Skup gas i skupo daljinsko grejanje su faktori prinude u promeni odnosa ka potrošnji, pa tako i u traženju novih jeftinijih alternativnih rešenja. S druge strane, Kikinda ima ogromnih potencijala u biomasi, solarnoj energiji, imamo zavidan položaj na geotermalnoj mapi Vojvodine, zatim potencijal vetra i nedovoljno protežiran potencijal otpadnih materija. Primera radi, u Vojvodini obnovljivi izvori energije danas učestvujusa 0,3, a moguće učešće je čak 59 procenata. Ni naša sredine ne odstupa mnogo od ovih brojki, a to znači da imamo mnogo sirovine za jeftiniju energiju - kaže član Opštinskog veća Karolj Damjanov, odgovarajući na pitanje šta su prednosti i nedostaci kikindske opštine kada je reč o energiji.

 

Koliko je, po Vama, ovaj segment bitan u privrednoj strukturi?

Skoro da  nemamo proizvod na tržištu koji nije zavistan od energije. Svaka grana privrede je pod uticajem energetskih faktora i nije slučajno da nam Evropska unija nameće određena pravila ponašanja u gazdovanju energijom. Danas rasipanje energije jednog aktera, sutra može da ugrozi nekog drugog po pitanju energetske zavisnosti,  zagađenja životne sredine ili slično.

Na primer, za proizvodnju jedne vekne hleba, u Srbiji se troši preko 1,40 kilovata energije, dok recimo u Norveškoj za istu veknu hleba je potrebno manje od 1,04 kilovata. Pomnožite ovo sa brojem dana i brojem vekni i možete steći osećaj koliko to „viška“ energije imamo.

Sigurno da je još mnogo primera i na tome se mora raditi u bliskoj budućnosti. Napomenuću da je u Srbiji osnovana „Mreža za energetsku efikasnost“, pri kojoj možete proveriti koliko energije troše vaši konkurenti za isti proizvod. Ovakav „benchmarking“ je u svetu odavno dostupna alatka i od nedavno je to moguće i u Srbiji.

U poređenju sa evropskim zemljama mi smo neefikasniji za preko 40  procenata i kao država moramo da menjmo navike i odnos ka potrošnji energije.

Prihodi i rashodi Javnog preduzeća „Direkcija za izgradnju grada“ u suštini su prema rečima direktorice Edite Divković  povećani, pre svega kada su u pitanju  ostali prihodi. Ove građevinske sezone  bilo je puno manjih radova, veoma  važnih, bez kojih grad i sela u kikindskoj opštini ne bi bili onakvi kakvi jesu.
 
Za školske i zdravstvene objekte i ustanove kulture utrošeno je 10 miliona dinara.

Nakon prošlogodišnjih radova na rekonstrukciji krova Narodne biblioteke „Jovan Popović“, uradićemo sanaci ju unutrašnjosti zgrade, kao i pristupnu rampu za lica sa posebnim potrebama što bi trebalo da bude okončano do polovine novembra.
Postavljena je stolarija na prozorima hrama „Svetog Kozme i Damjana“. Ostalo je da se urade ulazna vrata, a nadamo se da će to biti učinjeno tokom narednog meseca.
Na zgradama škola i zdvavstvenim objektima urađeno je dosta popravki tokom čitave godine.. U Osnovnoj školi „Sveti Sava“ rekonstruisana je fiskulturna sala, a posao je vredan oko 600.000 dinara. U „Žarku Zrenjaninu“ sanirani su pojedini školski kabineti i deo krova na školskoj zgradi za čega je utrošeno 700.000 dinara. Na opravku u školi „Đura Jakšić“ otišlo je oko 300.000 dinara. Na zgradi muzičke škole „Slobodan Malbaški“ urađeni su radovi vredni 260.000 dinara dok su u Tehničkoj školi urađeni  sanitarni čvorovi i gromobran što je koštalo oko 200.000 dinara.
Oko milion dinara utrošeno je na radove u Sportskom centru „Jezero“.
Takođe, na „Terinom“ pomoćnom objektu predviđenom za odlaganje eksponata u toku je sanacija krova. Ovo  su veoma značajni radovi  za korisnike ustanova ali i za lokalnu samoupravu jer se ulaže u održavanje objakata namenjenih kulturi i obrazovanju na čije se održavanje svake godine troše  značajna novčana sredstva.


