"Štedećemo gde god je moguće, pod uslovom da nema negativnih efekata na funkcionisanje lokalne samouprave. Usmeravamo budžetsku potrošnju kako bi efekti racionalizacije bili najbolji - kaže predsednica Opštine Kikinda Jagoda Tolicki, odgovarajući na pitanje da li u Opštini planiraju još neke oblike budžetske uštede, osim mera štednje koje je odredila Vlada Srbije.

Svim javnim preduzećima i ustanovama, budžetskim korisnicima, uputili ste poziv na restrikciju i smanjenje troškova za 30 do 40 odsto. Kakav ste odgovor dobili i da li ste zadovoljni?

Odgovori su različiti, jer se ustanove i javna preduzeća bave različitim delatnostima i različito se finansiraju. Neki su isključivo budžetski korisnici, dok drugi, pak, ostvaruju dodatna, sopstvena sredstva, a ima i onih koji su samostalni privredni subjekti. Odgovori su, manje-više, uopšteni. Većina razmišlja o smanjenju rashoda. Negde je to moguće, a u nekim ustanovama i javnim preduzećima bi smanjenje troškova dovelo do ozbiljnih poremećaja u funkcionisanju sistema. Zbog toga moramo da budemo oprezni prilikom donošenja odluka kojima definišemo oblike štednje. Raduje me što su svi pokazali dobru volju i ozbiljnost u pristupu rešavanju ovog problema.

Kikinda ima zanimljivu prošlost, i potencijale koji obećavaju bogatiju budućnost. Ekonomsku ekspanziju Kikinda doživljava u drugoj polovini 19. veka, da bi se razvoj nastavio i u narednom stoleću - otvaraju se brojne zanatske radnje, podižu mlinovi, grade fabrike. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Kikinda je, po privrednom potencijalu i društvenom standardu, među najnaprednijim gradovima tadašnje velike Jugoslavije. Imala je jaku metalsku, creparsku, petrohemijsku, obućarsku, klaničnu i mašinsku industriju, kao i moćni poljoprivredni kombinat s prerađivačkim pogonima. Proizvodnja je u velikoj meri bila izvozno orijentisana. Ekonomske sankcije međunarodne zajednice drastično su urušile sve ove potencijale i u celini unazadile do tada moćnu lokalnu privredu, osiromašile grad i najveći broj njegovih žitelja. Danas, opština Kikinda ima 71.000 stanovnika koji žive u samom gradu (41.000) i u seoskim naseljima Nakovo, Banatsko Veliko Selo, Novi Kozarci, Rusko Selo, Banatska Topola, Bašaid, Iđoš, Sajan i Mokrin. Većinu čini srpski živalj, dok Mađari čine 12 odsto stanovništva. S obzirom na to da je Kikinda nekad bila opština bogatih ljudi, sa predsednicom opštine Jagodom Tolicki razgovaramo o potencijalima ovog područja da vrati staru privrednu snagu i postane jedan od oslonaca razvoja Vojvodine i Srbije.

  
 Da li se Kikinda do sada razvijala u skladu sa potencijalima koje je realno imala? 

 - Pitanje je izuzetno kompleksno, pa je za valjan odgovor neophodna studiozna analiza svega što nam se dešavalo u protekle dve decenije. Kikinda je, u tim smutnim vremenima snažnih ekonomskih i političkih kretanja, doživela sudbinu ostalih gradova u našoj zemlji. Možda je prošla i gore, jer je imala jaku privredu i u celini od većine sredina izraženiju razvojnu ekspanziju. Odavno smo, u tom smislu, u opštedruštvenom zapećku. Država nas je u priličnoj meri zanemarila. A nije samo ona kriva što smo u svojevrsnom ćorsokaku. Na njen maćehinski rezon naslanjala se uvek subjektivna slabost, odnosno nemoć, nesposobnost, a možda i nemar onih koji su vodili naš grad i zastupali ga na višem nivou.

