Izuzetno smo zadovoljni kako je protekla kupališna sezona. Vreme nas je poslužilo. Voda je bila bezbedna, čista i odgovarajuće temperature. Tokom dva najvrelija vikenda, na bazenima u Kikindi je zabeležena rekordna posećenost - oko 2.000 kupača. Na bazenima u Banatskom Velikom Selu tih dana se rashlađivalo između 800 i 900 kupača.

Rekonstrukcija olimpijskog bazena je neophodna. Od izgradnje bazen nikada nije detaljno rekonstruksisan , a otada je prošlo mnogo godina. Mi se nadamo da bi radovi mogli da započnu već u septembru. Sportski centar „Jezero“ dobio je mini ambulantu i konferans salu. Planiramo da izgradimo trim stazu, stari semafor u hali zamenimo novim, ali i da napravimo trenažnu salu. Taj objekat nalaziće se iza sportske dvorane. Na taj način biće izdvodljivo da u istom terminu trenira više sportskih klubova. Sredstva za izgradnju trenažne sale pokušaćemo da obezbedimo od pokrajinskih i republičkih organa- kaže Goran Ristić, direktor Sportskog centra „Jezero“.

Lokalnom strategijom socijalnog stanovanja definisano je da se smanji razdor između potreba i mogućnosti porodica da kupe stan na tržištu kao što je naše. Lokalna samouprava je ispunila sve svoje obaveze u vezi sa izgradnjom socijalnih stanova u ulici Pere Segedinca, gde je planirana izgradnja 60 stanova. Mi smo obezbedili lokaciju, dok izgradnju finansira Evropska banka za obnovu i razvoj. Četrdeset stanova davaće se u zakup, a preostali biti ponuđeni na neprofitnu prodaju. Lokacije sa kojima smo konkurisali mogu da budu i promenjene. Sigurno je da ćemo u narednom periodu konkurisati za izgradnju još ovakvih stanova koje će finansirati Evropska banka za obnovu i razvoj. Mislim da je to i neka budućnost izgradnje stanova, koji će biti u vlasništvu lokalne samouprave i države. Završetak izgradnje Bloka D u Mikronaselju nije naš osnovni zadatak, jer smo tek sad sa državom potpisali ugovor o prenosu nekih prava . Sigurno je da taj objekat zaslužuje više pažnje, ali mi do ove godine nismo ni bili nadležni-kaže, pored ostalog, Milorad Mandić, direktor Opštinske stambene agencije.

Delom zbog zakonskih propisa, vezanih za porez na zarade, ali i drugih objektivnih razloga, poput smanjena rudne rente, budžet JP „ Direkcija za izgradnju grada“ smanjen je za sto miliona dinara. Ove godine neće se rekonstruisati mosta od Iđoša prema Mokrinu. Izostaće rekonstrukcija pijace, ali i adapacija bazena SC „Jezero“. Najveća ovogodišnja investicija je izgradnja fekalne kanalizacije u slivu Teremija koja iznosi 42 miliona dinara. Sledeće godine će,najverovatnije, kanalizaciju dobiti stanovnici dela Bašaidskog druma, ulice Šumice i Karlovačkog druma . Za te poslove neophodno nam je oko 55 miliona dinara.

Seoskim mesnim zajednicama ove godine je opredeljeno 40 milina dinara. Sredstvima Direkcije finansirali smo radove u zdravstvenim ustanovama. Što se nas tiče, sve škole spremno će dočekati početak nove školske godine-kaže Olivera Kantar, v.d. direktorka JP „Direkcija za izgradnju grada“.

Predstojeća grejna sezona ne dovodi se u pitanje, iako imamo značajna dugovanja prema JP „Srbijagas“. Imamo tu nesreću da smo 2010. godine, sa njima potpisali ugovor na osnovu kojeg smo sa tarifnog prešli na kvalifikacionog kupca gasa. Rezultat toga je nekih 85 miliona dinara razlike u ceni, koju praktično nismo ukalkulisali u cene koje smo naplaćivali građanstvu. Od 270 miliona dinara, koliko trenutno dugujemo JP „Srbijagas“, realan iznos je do 140 miliona. Da bismo rešili ovu situaciju, najverovatnije ćemo se opredeliti za reorganizaciju firme, odnosno predstečajni postupak. Suština je da sa JP „Srbijagas“ postignemo dogovor o izmirenju našeg duga na duže staze. Sve ovo činimo jer nameravamo da ubuduće, gas ne bude naš osnovni energent. Želimo da do niže cene grejanja dođemo tako što ćemo koristiti obnovljive izvore energije, poput biomase ili geotermalnih voda- kaže Bela Šamu, direktor JP „Toplana“.

Veoma je značajno što možemo da koristimo resurse „Rasadnika“. Za ulepšavanje našeg grada godišnje se potroši između 15.000 i 20.000 biljaka. Na ovaj način pruža nam se prilika da mi organizujemo proizvodnju, a novac ostane u Kikindi. Na 128 hektara zemljišta „Rasadnika“, nastavićemo proizvodnju pšenice i soje. Slamu ćemo koristiti za zagrevanje naših plastenika i ostalih prostorija, a u perspektivi i Doma učenika i studenata. Planiramo nova zapošljavanje. Hoćemo da otvorimo novu radnu jedinicu „Rasadnik“, ali i kupimo dodatnu mehanizaciju. Očekujemo svakog dana da i zvanično na upotrebu bude predata pijaca u Mikronaselju. Adaptacija gradske pijace mogla bi da počne sledeće godine. Stručnjaci sa kojima sam razgovarao ocenjuju da takav projekat može da se realizuje za šest do osam meseci. Nadam se da ćemo ove godine prikupiti svu potrebnu dokumentaciju, a iduće započeti izgradnju. Kikinda zaslužuje modernu pijacu-kaže Miloš Šibul, direktor JP „Gradsko zelenilo i pijaca“.