Ovo kulturno-umetničko društvo ima 190 članova, ali još nekoliko stotina koji nisu aktivni. U „Eđšegu“ postoje folklorna i glumačka sekdžija, dok dve izrađuju rukotvorine.

Uz uobičajene aktivnosti, ove jeseni očekuje nas obeležavanje tridesetogodišnje saradnje sa mađarskim gradom Galgaheviz. Ugostićemo ih tokom „Dana ludaje“. Uslovi za rad našeg društva nisu najsjajniji. Reflektore, drugu opremu, ali i instalaciju bi trebalo da zanovimo. Neki radovi na zgradi „Eđšega“ su započeti, ali to nije dovoljno. Funkciju predsednika KUD-a „Eđšeg“ preduzeo sam pre osam meseci. Nemam ambicija da se na ovoj poziciji dugo zadržim. Nadam se ću u finansijom pogledu konsolidovati situaciju. Mnogo mi je bitnije da unapredim međuljudske odnose -kaže, između ostalog, predsednik KUD-a „Eđšeg“ Robert Tapai.
 

Otvaranjem muzeja „Tera“, Kikinda će se pridružiti grupi elitnih gradova u oblasti kulture. Decenijama govorim kako je opšte poznata stvar da kapital ide tamo gde je kultura. Niko mi neće verovati, a teško da i ja mogu sebi, da će muzej ove jeseni biti otvoren. Realnije je da će biti otvoren iduće jeseni.

Koledž „Tera“ je usko povezan sa muzejom. Stvari moraju da se odvijaju logičnim redosledom. U muzeju će turisti i studenti moći da vide najveću zbirku velikih savremenih terakota na svetu. Studentima će biti omogućemo da doktoriraju na temu velikih terakota, i to na pedeset metara od jedinstvenog muzeja. Nema razloga da menjamo koncept simpozijuma skulpure u terakoti „Tera“ koji je ustanovljen pre više od 30 godina- kaže, pored ostalog direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ Slobodan Kojić.

Što se tiče uloge našeg pozorišta u organizaciji 63. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, moram biti zadovoljan. Mi smo pozorište koje je determinisano i prostorom i ljudstvom. Mislim da smo festival dobro organizovali. Ne znam šta treba još da uradimo da bi publika u većem broju dolazila. Nijedne večeri nismo imali punu salu.

Zatekla nas je odluka resornog ministarstva da finansijski ne podrži ovaj festival. Ne znam iz kojih razloga nisu prihvatili da budu sufinansijeri. Podršku festivalu sa po milion dinara, pružili su Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Opština Kikinda. Iduću pozorišnu sezonu kikindski teatar dočekaće sa istom glumačkom postavom. Početkom juna gostovaćemo u Banja Luci i Bihaću, a tokom druge polovine godine u Kopru i Novoj Gorici-kaže, između ostalog, direktor Narodnog pozorišta Brane Marjanović.

Istorijski arhiv nalazi se u zgradi Kurije koju delimo sa Narodnim muzejom. Naša osnovna delatnost jeste zaštita i čuvanje arhivske građe opština Kikinda, Čoka i Novi Kneževac. Poput svih ustanova kulture i Istoriski arhiv kuburi sa manjkom prostora. Opština Kikinda izašla nam je u susret i dala na korišćenje magacin bivše Zemljoradničke zadruge „Kikinda“ u ulici Čanadska. Od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu dobili smo 500 hiljada dinara. Taj novac iskorišćen je za delimičnu rekonstrukciju krova, ali je za potpunu adaptaciju neophodno još sredstava. Za posao digitalizacije i mikrofilmovanja vredne arhivske građe, lokalna samouprava opredelila nam je milion dinara. Diigitalizovaće se zapisnici Velikokikindskog privilegovanog distrikta. Tekstovi će potom biti prevedeni, jer su uglavnom na latinskom i nemačkom jeziku-kaže, između ostalog, direktor Istorijskog arhiva Milan Srdić.

Zgrada u kojoj je smešten Kulturni centar Kikinda građena je krajem 19. veka, i namenu je menjala mnogo puta. Ono što se od institucije ovog tipa očekuje u 21. veku, svakako nije ono što zgrada nudi.

Ako se ne krene sa sanacijom krova, fasade i podruma ovom objektu ne predviđa se svetla budućnost. Odlukom Opštinskog veća, dodeljene su nam prostorije koje se fizički nastavljaju na zgradu Kulturnog centra. Te prostorije smo našim sredstvima obnovili i okrečili. Rad ove ustanove prepoznatljiv je po impozantnoj izdavačkoj delatnosti i brojnim radionicama. Već petnaest godina objavljujemo književni časopis „Severni bunker“. Tim povodom priređena je knjiga „Bunker“, u kojoj čitaoce očekuju najbolje objavljene priče od 1999. godine do danas-kaže, pored ostalog, Srđan V. Tešin, direktor Kulturnog centra Kikinda.