Стари Грци су измислили Олимпијаду, стари Римљани гладијаторске борбе. У Шпанији су борбе бикова, а у средњој и јужној Америци и у Индокини, борбе петлова.

Мокринчани су измислили гусанијаду, односно Светско првенство у борби гусана, или гускова, како се каже у овом крају. Нису Мокринчани измислили борбу „белих витезова“. Птице, па и гусани, од вајкада се боре за територију, као и наклоност својих пратиља, али су домишљати Мокринчани борбу подигли „на светски ниво“. Џаба Меланчанима упињање у доказивању да је њихова гусанијада старија и да најбољи мокрински „бели гладијатори“ воде порекло из овог села крај Зрењанина, кад се не „разуму у маркетинг“.

Нутриционисти су доказали да је јаје од патке квалитетније од кокошјих, али у целом свету доминирају фарме кокошака. Зашто? Па због маркетинга! Чим снесе јаје, кока се раскокодаче да је сви чују. Патке, мутаве па ћуте. Ко им је крив!? То је, бато, чисти маркетинг, дречиш и рекламираш своју робу. Тако је и са гусанијадом. Квит!

Одавно се у Мокрину боре гусани. Најстарији мештани овог највећег села у кикиндској општини памте када се по каљугама и барама око насеља купало и 20.000 гусака. Сада их има око 2.000. За Мокринчане сасвим довољно да направе интернационални догађај.

Још у прошлом веку познати сеоски лекар Богдан Сеђак, осим што је лечио Мокринчане, волео је борбе гусана. Приповедају старији Мокринчани да је седао у каруце, са омиљеним гусаном под мишком, па правац - баре и јамуре. Натерује свог гуска на друге мужјаке. Кажу да је уживао у борби лепотана, набреклих од снаге и јаке хране.

Борбе гускова одржавају се крајем зиме, када су мужјаци најжешћи и када се боре за примет у јату међу гускама, које почињу да носе јаја. Тада су најратоборнији, пуни тестостерона. Мокринчани знају шта тада треба да чине. Сеоску забаву претворили су у медијски спектакл, па су се за гусанијаду заинтересовале и светске ТВ станице. Елиминационе борбе почињу одмах после Нове године, а финална битка бије се последње недеље у фебруару.

Тако је од 1989. године, када је Удружење гушчара „Бело пере“ организовало по први пут Светско првенство у борби гускова. Ништа не може да омете мокринске гушчаре. Бунила су се разна удружења за заштиту животиња. Зашто, питају се гушчари и љубитељи којих на финалном надметању уме да буде и по неколико хиљада, када је борба чиста и без крви. Два мужјака, у пратњи женског дела јата, негде на рубу своје територије, јурну један на другог и ударају се крилима и хватају кљуновима за вратове, уз гакање, подршку гусака. Слабији се одмах повуче, без последица, док борба може да потраје и неколико минута када се намере ривали „исте категорије“. Нагонски, чисто као суза! Гусанијада није одржана само 2006. године, када је републичка Управа за ветерину забранила овакве и сличне манифестације због „птичјег грипа“.

У недељу, 28. фебруара, окупило се у Мокрину много љубитеља, како би уживали у финалним борбама једногодаца, двогодаца и оних најбољих, бораца у „специјалној лиги“. Финалне борбе, практично, није ни било. Један гусан побегао је од другог, пре него што су се ухватили за вратове. То се догодило и пре 15-ак година. Птице осете која је надмоћнија, те се слабија повуче, „без испаљеног метка“.

Гледам једног чичу са шеширићем на глави, како зе занео и подмладио барем за 20 година.

- Онај што је побегао као да је зрикав, некако је чудно укрстио очима - покушавам да заподенем разговор са старином.

- Твој нос, каже деда и одмери ме на тренутак крајичком ока са помало презривим осмехом на лицу. - Ви, новинари не знате ништа, умете само да џврљате којешта. Па, тај што је „врљав“ има сочива, али контра, што увећавају. Уплашио се и побегао.

Могуће, помислим, можда противничка страна ноћу, пре борбе упадне у двориште ривала, па гуску угради сочива што увећавају, а оном свом за умањење, па је куражан. Питам се постоји ли та анти допинг комисија, или како се већ зове. Кружиле су приче да су неким гусанима давали кукуруз који је два дана био потопљен у јако мокринско вино. Може бити. Алко тест не важи за потомке рептила.

Наравно, све је у домену фантазије и шале, не би ли се „кићењем“ још више добило на маркетингу о јуришима мокринских љубимаца.

Воле Мокринчани своје гусане и борбе „белих гладијатора“. Памте мокрински гушчари легенрадног, петоструког шамоиона Ацику, Зомбија, Клеја, Ћорицу, Малог Жутог, Тајсона, Пикаса, Дика, Леа...

Мокринчанин Никола Кришан сахранио је своја два љубимца у башти поред куће. Подигао је бетонске плоче са епитафом. Сава Терзић- Кошничар је препарирао свог шампиона, када је од старости угинуо. Однео га код мајстора за препарирање Браце Јанчића у Нови Кнежевац. И гушчарска легенда Мокрина, Светозар Ладичорбић-Летко, препарирао је два своја љубимца. Један мокрински гусак, приповедају, живео је 23 године. Преведено у људски век, то је „метузалем“ од око 150 година.

Добра разбибрига, током тмурних и депресивних дана какви су у фебруару. Забављени слављима и диснаторима, јануар некако прегурамо, али када дође фебруар, шта да се ради? Зато су Мокринчани и измислили гусанијаду. За разбибригу, да не би доколицу испирали само вином и јаком `раном. Таман се страсти смире и малко заборави гусанијада, а на видику Светско првенство у туцању ускршњим јајима. Одличан распоред, тајминг, што би рекли у спортском жаргону. Како се ове године Ускрс слави 4. априла, трагачи за најтврђим кокошјим јајима одавно су на терену, у потрази за најтврђим, што славу и престиж победнику доноси, на радост Мокринчана, али и других који воле разбибригу и доколицу да крате.