Nakon odlaganja šeste po redu licitacije za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države, kada većina prisutnih  učesnika koji su bili 24. i 25 marta u Svečanoj sali Skupštine opštine, nije dozvolila da se nadmetanje održi, predstavnici lokalne samouprave, odnosno predsednik opštinske Komisije za davanje u zakup državne zemlje LJuban Sredić i član Opštinskog veća za privredu, poljoprivredu i malu privredu Mladen Duka, bili su u petak u Ministarstvu poljoprivrede.

LJuban Sredić je, nakon sugestija i konsultacija sa predstavnicima  Sektora za agrarnu operativu, izjavio da je opštinska Komisija radila po zakonu i da je ispoštovala propisanu proceduru.

 - Na zahtev nekih učesnika koji nisu bili zadovoljni uslovima po kojim je trebalo da, najdalje za sedam dana od zaključenja ugovora o zakupu, plate najamninu za 2009. godinu, u Minisarstvu za poljoprivredu su nam potvrdili da možemo da odložimo plaćanje zakupnine za tekuću godinu, ali do kraja jula 2009. godine moraju biti izmirene naznačene obaveze. To smo, uostalom, i predložili učesnicima liicitacije - rekao je Sredić.

Do kada bi trebalo održati ovu licitaciju, kako ne bi bili uzalidni vreme i utrošeni novac?

Bilo je dileme da li bi trebalo da raspisujemo novu licitaciju, što znači novi oglas, novu kompletnu proceduru, saglasnosti Ministarstva poljoprivrede, prijavljivanje učesnika, obilazak parcela i tako dalje. U Ministarstvu poljoprivrede nam je sugerisano da iskorostimo postojeći oglas i da nastavimo tamo gde smo stali, odnosno da se odlukom predsednice Opštine Jagode Tolicki utvrdi datum održavanja nadmetanja. Prema kalendaru navedenog ministarstva, duži smo da do kraja aprila sprovedemo ovo nadmetanje. Dakle, trebalo bi doneti odluku o novom terminu, dobiti saglasnost Ministarstva poljoprivrede, a potom je, kao i oglas o licitaciji, objaviti u medijima. Po našoj računici, nadmetanje bi trebalo da bude održano između 20. i 25. aprila, 2009. godine.

Od budžetskih prihoda koji su planirani za ovu godinu, gotovo polovina bi trebalo da ode na uređenje i izgradnju grada. Kako planirate da utrošite ovaj novac?

Prema budžetu za 2009. godinu, za uređenje i izgradnju grada trebalo bi da bude utrošeno 668 miliona dinara, što iznosi 43,73 odsto ukupno planirane budžetske potrošnje. Od tih sredstava, planirani rashodi za Direkciju za izgradnju grada su oko 456 miliona dinara. Sredstva će se utrošiti na sanaciju ulica koje su u najkritičnijem stanju, izgradnju kanalizacione mreže...

Opština je, nakon konkursa, dodelila 6 miliona dinara lokalnim informativnim kućama. Kojim kriterijumima se rukovodila komisija za dodelu ovih sredstava?

Šest miliona dinara predstavlja deo budžeta predviđenog za finansiranje medija. Tačnije za pomoć medijima, jer lokalna samouprava niti može, niti sme da finansira u potpunosti pojedine medije. Prvi konkurs odnosio se na informisanje od javnog značaja za lokalnu sredinu uz ideju da se građani informišu objektivno o svim događajima. Uslov za dobijanje novca bio je da mediji imaju dozvolu za rad i da napišu projekat. Sredstva se po prvi put dele na ovakav način i mislim da su oni koji su do sada dobijali sredstva bez obzira na projekat neozbiljno shvatili i Komisiju i Konkurs. Uspešni projekti podrazumevaju ozbiljan rad i stručnost, ali i realno planiran utrošak sredstava.