U dogovoru sa lokalnom samoupravom, ovo javno preduzeće namenilo je po 100.000 dinara za sve srednje i osnovne škole u opštini, kao i za pojedine objekte Predškoleke ustanove „Dragoljub Udicki“. Ova sredstava iskorištena su za pripremu objekata za početak ove školske godine.

Odlukom Ministarstva prosvete, Kikinda je u septembru prošle godine dobila mogućnost da osnuje Regionalni centar za stručno usavršavanje zaposlenih u prosveti. To je, inače, jedini centar ove vrste u Vojvodini.

U međuvremenu, postignut je dogovor o ulaganju ukupno 132.000 evra, od čega dve trećine obezbeđuje Švajcarska agencija za rekonstrukciju i saradnju, a jednu trećinu lokjalna samouprava.

U aprilu je počela rekonstrukcija zgrade budućeg regionalnog centra, odnosno sedišta gde je bilo Javno stambeno preduzeće, u Nemanjinoj 23. Direktor Regionalnog centra za stručno usavršavanje zaposlenih u prosveti Dobrivoj Martonoši kaže da rekonstrukcija teče predviđenim tokom i da bi poslovi trebalo da budu okončani pre početka nove školske godine.

- Nakon javnog tendera, rekonstrukcija zgrade poverena je kikindskom preduzeću „Zlatna greda“, koje je nosilac posla. Početak je kasnio oko mesec dana i rekonstrukcija je počela u prvoj polovini aprila. Po mojoj procerni, radovi dobro napreduju. Gradilište su obilazili i predstavnici Švajcarske agencije za rekonstrukciju i saradnju, koji su, takođe, zadovoljni dinamikom poslova. Osim u Kikindi, u Srbiji se osnivaju još četiri ovakva centara, a izgradnja našeg je najdalje odmakla i očekujemo da ćemo je prvi okončati i početi delatnost.

 

Šta je predviđeno planom kada su u pitanju građevinski radovi, kakve zahvate vršite na zgradi?

Ruše se pregradni zidovi i spajaju kancelarije u veće prostorije, odnosno buduće učionice u kojima će se odvijati nastava za prosvetne radnike. Unutrašnji radovi su u toku, odnosno mnogi su već privedeni kraju. Trebalo bi još da budu postavljeni podovi, kao i mokri čvorovi. U toku je krečenje fasade, a uskoro bi trebalo da počne i nanošenje konačne boje u unutrašnjosti zgrade. Poslovi su ukalkulisani blizu cifre od 132.000 evra. Očekujemo da građevinski radovi budu okončani polovinom jula, najkasnije do 1. avgusta.

Goran Dumitrov, poznat pod nadimkom „Data“, aktuelni je predsednik Mesne zajednice „Mokrin“. Izabran je neposredno, tajnim glasanjem, na izborima održanim oktobra 2008. godine. Meštani Mokrina poklonili su mu poverenje i u prethodnom mandatu, od 2005. do 2008. godine. Odbornik je u Skupštini opštine Kikinda, gde obavlja funkciju potpredsednika Skupštine, a predsednik je Saveta za budžet i finansije, kao jednog od skupštinskih tela.

U, kako svi kažu, teškoj finansijskoj situaciji, uspeli ste lane da obezbedite preko 100 miliona dinara za Mokrin. Kako Vam je to pošlo za rukom?

