Iz opštinskog budžeta za sportske klubove kikindske opštine namenjeno je ove godine 20 miliona dinara. Članica Opštinskog veća za sport Gordana Trnić kaže da su sredstva znatno smanjena u odnosu na lanjsku godinu, međutim situacija je takva da se nije moglo izdvojiti više, uprkos volji i želji.

- Odlučili smo da opštinskim budžetom finansiramo 27 sportskih klubova, od oko 60 registrovanih u kikindkoj opštini. Naravno da nismo mogli da obuhvatimo sve. To se, pretpostavljam, nikada nije ni desilo. Neke sportske asocijacije nisu stekle uslove da budu na opštinskom budžetu. Morali smo da smanjimo sredstva iz opštinske kase, namenjena sportu. To za sport nije dobro, ali ne možemo da bežimo od realnosti i pokušali smo da na najbolji način raspodelimo ono što nam je pripalo - kaže Trnićeva.

Koji su bili kriterijumi prilikom određivanja visine sredstava?

Rukovodili smo se kriterijumima preuzetim iz Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport. Glavni su: status na nacionalnom i međunarodnom planu, tradicija sporta u gradu, odnosno opštini, rang takmičenja, postignuti rezultati u protekloj takmičarskoj sezoni, broj takmičarskih ekipa u redovnom sistemu takmičenja, kao i broj angažovanih stručnjaka sa adekvatnim obrazovanjem. Naravno, ove kriterijume, preporučene iz Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, morali smo da prilagodimo specifičnostima kikindske opštine.

- Otkad Opštinsko veće funkcioniše u ovom sastavu, neke stvari smo pokrenuli sa „mrtve tačke“ i tu sam veoma zadovoljan. Kada je u pitanju moj resor, značajan deo posla poveren je Javnoj agenciji za poljoprivredu i malu privredu i tu smo načinili prve korake u rešavanju problema pasa i mačaka lutalica. Načinili smo projekat kojim možemo da nastupimo prema republičkim, odnosno pokrajinskim fondovima. Radili smo na izdavanju državnog zemljišta u zakup, podizali nove šume i stvarali vetrozaštitne pojaseve. Uspostavili dobru saradnju sa Udruženjem preduzetnika, privukli sredstva za uređenje atarskih puteva i rekonstrukciju kanala u opštinskom ataru - kaže Krejić, odgovarajući na pitanje koliko je zadovoljan radom Opštinskog veća u protekloj godini, kada je u pitanju resor koji mu je poveren.

Podizanje industrijske zone je jedno od prioritetnih pitanja u kikindskoj opštini. Šta ste predvideli za ovu godinu?

Po meni, najbolje rešenje je da glavna industrijska zona bude na izlazu iz Kikinde, kod raskrsnice puteva za Novi Sad i Beograd, odnosno Novo Miloševo i Bašaid. Tu se i nalaze neke od najvažnijih fabrika u Kikindi, poput Livnice, „Toze Markovića“, „Metanolsko-sirćetni kompleks“, a u blizini je i pristanište na kanalu „Dunav-Tisa-Dunav“. Tamo su najbolji uslovi za pravu industrijsku zonu kakva nam je potrebna. Opterećavajuća okolnost je što opština, odnosno država, nema zemljište na tom potesu, nego je u privatnm vlasništvu. To, međutim, ne bi trebalo da bude nepremostivo, gledajući na iskustva u Rumuniji, pre svega u Temišvaru. Oni koji žele da investiraju, otkupili su zemljište i uradili ono što su naumili. Na kraju, opština u ime države može da vlasnicima zemljišta ponudi njegovu zamenu. Treba da definišemo prostor koji smo namenili za ove potrebe i da obezbedimo lokacijske dozvole i druga neophodna dokumenta. Sa predstavnicima pirotske opštine, sa kojom nastupamo zajedno kako bi Kikinda i Pirot dobili status grada, bilo je dosta razgovora na temu industrijske i bescarinske zone i iskoristićemo njihova pozitivna iskustva. Uskoro bi trebalo da zakažemo sastanak sa većim privrednicima u Kikindi kako bi razgovarali sa njima o tome.

