Свињокољ или диснатор, свеједно. Српска или мађарска реч за исти појам. Клање свиња у домаћој радиности, обрада и прерада меса, припрема за сушење, прављење кобасица, шваргли, мајушки, крвавица, да не заборавимо и чварке и, на крају, сигурно највеселији део овог зимског ритуала - дружење уз дегустацију свињских ђаконија, уз ракију, вино, пиво или два, а може и три.

Нажалост, променом начина живота и све израженијом урбанизацијом, ова зимска активност лагано се губи и заборавља. У све мање домова има правих диснатора. И овде је дошло до промене. Квалификовани месари иду „по кућама“, брзо и рутински обаве посао. Док дланом о длан, свињче је обрађено, истранжирано, чварци истопљени, сушње експресно, скоро аутоматизовано. А и тога је све ређе.

Управо је овај разлог био главни повод да у Руском Селу покушају да сачувају традиционални свињокољ-диснатор, од почетка, па до краја, све по реду.

Удружење одгајивача свиња у овом месту, у сарадњи са Месном заједницом и уз помоћ Секретаријата за пољопривреду Војводине, Скупштине општине Кикинда, Пољопривредне станице у Кикинди и Приватне ветеринарске станице „Ач Ки - вет“ у Сајану, као и још неких људи добре воље, органозовало је недавно други по реду, „Рускоселски свињокољ-диснатор“. Лане је било пријављено седам екипа, а ове године 15. Дошли су и гости из Апатфалве у Мађарској, Старе Молдаве у Румунији, комшије из Банатске Тополе и Нових Козараца, кикиндски „Метком“. Ту су биле и екипе из Иђоша, Башаида, Мокрина, Сајана, као и домаћини: тимови Удружења одгајивача свиња „Руско Село“, Добровољног ватрогасног друштва, Земљорадничке задруге „Руско Село“, Удружења пензионера, Ловачког друштва „Зец“, „Мокоц-Торонтала“.

Екипе су бројале до пет чланова, с тим што је експедиција из Банатске Тополе, најмањег места у општини, била најбројнија - девет „љутих“ месара и месарица, на челу са предсеницом Отилијом Тот. Кажу да је екипа из Нових Козараца лане попила шест литра ракије. Вино и пиво није се бројало. И последње суботе у јануару било је свашта, али количина попијеног пића остаде тајна, сакривена у стомацима. Осим ракије, „радио је“ и вињак, како су рекли Козарчани. Молим лепо, били су фини, да се запише.  Башаидски „кнез“ Зоран Петровић изашао из шатре и пркоси киши. Мокринчани мудро ћуте. Лако је њима. Имају туцанијаду, борбу гусана, спремају се за туристичке понуде „велика дропља“ и „Обрадовићева бара“. Имају вино и сир на гласу, трке јахача на коњима. Богу хвала, па одусташе од светског првенства у трци кишних глиста.

Иђошани су свињче „прљили“ на слами. Остали су се одлучили за технолошки унапређен поступак - плинска боца и бренер. То је за последицу имало да су се „гребали“ за кожуру од Иђошана, који су као стимуланс донели тајно оружје - „шардоне“ из локалних винограда. „Радила је“ и „палинка“, од кајсије, дуње, грожђа, а понајвише од шљиве. Управо се ова највише „чује“. Нема везе, добро је када се њен мирис помеша са луком из роштиља и са кобасицом. На крају „легне“ пиво, можда  вино, а може и обоје. Ко је поменуо „свињски грип“? После тог третмана нема никакве болести.

Мађари из Апатфалве кажу да готово нема разлике у обради свињског меса у њиховом крају и овде у Банату. Тајна је у паприци. Кажу: жена  је бере, баба меље, а обе треба да се добро озноје. Све се искористи, од свињске њушке, до репа. Нисмо баш сигурни да ли је тако и код нас.  Екипа Савеза Срба из Старе Молдаве у Румунији такође каже да разлике у обради меса и његове припреме за сушење нема.

У 11 сати све је било готово. Заклано је 15 товљеника и обрађена готово тона и по меса. Наравно, својствено овом географском простору и народним обичајима. Маст истопљена, чварци осољени. Понегде су били бледи. Требало је сипати мало млека, због боје. Млеко те суботе нико није помињао у Руском Селу. Нека га деца пију. Малигани, бато! Оправдано, тако треба када је свињокољ, или диснатор. Свеједно.

Није било проглашења победника, Све екипе добиле су диплому. И сви учесници су део меса поклонили општинском „Црвеном крсту“, за потребе Народне кухиње.

Задовољан је био и председник Месне заједнице Имре Кабок, који се нада да ће ова манифестација народних обичаја и традиције постати део сеоске туристичке понуде, односно заштитни знак Руског Села.

Поменимо да је дан раније одржано стручно предавање на тему „Шта нас очекује у свињогојству уласком у „Европску унију“.

И да на крају кажемо како се све завршило. Учесници, организатори и њихови гости преселили су се у ресторан „Баја“ на излазу из Руског Села, на рибњаку. Нека, ваља се дружити након добро обављеног посла.