejanja neće se menjati, a iduće godine biće rekonstruisan vrelovod u ulici Braće Tatić - kaže Miroslav Čičulić, v. d. direktora JP „Toplana“.

Lokalna akademska mreža je projekat integracije studenata u javni život naše opštine. U osnovi projekta je baza studenata sa svim podacima o njihovim studijama, interesovanjima, usavršavanjima... Upis studenata u ovu bazu je na dobrovoljnoj osnovi, a podaci su zaštićeni. Iz godine u godinu iz vidokruga lokalne zajednice nestane deo najambicioznije omladine. Nakon završenih studija, oni česti i ostaju u tim sredinama da bi pronašli posao. Često i rade poslove za koje se nisu školovali. Ovim projektom pokušavamo da animiramo studente kako bi razmišljali o povratku u naš grad. Šestog decembra održaće se sastanak studenata sa predsednikom opštine. Studenti će imati jedinstvenu priliku da iznesu svoje probleme tokom i nakon studija. Na tom sastanku pokrenućemo inicijativu za osnivanje Saveza studenata opštine Kikinda. On će biti veza između studenata i lokalne samouprave. Najveći problem mladih je nezaposlenost. Zato ćemo naredne godine pokrenuti Centar za radno angažovanje mladih- kaže Ninoslav Čujić, koordinator Lokalne akademske mreže.

Za mene ova funkcija predstavlja veliki lični i profesionalni izazov, ali i veliku odgovornost. Uveren sam da ću opravdati ukazano poverenje. Težište razvoja privrede u lokalu treba da predstavljaju mala i srednja preduzeća. NJihovo uspešno funkcionisanje predstavlja prioritetni zadatak aktuelne vlasti. Veliku pomoć očekujemo od nadležnih pokrajinskih i republičkih institucija. Stranim i domaćim investitorima potrebno je da se pruži pomoć u pribavljanju potrebne dokumentacije . Treba im dati informacije o slobodnim grinfild i braundfild lokacijama, kao i o izgradnji i olakšicama za investiranje. Zaštita životne sredine zahtevan je i trajan zadatak. Primarni zadaci biće kontatno praćenje životne sredine, rešavanje problema pijaće vode, povećanje šumskog i komunalnog zelenila, sanacija divljih deponija... Verujem da će naš grad mnogo bolje funkcionisati u svim segmentima, a u privrednom biti izuzetno privlačan investitorima -kaže Miodrag Bulajić, član OV za mala i srednja preduzeća i zaštitu životne sredine.

Prethodnih desetak dana nije bilo sasvim dovoljno da se detaljno upoznam sa situacijom u „Autoprevozu“, ali u grubim crtama jeste da sagledam poslovanje ovog javnog preduzeća,osnivačke akte, pravilnik o radnim mestima i kolektivni ugovor o radu. Dosadašnje težište poslovanja „Autoprevoza“ bilo je usmereno ka osnivaču-opštini Kikinda. Previše finansijskog efekta očekivalo se samo od transfera sredstava iz budžeta. Gubitak linija koje su donosile siguran prihod , ali i klijenata poput NIS Naftagasa i MSK, sigurno se veoma odrazio na poslovanje „Autoprevoza“ koji sada ima 196 zaposlenih. Privatne firme ove veličine imaju stotinak radnika, ali i drugačije ugovore koji se odnose na remont i čišćenja vozila. Pokušaćemo da taj problem rešimo obezbeđivanjem sredstava za stimulativne otpremnine, dok će deo zaposlenih otići u penziju. Ukoliko i u naredne četiri godine „Autoprevoz“ ostane javno preduzeće, ima smisla da pričamo o obnovi voznog parka. Do kraja godine nećemo povući nikakve radikalne rezove. Izvesno je otvaranje nekih novih linija za koje građani potvrde da su im neophodne- kaže Miroslav Kresoja,v.d. direktora JP „Autoprevoz“.