Zamenik predsednika Opštine Miloš Latinović, koji je u Opštinskom veću zadužen i za resor kulture i medija, kaže je da je opštinsko rukovodstvo, kada je odlučilo da krene u akciju da gradski samodoprionos bude produžen i u pet narednih godina,  dobilo veliki broj sugestija i predloga, koji su sa uvažavanjem sagledani i u značajnoj meri prihvaćeni. Predlozi će se naći u materijalu kojim će izaći pred građane, kako bi se izjasnili o njegovom nastavku. Ideja o ponovnom uvođenju gradskog samodoprinosa, pošto aktuelni ističe krajem godine, nije dnevnopolitička, nego ona koja bi trebalo da u narednih pet godina odredi  puteve kojim će grad ići. To nije način za prikupljanje političkih poena, nego odnos nas, građana, prema nama samim - kaže Latinović.

Zbog čega je gradski samodoprinos neophodan?

Ideja o njegovom produženju potekla je od članova Opštinskog veća, zbog procene da bi se na taj način moglo obezbediti još sredstva za infrastrukturu, za kanalizacionu, ali i za vodovodnu mrežu, kako nam je sugerisano, za finansiranje udruženja građana. Možda je pogrešno interpretirano da će naredni opštinski budžet biti restriktivan i manji. To ne mora da se dogodi. Plan je da se u 2010. godini krene sa budžetom koji je projektovan na bazi prihoda u opštinsku kasu u ovoj godini. Vrlo je verovatno da dogodine prihodi budu i veći, pre svega zbog nove ekološke takse na bazi korišćenja prirodnih resursa u opštini, što je regulisano zakonom i ako transferi prema opštini od strane Republike i Pokrajine budu na prošlogodišnjem nivou. Naša procena je da se obezbedimo i da dogodine radimo rebalans na višak ostvarenih para, a ne, kao sada, da opštinsku kasu smanjujemo. Čak i da se ništa od navedenog ne dogodi, novim samodoprinosom obezbeđujemo nesmetano funkcionisanje brojnih udruženja građana, sportskih klubova, u kulturi i drugim delatnostima.

Član Opštinskog veća za zdravstvo i omladinu i v.d. dužnosti direktora Opšte bolnice u osnivanju, dr Dušan Kolarović, kaže da su nadležni u kikindskoj opštini spremno dočekali proglašenje epidemije novog gripa, tipa A  H1 N1 i da nema razloga za paniku jer nema velikog broja obolelih. Klinička slika kod zaraženih veoma je  blaga i ogromna većina će bez gotovo ikakvih komplikacija ozdraviti.

Formiran je štab na nivou Severnobanatskog okruga, odnosno Komisija za praćenje i preduzimanje mera povodom novog gripa. Takva komisija formirna je i na nivou opštine Kikinda, formiran je i Opštinski krizni štab. Preduzimamo zakonom i za tu nameru propisane mere, pratimo situaciju na terenu o broju obolelih. Načinjeni su akcioni planovi u svim javnim preduzećima i većim firmama, školama, vrtićima i drugim većim ustanovama, kako će raditi u slučaju da zbog bolesti veći broj zaposlenih odsustvuje sa posla. I da dođe do toga, nećemo biti zatečeni. Osnovne službe snabdevanja i komunalnih delatnosti funkcionisaće. Grad i sela neće biti paralisani. U okrugu i opštini pratimo situaciju, sarađujemo i razmenjujemo informacije. Pokrenuli smo rad, takozvanog, kol centra, da bi rasteretili dispanzere i zdravstvene ambulante.

Koliko je Opšta bolnica u osnivanju, na čijem ste čelu, spremna za rad u novim uslovima?

