Na pitanje kako se snašao u novom okružnju i koliko je zadovoljan radom Opštinskog veća, Kabok kaže da je naišao na razumevanje kada je u pitanju saradnja među članovima ovog opštinskog tela. "Smanjenjem članova sa devet na pet, povećan je obim posla i moramo da pomažemo jedan drugom, kada je to potrebno, bez obzira da li je u direktnoj vezi sa našim resorima, ili nije. Mislim da je naš rad veoma temeljan i ozbiljan. Situaciija u kojoj se nalaztimo tera nas da krajnje ozbiljno i odgovorno pristupamo poslu".

Bilo je i onih koji su smatrali da ste u sukobu interesa, imajući u vidu da ste predsednik Mesne zajednice u Ruskom Selu.

Pre nego što sam stupio na ovu dužnost, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu su nam potvrdili da sukoba interesa nema. Takav odgovor je, možda, bio i motiv da prihvatim ovu funkciju. Mislim da nije mali zadatak biti predsednik mesne zajednice i član Opštinskog veća. Sada manje vremena provodim u Ruskom Selu. U svakodnevnom sam kontaktu sa sekretarom Mesne zajednice i mojim saradnicima. Obišli smo većinu sela, kako bi se još bolje upoznali i saznali šta su osnovni prioriteti i problemi. Nakon toga, mislim da ćemo obići bivše gradske mesne zajednice, ili barem civilni sektor na teritoriji koje su pokrivale, odnosno tamošnja udruženja građana, upravo iz razloga da se bolje upoznamo i prepoznamo potrebe i odredimo način kako da ih zadovoljimo. Mislim da je ovo dobar put, kako da brže i efikasnije definišemo problematiku. Zbog ovakvog delovanja, kritikuju nas naši prethodnici, koji ovo što mi činimo, gotovo da nikada nisu radili, ili su veoma retko činili. Gotovo svakodnevno smo u kontaktu sa predstavnicima seoskih mesnih zajednica. Na dobrom putu smo da rešimo najbitnije probleme i prestaje razlika građana prvog i drugog reda, koja je bila ranije prisutna.

Imenovani ste na ovu funkciju sredinom juna, kada je Ilija Vojinović izabran za predsednika Opštine. Smatrate li da Opštinsko veće u novom sastavu funkcioniše u skladu sa Vašim očekivanjima?

Na početku, želim da naglasim da sam ovu funkciju prihvatio isključivo zarad interesa i programa SPS-a.

Od kolega iz starog sastava čujem da Opštinsko veće sada bolje funksioniše, nego prethodno, devetočlano. Usredsredimo se na svoje obaveze i poslove i donosimo odluke. Naravno, ponekad nisam zadovoljan, ako dođem u poziciju da budem preglasan. Uglavnom, oko najvažnijih stvari se dogovorimo onako kako je najbolje i, generalno gledano, mislim da Opštinsko veće dobro funkcioniše.

Za predsednika Opštine Kikinda Vojinović je izabran na sednici Skupštine opštine  17. juna ove godine. Preko 10 godina bio na različitim funkcijama u lokalnoj samoupravi. Od 1996. do 1999. bio je predsednik Izvršnog odbora SO, kada su ingerencije opštinske "vlade" bile mnogo šire, nego sadašnjeg Opštinskog veća. Od 1999. do 2004. bio je direktor Javnog komunalnog preduzeća "6. oktobar". Pre izabora za predsednika Opštine, obavljao je funkciju v.d. direktora Javnog preduzeća "Autoprevoz". Početkom 90-ih bio je direktor Tehničke škole u Kikindi.

Na pitanje da li je znao kakva je situacija u SO Kikinda i gradu i šta ga čeka nakon izbora na ovu funkciju, kaže da je pretpostavljao na šta će da naiđe.

- Gledajući "sa strane", činilo se da je lakše i da su problemi jednostavniji i lakši za rešavanje. Znao sam da je kriza, da nema dovoljno novca u opštinskoj kasi, da su republičke dotacije smanjene. Jednostavno rečeno, znao sam da neće biti lako, a sada, nakon skoro dva meseca, vidim da je još teže nego što sam mislio. Naravno, idem napred. Pružam maksimalno koliko mogu i kakve su objektivne okolnosti. Videćemo, nadam se da će biti bolje.

Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti "Tera", jedinstven u svetu, utemenjen je 1982. godine. Osnovao ga je mr, Slobodan Kojić, vajar. Od tada se održava svake godine, tokom jula, u objektu stare industrijske arhitekture u okviru Industrije građevinskog materijala "Toza Marković", na, takozvanom, "pogonu dva".

Na "Teri" je učestvovala svetska vajarska elita. Kroz umetnički atelje prodefilovala su 373 vajara, od kojih su dve trećine profesori na umetničkim akademijama širom sveta.

U "Terinom" fundusu nalazi se oko 1.000 skulptura, uglavnom velikog formata. Određeni broj nalazi se na prostoru stare ciglane, u zgradu Skupštine opštine, na gradskom trgu, u Narodnom muzeju u Kikindi, u Beogradu, Veneciji, Firenci...