Para ima i mogu da se nađu, ali je neophodno mnogo rada i upornosti. Pratim razne konkurse na sajtovima republičkih i pokrajinskih organa, a učestvujemo i na međunarodnim konkursima gde se dele novci za valjane i dobre projekte. Od 2005. godine učestvovao sam na mnogim kursevima i seminarima i imam mnogo sertifikata koji svedoče o tome. Mesnu zajednicu to nije koštalo ništa, iskoristio sam poznanstva kako bi savladao što više seminara. Pišemo projekte, neophodne za učešće na konkursima. U tome mi mnogo pomažu profesor informatike Emil Hofgezang i sekretarica u Mesnoj zajednici u Mokrinu, Dragica Krstekanić-Kecić. Imam računar pun konkursa i projekata. Pratimo gde se dele novci i onda pišemo projekte i apliciramo prema fondovima. Otprilike, na četiri konkursa gde učestvujemo, odobre nam pare za jedan. U pitanju su sredstva od 100.000 dinara, pa na dalje, do milionskih iznosa. Naravno, sve to treba papirološli pokriti, opravdati svaki utrošeni dinar, sprovesti javne nabavke. Uz pomoć malog tima u Mesnoj zajednici, učestvovali smo lane na 40-ak konkursa. To je veliki rad i nema ništa bez toga. Sada se na taj način obezbeđuju sredstva. Uglavnom, obraćao sam se pokrajinskim i republičkim institucijama i međunarodnim organizacijama, republičkim ministarstvima i pokrajinskim sekretarijatima.

Prošle godine, glumci Narodnog pozorišta u Kikindi izveli su 88 predstava, odnosno 65 u Kikindi i 23 na gostovanju, kojima je prisustvovalo oko 13.600 gledalaca. Lane je premijerno izvedena „Karolina Nojber“, u režiji Nenada Gvozdenovića. U koprodukciji sa „Novim novosadskim teatrom“,  ansambl Narodnog prozorišta postavio je na scenu i „Putujuće pozorište Šopalović“, takođe u Gvozdenovićevoj režiji, okupivši preko 20 glumaca iz Kikinde, Novog Sada, Beograda i Zrenjanina. Treća premijera bila je „Ženidba i udadba“ Jovana Sterije Popovića, u režiji Filipa Grinvalda. Bila je to 300. postavka ove teatarske kuće u Kikindi. Na scenu je postavljen i dečji pozorišni komad „Slavuj i kineski car“, u režiji Miodraga Dinulovića. Lanjska godina završena je omažom „Pa izvol`te u pozorište“, sastavljenim od delova više pozorišnih ostvarenja koja je odabrao Radoslav-Zlatan Dorić. Tom predstavom, Narodno pozorište je 11. decembra 2009. godine obeležilo ulazak u 60. sezonu. Osnovano je 1950. godine, a 1992. prešlo je u profesionalni status.

Ansambl Narodnog pozorišta bio je nekoliko dana na turneji u Sloveniji i Hrvatskoj. Šta ste tamo prikazali, kojim povodom i kako ste se proveli?

Naše gostovanje bilo je podstaknuto pozivom „Slovenskog ljudskog gledališča“ u Celju, da 14. marta našom predstavom „Ti ludi tenori“ zatvorimo tamošnji festival komedije. Dan kasnije smo nastupili  pred koparskom publikom, a 16. marta smo prvi put igrali i u Vinkovcima u Hrvatskoj, u Gradskom kazalištu „Joza Ivakić“. Ovo  gostovanje može da bude i početak saradnje našeg i vinkovačkog teatra. Na mini turneji su nas odlično prihvatili. U Celju je na kraju predstave bilo pet biseva, u Kopru smo se četiri puta poklonili  publici, koja nas je aplauzom gromko pozdravljala. Slično je bilo i u Vinkovcima, gde nas je videlo 220 ljubitelja teatra. U Kopru nas je posmatralo 120 posetilaca, a u Celju 250.