Svojim kadrom, smeštajnim kapacitetom i tehničkom opremljenošću, spremni smo u potpunosti. Možemo da lečimo čak i eventualne pacijente sa najtežom kliničkom slikom, kada je potreban aspirator. Na Infektivnom odeljenju imamo dva infektologa. Osposobili smo u ovom delu 14 kreveta, a po potrebi možemo da ih imamo i više. Iznad Dečjeg odeljenja opremili smo osam soba sa ukupno 24 kreveta u slučaju potrebe. Na jednom mestu, ako zatreba, možemo da smestimo, dakle, preko 40 pacijenata. Na svakom odeljenju izdvojena je po jedna soba u kojoj mogu biti smešteni pacijenti sa tog odeljenja, ako se posumnja da su oboleli od novog gripa. Na Intenzivnoj nezi imamo prostoriju u kojoj je, zsad, jedan aspitaror, kojem, a u slučaju potrebe, može biti dodat još jedan. Od Ministarstva zdravlja dobili smo 1.000 kapsula antivirusnog leka „tamiflua“, 10.000 maski. Posete bolsenicima nismo ukinululi, ali smo ograničili. Posete su svakog dana, od 15 do 16 sati, ali jedan posetilac može da dođe jednom pacijentu. Time želimo da izbegnemo preveliku gužvu koja u ovoj situaciji nije poželjna. Na taj način smanjujemo mogućnost širenja virusa.

- Generalno, nisam zadovoljan onim što je učinjeno za godinu dana na planu investiciionih poduhvata, od kada je nova koalicija preuzela vlast u opštini. Rebalansom budžeta, „Direkciji za izgradnju grada“ sredstva su dodatno umanjena, još više su skresane investicije. Sa druge strane, uključili smo se u rešavanje nekih geostrateških poduhvata, poput izgradnje puta Iđoš-Ada, međunarodnog praničnoh putnog prelaza kod Nakova, rekonstrukcije magistralne saobraćajnice Kikinda-Bašaid, i tako dalje. Pokrenuli smo mnoge značajne stvari. Smatram da će budžet za narednu godinu biti povoljniji za investicije i ubeđen sam da ćemo početi i okončati mnoge infrastrukturne poduhvate - kaže Branislav Čolak.

Opozicija prigovara da niste ispunili obećanja i da je kikindska opština malo dobila od Republike i Pokrajine.

- To je relativno. Ono što smo dobili, za nekog je malo, a nekom veoma mnogo. Nisam od onih koji kukaju i „vade“ se na krizu. Međutim, vreme u kojem radimo veoma je teško. Kriza nije samo u Kikindi, Vojvodini i u Srbiji, nego je globalnog karaktera. Sve je umanjeno, pa i sredstva  pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, iz kojeg najviše zahvatamo. Među prvim smo opštinama u Pokrajini, kada su u pitanju sredstva iz ovog fonda. Nadležni u Fondu za kapitalna ulaganja predvideli su finansiranje i sufinansiranje 62 programa i projekta u našoj opštini, što iznosi oko 1,87 milijardi dinara. Opozicija takođe postavlja pitanje ko dobija posao, koliko je plaćeno i tako dalje. Moram da kažem da mi jedino odlučujemo šta će se graditi u ovom gradu i opštini. Konkurišemo, i to nam bude, ili ne bude odobreno. Ako naš predlog bude prihvaćen, Fond je taj koji raspisuje tender. Sredstva iz Fonda uplaćuju se  direktno na račune izvođača radova, po potpisivanju  ugovora o asignaciji. Generalno, u tom domenu naš upliv je veoma mali. Eto, odobrena je kapitalna investicija, put Iđoš-Ada, od 450 miliona dinara. Inače, sa kracima prema Padeju i Čoki, košta ukupno oko 700 miliona dinara. Deo puta od pružnog prelaza prema Bašaidu, do raskrsnice za pristanište, dužine 2,2 kilometra, košta 65 miliona dinara. Oko 15 miliona košta investicija u OŠ „Sveti Sava“. Tu je Dom učenika i studenata za čije je uređenje dvorišta, kao poslednji poduhvat,  predviđeno 12 miliona, sportska hala u Mokrinu košta 100 milkiona dinara. Za kanalizaciju u gradu dobili smo 35 miliona. Za sanaciju kanala na „Galadu“ odobreno je 80 miliona dinara. Rekonstrukcija ulica u kikindskoj opštini, što je predviđeno za ovu godinu, košta 139 miliona dinara. To su samo najveći investicioni poduhvati, da ne pominjem one manje koje finansiraju Pokrajina i Republika. To, u svakom slučaju, nisu male pare.