Na pitanje da  li je pretpostavio, na početku, da će simpozijum postati ono što je sada, mr Kojić kaže:

- U nekim segmentima sam znao i onda šta to znači. Znali smo da je jedinstven u svetu, da takvih manifestacija nema. Bio sam odmah uveren da će biti veoma zanimljiva pojava i za svetsku skulpturu. Naravno, nisam mogao ni da sanjam da će, u međuvremenu, doći do rata, da ćemo biti zaustavljeni i da će biti teško, kada je u pitanju prezentacija onog što je "Tera" i onog što je na "Teri" nastalo. U izvesnom smislu, razočaran sam. Pre svega u kikindsku Opštinu, gde gradski čelnici za sve ove godine ne vide kakvo je "Tera" blago. To nije samo jedinstveni fundus skulptura velikog formata u pečenoj glini, kojeg nemaju ni najrazvijenije države. "Tera" je, u potencijalu, velika razvojna šansa Kikinde, čitave opštine, naša ekonomska prilika. Razmišljamo da startujemo i sa, takozvanim, kursevima "Tera". Poznato je da mnogi bolje stojeći penzioneri u svetu vole da se bave likovnom umetnosti. Sve bi to povezali sa turističkim organizacijama i obogatili turističku ponudu opštine. "Tera" će da krene i sa proizvodnjom. Nosimo se mišlju da osnujemo dizajn studio, jer sarađujemo sa najpoznatijim svetskim umetnicima. Svako od umetnika dozvoliće da se neko njegovo delo umnoži. Obučili bi one Kikinđane koji to žele, kako bi u malim radionicama, u malim pećima, pekli i stvarali replike. Uz kredit od 1.500 do 2.000 evra, odnosno novac uložen u opremu, mogli bi da počnu da sarađuju sa "Terom". Ideja je da se male nus prostorije u mnogim domovima u Kikindi pretvore u male radionice. To bi bila lepa dopuna mnogih kućnih budžeta. Proizvodna tehnologija je veoma prosta. Svako može da radi. Glina bi se utiskivala u gotove kalupe, sušenje i pečenje su jednostavni postupci i, eto proizvoda za svetsko tržište sa znakom "Tere", koja je svetski priznata i jedinstvena. Ovo bi se ubrzalo geometrijskom progresijom, izgradnjom muzeja "Tera", osnivanjem umetničkog koledža sa našim imenom, pošto smo već postali nastavna baza za studente likovne umetnosti. Proširili bi nastavnu bazu i na druge fakultete u čitavoj Evropi. Eto Kikindi brenda, o kakvom mnogi u svetu sanjaju. Sve imamo u rukama, a nikako da krenemo u realizaciju i postanemo poznati, i, zašto ne reći, bogati.

Prvi zapisi kažu da je kikindsko Pevačko društvo "Gusle" nastupilo 14. februara, 1876. godine. Tokom više od 130 godina postojanja, priredio je više hiljada koncerata. Članovi su nastupali širom sveta, a zapisi kažu da je najveličanstvenija turneja bila 1902. godine u ondašnjoj Kraljevini Srbiji. Društvo je nastupilo u Beogradu, Nišu, Pirotu i Vranju, a u audijenciju ih je primio kralj Aleksandar Obrenović.

Danas kikindsko Akademsko društvo za negovanje muzike "Gusle" deluje u desetak sekcija i kako kaže direktor Zoran Petrović, broji oko 600 članova.

Teško je odabrati najbolje i najeminentnije sekcije. Imamo ženske i muške pevačke grupe, soliste, instrumentaliste, izvornu grupu. U školi folklora postoji šest grupa, po uzrastima. Igrački i izvođački ansambl, dečji izvođački ansambl, Veliki narodni orkestar, rok orkestar, Takburaško orkestar "Stari đeram". Uglavnom, godinama iz Velikog narodnog orkestra crpimo muzičare za ove druge vidove rada i sve je dobilo konačnu formu. Ove godine planiramo da napravimo jednu ozbiljniju audiciju za vokale, baš one koji su u stanju da otpevaju pop i rok standarde. Jedino  žalim što trenutno ne deluje Hor devojaka. Horovođa Eva Aranjoš-Francuski je otišla na porođajno odsustvo. Zamene nema, što je i gradski problem u horskom pevanju. Pored nje, licencu ima i mr Biljana Jeremić. Ima i mlađih, ali se još nisu dokazali - kaže Petrović

Koliko pažnje posvećujete najmlađim  naraštajima i kako ih regrutujete?

Upravo je broj mladih ljudi najvažniji u našoj celokupnoj delatnosti. Kikinda postaje sve stariji grad, sa negativnom demografskom slikom, odnosno natalitetom, a broj mladih članova je uvek konstantan, ako ne i viši nego prethodnih godina. Najbitniji je pedagoški aspekt. Trudimo se da od njih napravimo, najpre dobre ljude. To je prvo, a na drugom mestu su njihove školske obaveze. Tek na trećem je ova naša, primarna delatnost. Tokom cele godine imamo permanentan priliv mladih, ali sigurno je njihov najveći broj početkom školske godine. Organizujemo audicije, ali činjenica je da, ako imamo jake izvođačke ansamble, to je, ustvari, najjači motiv za mlade. Ako seniori, odnosno izvođački ansambli mogu da naprave u Kikindi atraktivan koncert, to je najveća stvar. Po meni, veća i od putovanja po inostranstvu. Obično se vraćamo sa pričom, mi smo najbolji, to je bio šampionat sveta, mi smo najubedljiviji. Verujte, to je daleko od istine. Ne postoji zvanično takmičenje u folkloru koje "postavlja" prve, druge i treće...Folklorna umetnost nije za takmičenje i ja sam jedan od ljudi koji ne prihvata takvu vrstu takmičenja. Imamo izvođačke ansamble za koje drugi kažu da su na natprosečnom nivou. Publiku ponekad možeš da zavaraš dobrim efektima i atrakcijom, ali stručnjaka, ne.